Прочитај ми чланакНа локалне изборе, 4. марта у Београду, изаћи ће 55 одсто бирача, или пет одсто више него пре четири године, показују истраживања, што би, према мишљењу аналитичара, могао да буде мач са две оштрице за опозицију.
Излазност у Београду константно расте још од последњег гласања за одборнике у престоници 2014. године, када је гласало 805.046 бирача или 50,66 одсто. Тако је на парламентарним изборима 2016. године у престоници било 80.000 више гласача него пре четири године док је на прошлогодишњим председничким изборима гласало чак 120.000 бирача више него 2014. године.
Управо на томе опозиција темељи оптимизам пред предстојеће изборе, мобилише присталице и позива бираче да у што већем броју изађу на гласање.
Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић истиче да истраживања показују да ће на изборе изаћи 55 одсто бирача, што се може сматрати већом излазношћу.
– СНС, СПС па и Драган Ђилас имају веома дисциплиноване гласаче, па 90 одсто њих тврди да ће сигурно изаћи на изборе док Бели, Не давимо Београд и Александар Шапић имају много млаких, неодлучних бирача. Тек нешто више од половине њихових присталаца истакло је да ће сигурно изаћи на изборе. Због тога би већа излазност требало да значи већи број гласова за опозицију – наглашава Вукадиновић.
Међутим, то може бити и мач са две оштрице.
– Већи број бирача повећаће и границу за цензус, што би могло да погоди опозиционе странке чији је рејтинг око пет одсто. Али без обзира на све, мислим да већа излазност одговара више опозицији – сматра Вукадиновић.
С друге стране, политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да је реална излазност у Србији већа него што то показује бирачки списак.
– На списку је велики број бирача који не живи више у Србији него у дијаспори и зато сматрам да се излазност не може нешто драстично повећати у односу на претходне изборе. Можда један до два одсто, што неће много утицати на резултате. Поготово што и власт и опозиција имају приближно једнак број бирача који се колебају – каже Анђелковић, и додаје да излазност због веће границе не би требало да прижељкују странке чији је рејтинг око цензуса.
Број бирача остаће енигма и за истраживачке агенције.
– Рејтинг сваке странке мање-више је могуће израчунати, међутим највећи проблем је излазност. Рецимо, према најновијим истраживањима, када се саберу они који тврде да ће сигурно и они који кажу да ће вероватно гласати на изборе ће изаћи између 70 и 80 бирача, а толико их сигурно неће бити. Велики број људи последњих дана пред изборе доноси одлуку да ли ће гласати или не – истиче Бојан Клачар из Цесида.
Без обзира на то, очекивано је да ће на локалне изборе у престоници изаћи више бирача него пре четири године.
– Излазност расте и за неизвесношћу, а и тај предуслов постоји пошто су шансе опозиције сада веће него пре четири године. Када се све узме у обзир, очекује се добра излазност, односно око 55 одсто – објашњава Клачар.
Како каже, уврежено мишљење да већа излазност одговара опозицији, а мања позицији, изгубило је значај управо 2014. године.
– Генерално, СНС има дисциплинованије бираче док код опозиције имамо дисперзију од левице до деснице. И код тих неопредељених пропорционално су заступљени потенцијални гласачи сваке од странака – каже Клачар.
„Бачени гласови“
– плус за странке са највише гласова
Расподела одборничких места оствариће се на основу Д’Онтове математичке формуле која се користи у већини земаља са парламентарним политичким системом.
– То је такозвани систем највећих количника који омогућује да број гласова буде пропорционалан броју одборничких места. Већи проценат бачених или нерасподељених гласова доноси већи проценат одборничких места странкама са највише гласова. Тако је, рецимо, 2014. године СНС освојио 43 одсто гласова, а имао 57 одсто одборничких места, а ДС је са 15 одсто гласова узео 20 места у Скупштини – истиче Клачар.
