"Покушавамо да радимо на економској ситуацији у Србији и на Косову и покушаћемо да направимо "мини Шенжен" зону. Мислим да је то добра идеја, можемо да донесемо капитализам у регион и да развијемо економску ситуацију. А тек онда бисмо причали о политичким проблемима", рекао је Ричард Гренел, специјалини изасланик САД за западни Балкан.
Представници Србије и Косова ће се 27. јуна састати у Вашингтону у Белој кући, а Гренел је истакао о чему ће тачно бити речи у престоници Сједињених Америчких Држава.
Изасланик САД за западни Балкан је истакао да ће у центру пажње бити економска ситуација, а тек онда политички проблеми.
– Покушавамо да радимо на економској ситуацији у Србији и на Косову и покушаћемо да направимо „мини Шенжен“ зону. Мислим да је то добра идеја, можемо да донесемо капитализам у регион и да развијемо економску ситуацију. А тек онда бисмо причали о политичким проблемима – рекао је Гренел.
US Special Envoy for Kosovo-Serbia dialogue, Grenell says he’s trying to „create a mini-Shenzhen zone“, „bring capitalism“ to the region.
Shenzhen zone, as in China’s Shenzhen Special Economic Zone, not Schengen. Basically, the economic union of Kosovo and Serbia. pic.twitter.com/QOdQhTq8eJ
— Admirim (@admirim) June 23, 2020
А шта је тачно Шенжен зона?
Шенжен зона, коју изасланик за дијалог између Београда и Приштине жели, заправо би била економски јака територија са компанијама које би значајно утицале на развој привреде земље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 23, 2020
Шенжен зона, налик на оној у кинеској Специјалној економској зони Ђенжен, требало би да буде економска унија Косова и Србије. Према Гренеловом плану, то би значило да се у Србији и на КиМ формирају јаке компаније које би допринеле развоју економије, само се поставља питање колико је то реално у овом тренутку.
Једна од најпознатијих је кинеска Шенжен зона која слови за једну од најмоћнијих таквих економских зона у свету. Испрва је била на територији четири до девет округа града Шенжен у провинцији Гуангдонг. У 2010. години проширена је на остатак града, а временом је толико економски постала моћна да је у значајном делу пунила државну касу и добила назив „кинеска Силицијумска долина“. Многи произвођачи у овим зонама оријентисани су на извоз, а међу делатностима које је чине предњачи производња технолошких компоненти.