Прочитај ми чланакОд како је Русија покренула инвазију на Украјину, Србији није лако. Службени Београд, то јест председник Александар Вучић, годинама настоји балансирати своју политику између Запада и Москве, а како рат напредује ту илузију седења на двије столице све је теже одржавати.
У задње време, пишу Миша Савић и Андреа Дудик за Bloomberg, Србија се ипак настоји дистанцирати од својег традиционалног савезника Русије.
У интервјуу који је дао за Bloomberg Вучић је отворено рекао да Србија не признаје руско присвајање украјинског територија те је поручио да „најгоре тек слиједи у овом сукобу“.А да су односи с Москвом натегнути, сведочи и Вучићево признање да с Путином „није разговарао месецима“ – што је помало неуобичајено за српског лидера који је с руским председником протеклих година комуницирао прилично често.
– Ми смо од самог почетка говорили да не подржавамо руску инвазију. За нас, Крим и Донбас су Украјина и тако ће и остати, рекао је Вучић.
Ипак, његова земља и даље остаје једна од ријетких у Еуропи која досад није увела санкције Русији. С обзиром на дубоке економске и културне везе двају држава, као и прилично изражен проруски став већине становништва Србије, то и није толико изненађујуће.
Притисак Запада
Но, оклевање Београда да се придружи санкцијама које су ЕУ и САД увеле Русији ојачало је притисак Запада на Вучића да коначно прекине везе с Путином.
Будући да Србија итекако овиси о енергентима из Русије (на примјер, плин им Москва продаје испод тржишне цене), то за Београд представља тешку одлуку.
С друге стране, Русија и даље подржава Србију по питању непризнавања независности Косова, а будући да се ради о једној од чланица Савета безбедности УН-а такве се подршке тешко одрећи.
Ипак, чак ни по питању Косова Русија није 100 посто стајала уз Србију – ваља подетити да је сам Путин прошле године искористио пример Косова као оправдање за проглашење такозване Луганске Народне Републике и Доњецке Народне Републике.
Реч је о већим делом окупираним украјинским областима које је Русија у септембру прошле године и службено анкетирала (што готово ни једна чланица УН-а није признала).
– Нисмо увек сретни због ставова Москве. Традиционално имамо добре односе, али то не значи да подржавамо баш сваку одлуку Кремља, каже Вучић.
Србијански председник ипак је поручио да је Русији и даље захвалан на њиховом ставу о Косову.
Приштина србијанског председника оптужује да намерно диже тензије око Косова, а све је кулминирало прошлих седмица кад су на северу Косова освануле и барикаде тамошњих Срба.
Тада су горућа питања била косовске регистарске таблице и личне исправе за које је Приштина тражила да их Срби са севера земље уведу.
Вучић је за Bloomberg рекао како је „он сам уложио велике напоре да Срби уклоне барикаде јер би нас у супротном то одвело у катастрофу“.
Додао је и како је разумније очекивати да ће Србија према Косову, које још увијек сматра делом своје земље, учинити мале кораке уместо неког великог договора о службеном признавању државе од стране Београда.
– Морамо изградити поверење између две стране, а онда се бацити на све остало. И морамо престати сањати да ће се догодити нешто за што сви знамо да се неће догодити, рекао је Вучић одбацујући могућност признавања Косова.
Економско одмицање
Аутори текста на Bloombergу примјећују да се Србија заправо „одмиче“ из економске сфере Русије на коју отпада око 6 посто њихове спољне трговине.
С друге стране, с државама ЕУ Србија тргује много више. Кад су у питању кредити на међународним тржиштима Београд је пре неколико месеци дигнуо један од ММФ-а (2,4 милијарде еура) те један од Уједињених Арапских Емирата (милијарду долара). Циљ? Учврстити јавне финансије у околностима растуће инфлације.
Но, Србија уз Мађарску и даље одскаче међу европским државама у својој позицији према Русији.
Србијански национални авиопевозник ЕР Србија задржао је летове према Русији, а немали број Руса од почетка инвазије скрасио се у Србији.
Коначно, већина Срба према истраживањима и даље Путина гледа као најомиљенијег страног лидера.
Но, пукотине у односу двају земаља све су видљивије. Тако је ових дана буру у нашем суседству изазвала реклама руске плаћеничке групе Вагнер која је регрутирала борце за рат у Украјини. Вучићу се то није свидело:
– Вагнер то неће радити у Србији, поручио је, на весеље америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила.
– Драго ми је да сам то чуо. То показује да је најбоље што Русија може понудити Србима прилика да погину у удаљеној земљи борећи се у туђем рату, рекао је Хил.
Што се тиче приближавања Европи то јест могућег придруживања Европској унији, Срби томе, према скорашњим истраживањима, нису сувише склони.
Но, Вучић је уверен да ће једног дана на референдуму о придруживању ЕУ (када и ако тај дан дође, оп.а.) гласати за улазак у Унију. Ипак истиче да пре тога Србија мора добити гаранције да је њихово чланство реална могућност.
– Знам да је ЕУ наш пут. Других путева нема.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 20, 2023
