Pročitaj mi članak
(Милан Јовановић)
Зацарила финансијска дисциплина у Србији, брале мој. Разуларила се такорећи, и традиционалне врдаламе Кинези ушли у машину, „добал дан, тлие пе динала, фала, ево лацун фискални…“
Проблем је што те проклете касе имају типске обрасце, па је тако освануо један рачун на коме пише: „Погр. опрема, Народног јунака ББ, Београд Ковчег, комада 1, цена 19.086 динара, Уплаћено 20.000, Враћено 914. Хвала, ДОЂИТЕ НАМ ОПЕТ“.
Све је у Србији транспарентно, ни тица да пролети, а да је не опорезујемо или оцаринимо. Тако је дошао час да зли Срби са северног Космета коначно положе рачуне отаџбини која се уби бринући за њих. Крај је шверцу, сви који су били против Дачија и Тачића, зна се, профитирали су на финансијској недисциплини, кад им фикнемо изворе сумњивих прихода – има да буду као мале маце. Ако већ нису.
Све је у служби напретка, и Срби у униформама шиптарске полиције, и судови које ће да надгледају Тачијеви делиоци правде, па и та царина која, у ствари, како рече Вулин, и није царина, него нешто ‘нако, кобајаги, нит риба нит девојка, а све што на тим прелазима истресемо из џепова ићи ће, дабоме, Србима, а не Шиптарима“.
Тако каже Вулин, а кад он нешто каже – ја му верујем без да пропитујем како ће да изведе тај фискално-дажбински салто.
Исто тако нећу да постављам неугодна питања г. Вучићу, гаранту свега и свачега, од шеикових инвестиција до доласка пролећа на време. На пример, нећу да га питам зашто ћути када шиптарски удбаш масовно прецртава све српске полицајце који би на било коју функцију, а ништа боље се не пише ни несрећним прашинарима, заведеним пустим обећањима.
Наравно да ме не занима шта ће бити са српским лекарима и српским болницама, да ли ће у њима нићи неки нови „медикуси“, јер ће им тржиште органа тако бити ближе. Нити бринем да ли ће бити егзодуса оне шаке јада која се очајнички надала да отаџбина није баш толика курва.
Верујем на реч обојици вођа са великим В, доказаним патриотама, за разлику од ових претходних издајника који би били, јакако, још и гори да су остали на власти. Срећом, нису, па сад све цвета. Зар иједном свесном и истинољубивом Србину може да падне на памет сулуда идеја да сумња да од Заједнице српских општина неће бити ништа, односно да ће то бити нека чудна склепотина са надлежностима ловачког друштва из Лајковца?
Зар вође нису ослободиле Косово, довеле шеика који од силних инвестиција широм васељене не стиже ни да монтира зуб који му фали, зар нису позапошљавале армију страначке нејачи по државним установама, фирмама и агенцијама? Мало ли је на ову глад? Има ли ико образа да преуморне и брижне вође пита зашто копају у јами, товаре орахе вилама и сеју чварке не би ли израсла супрасна крмача?
Ја заиста немам снаге да им стајем на муку: и ако греше – греше да би нам свима било боље, поготово њима. Зар им, мученицима, није доста један Мишковић, та земаљска реинкарнација Луцифера лично који, ето, чак и препоштене судије може да убеди да га пусте да ландра по разним Лондонима.
Не грешите душу, браћо Срби! Немојте да их оптужујете за финализацију издаје и континуитет пљачке. Не раде они то намерно, то је једноставно јаче од њих. Таква им је природа, родили су се са патолошком жеђи за влашћу.
То је болест, а болеснима се, сем у Хагу, не суди. За њих важи онај највиши, Страшни суд. Замислите да то вас једног дана чека, далеко било… Погребно предузеће Србија, сандук комада 1, велики, да стане цео народ. Хвала, дођите нам опет.
(Вести онлајн)
