Бивши припадник обезбеђења Алије Изетбеговића изјавио је да су напад на пијацу Маркале организовали Изетбеговић и исламски верски поглавар Мустафа Церић.

Осим тога, он је сведочећи у одбрану Ратка Младића истакао да су напад спровели генерали Армије БиХ.

Сведок је – под псеудонимом ГРМ-116, скривеног лика и електронски измењеног гласа – изјавио да је као припадник специјалне јединице „Бисери“, 1992-94. био у обезбеђењу Председништва БиХ које је заседало у згради Народне банке у Сарајеву.

Младићев бранилац Миодраг Стојановић у судници је цитирао документ власти БиХ, као потврду да је сведок заиста био у јединици „Бисери“.

ГРМ-116 тврдио је да је имао прилику да чује шта су председник Председништва Изетбеговић, реис-ул-улема Мустафа Церић, генерал Сефер Халиловић и други званичници говорили на састанцима.

„Најснажнији утицај“ на Изетбеговића, према његовим речима, имао је реис-ул-улема Церић, а њихов главни циљ био је да изазову интервенцију Запада на страни Муслимана „изазивањем масовне патње“ у Сарајеву и Сребреници.

Како каже, реис Церић је „брзо убедио“ Изетбеговића да је „то исправно“ и да се „жртве морају поднети“.

Говорећи о нападу на Маркале, ГРМ-116 посведочио је да је „та идеја потекла од реиса, а спровели су је генерали Халиловић и Мустафа Хајрулаховић звани Талијан“.

„Њих двојица изнели су тај план да се минобацач постави у правцу Шпицасте стијене, код села Мрковићи, јер се знало да Срби тамо имају артиљерију која гађа често, тако да се та граната утопи у ту паљбу“, рекао је.

„Алија и реис су то прихватили, а Сефер се окренуо ка Талијану и рекао: ‘Талијан ће то…'“, описао је сведок, наглашавајући: „Био сам присутан када је Алија то одобрио“.

На следећем састанку, међутим, Халиловић је известио да „први покушај није успео“ јер је „граната пала на неки кров близу Маркала“, а затим је, за нови покушај, чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада, са којом је постојао договор да „не броје наше гранате“.

„Алија им је рекао: Покушајте поново. Они су отишли и ускоро смо чули шта је било с Маркалама“, изјавио је ГРМ-116.

Према оптужници која генерала Младића (73), ратног команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева, граната, која је 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила 140 грађана, на Маркале је била испаљена са положаја ВРС.

Изетбеговић и реис-ул-улема Церић сусретали су се, према речима сведока, и са командантом 28. дивизије АБиХ у Сребреници Насером Орићем. Наложили су му да организује нападе на околна српска села као би „испровоцирао Србе да гранатирају Сребреницу, не би ли изазвао међународну интервенцију против Срба“.

„Чуо сам како причају да Насер добро обавља посао“, казао је ГРМ-116, кога ће сутра унакрсно испитивати тужиоци.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници: прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.

(Б92)

Ознаке: изетбеговић, Маркале, Церић