Прочитај ми чланак
(glassrpske.com)
Када је Хрватска 1. јула славила улазак у Европску унију ни по једном детаљу није се могло примјетити да у свом коферу носи и најмањи дјелић српског доприноса, да су њену културу, науку, друштво у најширем смислу, дијелом градили и Срби, чији је проценат на тим просторима, не тако давно, био и двадесетак одсто да би данас пао испод четири…
На централном загребачком тргу, гдје је за високе госте из свијета и регије, у државном програму, показано богатство хрватске традиције и културе, српска компонента потпуно је изостала, не рачунајући Теслин трансформатор постављен испред бине са званичницима, е да би их подсјетили, како су појаснили режисери, на стваралачки потенцијал „хрватског човјека“.
Да, гледајући из историјске перспективе, на тој фешти истакнуту улогу имао је још један Србин, Јосиф Руњанин, композитор хрватске химне „Лијепа наша домовино“, која је наравно изведена у званичном дијелу прославе. Што се Срба тиче, било би то довољно, да и Тесла и Руњанин одавно нису похрваћени и истргнути из српског корпуса, као и десетине других „хрватских“ Срба чија имена и дјела, по европским мјерилима, спадају у свјетску баштину. Када су Тесла, Руњанин, Петар Прерадовић, Милутин Миланковић, Руђер Бошковић… тако прошли, шта је са стотинама хиљада сељака, радника, интелектуалаца, антифашиста, партизанских хероја, сународника споменутих великана, чији допринос уласку Хрватске у ЕУ није занемарљив, али је такође прећутан и игнорисан.
Њих ни у траговима није било 1. јула на трговима хрватских градова. Хрватски премијер и предсједник Социјалдемократске партије Хрватске Зоран Милановић, у интервјуу ББЦ-ју, поводом уласка Хрватске у ЕУ, открио је и ту тајну:
– На суду је доказано да су Срби Хрватску напустили прије акције Олуја. То је неоспорно. С наше стране све је учињено да се ти људи врате – рекао је Милановић, питајући се у чуду зашто се Срби у већем броју не враћају у Хрватску.
Хрватски премијер, без имало скањивања, не каже „необавјештеним“ Енглезима зашто је побијено 2.000 оних који су остали и зашто је запаљено око 30.000 српских кућа. Зашто је Србима у градовима изван ратних дејстава отето исто толико станова. Ако то није била државна политика, зашто нико није кажњен за те злочине?
Да би се установило је ли у Хрватској било етничког чишћења Срба довољно је погледати њихов број односно проценат у попису становништва прије и послије Олује и све ће се само рећи.
Дакле, по попису становништва 1991. Срба је у Хрватској било 581.663 те су чинили 12,2 одсто становништва, уз шест одсто Југословена, а 10 година касније било их је тек 4,5 одсто.
Да његовом чуђењу нема мјеста, сам је показао на дан прославе, када је у друштву предсједника државе Иве Јосиповића и Сабора Јосипа Леке отишао на гроб првог хрватског председника Фрање Туђмана да би одали почаст најзаслужнијем човјеку што Хрватска, баш оваква, без Срба, улази у ЕУ. Па баш је Туђман, у освит рата, „далековидо“ предсказао – нема Срба, нема српског питања! СДП је деведесете Туђману предао Хрватску са Србима и преузео је поново, али без Срба. И сада се њихов вођа пита гдје су Срби, односећи цвијеће на гроб човјека који је рјешио „српско питање“.
У тој слављеничкој еуфорији, уз безброј изречених бесмислица, прво мјесто свакако припада једној, какве ли ироније, српској. Изрекао ју је најдуговјечнији српски представник у Хрватској Милорад Пуповац, а дословно гласи да „српско питање“ у Хрватској није рјешено, али да Хрватска више нема монопол у његовом рјешавању и да са њеним уласком у ЕУ оно постаје и европско питање.
Ни мање ни више. Српски политичар који двадесетак година, са свим хрватским властодршцима, ради на том питању, делегирао је његово рјешење Бриселу. Само што није изустио – ето вам Срба, па се ви са њима носите. А он и Милановић су одали почаст оцу домовине Фрањи Туђману, који је најзаслужнији њиховом чуђењу што се „луди“ Срби не враћају у Хрватску, што су они који су се вратили сиромашнији и старији од Хрвата и што их готово и нема у државним и јавним службама…
Руку на срце, актуелни властодршци у Хрватској, па и српски представници који их у свакој прилици подржавају, немају баш никаквог разлога да страхују од делегирања „српског питања“ европским институцијама. Колико је тамо интереса за Србе не треба ни спомињати, осим можда једног већ прилично заборављеног случаја загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је прије неколико година почашћен од Ватикана ореолом блаженика зато што је интервенисао код Павелића да Јевреје не одвози у Јасеновац у сточним вагонима јер је такав превоз за њих недостојан.
За Србе није учинио ни толико. У ствари, отворено је говорио да су они нижа врста, односно стока. Њему уз бок је и ноторни Туђман. Хрватску, какву су замишљала та двојица, уз Павелића наравно, лијево-либерална власт је увела у ЕУ. У пртљагу су и та тројица хрватских великана, па је цинично чуђење актуелног хрватског премијера што у њему нема и Срба и што се не враћају у Хрватску.
Закон о земљишту и Закон о легализацији примјењују се без изузетака, једнако на све, па и Србе, како оне који су се вратили, једнако и на оне који постају све више дијаспора. Дугорочно, велики број Срба остаће без својих имања и кућа, по закону наравно. Милорад Пуповац ће признати да је стање „све алармантније“ и да су Срби у Хрватској заједница у демографској, биолошкој, социјалној, националној, политичкој и културолошкој дефанзиви.
Рурални социолог, професор Светозар Ливада, још је директнији и тврди да је Хрватска српски корпус масакрирала.
– Срби су од конститутивног народа постали мањина, што овде значи „мање људи“, па су некажњено пљачкани, убијани и прогањани – каже Ливада.
