Прочитај ми чланак
„Мада је одлука Жалбеног већа коначна, постоји могућност отварања процедуре ревизије у случају да буде откривена нека нова чињеница која није била позната током поступка пред првостепеним или Жалбеним већем“, каже специјални саветник главног хашког тужиоца.
Ослобађајућа пресуда хрватским генералима пред Жалбеним већем Хашког трибунала јесте правоснажна, али постоји могућност ревизије процеса уколико би била окривена нека значајна чињеница која није била позната током претходних поступака, речено је данас у том суду.
– Мада је одлука Жалбеног већа коначна, постоји могућност отварања процедуре ревизије у случају да буде откривена нека нова чињеница која није била позната током поступка пред првостепеним или Жалбеним већем – рекао је Тањугу специјални саветник главног хашког тужиоца Фредерик Свинен.
Према правилу 119. Правилника о процедури и изношењу доказа, захтев за ревизију поступка могуће је поднети у року од годину дана од дана изрицања пресуде, објаснио је он.
Пред Хашким трибуналом досад је само једном био покренут поступак ревизије процеса, и то у случају бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина, подсетила је представница за штампу Трибунала Магдалена Спалинска.
Шљиванчанин је 2009. године био правоснажно осуђен на 17 година затвора, али је његова одбрана поднела захтев за преиспитивање те пресуде, позивајући се на исказ кључног сведока, пензионисаног официра ЈНА Миодрага Панића.
Свинен није желео да коментарише ослобађајућу пресуду Анти Готовини и Младену Маркачу, али је напоменуо да су двојица од петорице судија јасно назначила да се не слажу с мишљењем већине.
– Пошто је та одлука коначна, нећемо коментарисати пресуду. Можемо да истакнемо да су се двојица судија јасно успротивила ставу већине – рекао је Свинен.
Готовина је, у првостепеном поступку, прошле године био осуђен на 24 године затвора, а Маркач на 18 година.
Жалбено веће трибунала је поништило пресуду Претресног већа и ослободило хрватске генерале пошто је оценило да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине, као ни за то да су напади на Книн, Обровац, Грачац и Бенковац били противправни.
За такву одлуку Већа изјаснили су се председавајући судија Теодор Мерон (САД) и судије Патрик Робинсон (Јужна Африка) и Мехмет Гунеј (Турска), док су против били судије Кармел Адјијус (Малта) и Фаусто Покар (Италија).
(Телеграф)
