Подешавања / Settings

На основу овакве политичке филозофије, сви становници Хрватске морају бити политички Хрвати и сходно томе све што потиче са простора Хрватске мора бити хрватско. Међутим, поставља се питање да ли је оваква терминологија прикладна бар у лингвистичком смислу што такође индиректно покреће и расправе о Хрватима и Србима у свим контекстима укључујући и оне „вечне“ […]

Насин ровер „Персеверанс“ (Истрајни) спустио се на Марс у кратер Језеро, што су становници овог места у Републици Српској код Мркоњић града са одушевљењем испратили и поздравили. Данас имена топонима на нама суседној планети потичу из бројних извора, али имена великих обележја потичу првенствено из карата које је 1886. направио Ђовани Скјапарели, који се држао […]

Извршни одбор САНУ навео је у саопштењу да „већ дуже вријеме с невјерицом и огорчењем прати својатање српских научника и умјетника, засновано на заиста неприхватљивим аргументима“. „Посљедњи у низу је један од највећих српских научника Милутин Миланковић, дугогодишњи члан и потпредсједник САНУ, који је прекомандован у хрватског знаственика“, стоји у саопштењу. Миланковић (1879-1958) је рођен […]

Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу. Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских […]

НЕ тако давно били смо сведоци тога да је део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности“ протумачио као „иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије“. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађује је изостанак реакција с ове […]

У свету и код нас прошло је време научних горостаса, дивова, великана, умних и мудрих мислилаца, ренесансних ликова. Да ли је српска наука данас достојан наследник Цвијићеве заоставштине. Опус великог научника, какав је био Јован Цвијић, најбоље се може сагледати када вам се пред очима укажу томови и томови његових дела. Прошле недеље, „Службени гласник“ […]

У понедељак изненадни сусрет у Хрватској. Положиће и венце крај родне куће Милутина Миланковића у Даљу. Српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић састаће се у понедељак, 20. јуна – ексклузивно сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, планирано је да Вучић и шефица хрватске државе обиђу родну кућу чувеног научника Милутина Миланковића, где […]

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао 3. септембра 2014. године у Српској академији наука и уметности Унесковом симпосиону поводом годишњице рођења Милутина Миланковића.

О томе ће одлучивати поглавари православних цркава почетком марта у Цариграду.

На стоту годишњицу од стварања епохалне теорије о климатским променама, Удружење „Милутин Миланковић“ одлучило је да светском научнику и најцитиранијем српском академику у свету, овог пролећа подигне први споменик у Београду. Истовремено, у Будимпешти ће на згради у којој је Миланковић живео као притвореник до 1919. године бити постављена спомен-плоча.

Мали по простору, а велики по значају, Музеј Николе Тесле у Београду и Музеј Милутина Миланковића у Даљу су цењени у свету највише због тога јер имају „живе“ експонате, који раде, а направљени су по идејама ове двојице научника.

Наука је одавно Милутина Миланковића сврстала у сам врх највећих умова 20. века, али има много тога занимљивог из његовог живота о чему се мало зна.

Светски признат инжењер, климатолог и астроном био је познат по теорији ледених доба и први српски доктор техничких наука. Комунисти су га прогласили политичким непријатељем, а НАСА га је сврстала у 15 највећих умова свих времена у области науке о Земљи

Наш научник Милутин Миланковић још увек је познатији и признатији у свету него међу Србима. Нема ни спомен-собу, а НАСА га уврстила међу 10 најзначајнијих научника света.

Када је Хрватска 1. јула славила улазак у Европску унију ни по једном детаљу није се могло примјетити да у свом коферу носи и најмањи дјелић српског доприноса, да су њену културу, науку, друштво у најширем смислу, дијелом градили и Срби, чији је проценат на тим просторима, не тако давно, био и двадесетак одсто да би данас пао испод четири…

Телеграфова анкета урађена у Улици Милутина Миланковића: више од 50 одсто испитаника никада није чуло за чувеног српског научника, док готово сви знају ко је јунак серије „Сулејман Величанствени“.