Генерал Стојановић: Марко Ђурић или Бруно Ђуран на челу Вучићеве БИА унутар БИА

11:36 07.11.2023.

Одласком Александра Вулина с места директора БИА одмах се отворило питање, али и бојазан, ко ће бити следећи. Од доласка СНС на власт сваки нови избор био је све лошији. Иако је постављење Вулина изгледало као да “горе не може”, имена која се појављују у јавности као потенцијални кандидати демантују ову тезу.

Иако према мишљењу већег дела јавности никада није требало да буде изабран на ову функцију, нарочито након читавог низа скандала који су пропратили његове мандате на челу министарстава војске и полиције, Вулин је на месту директора Безбедносно- информативне агенције провео 11 месеци.

Поднео је оставку 3. новембра. У свом маниру, у образложењу је написао да ЕУ и САД траже „његову главу“ и да је се повлачи како Србији не би биле уведене санкције.

Главно питање сада је када ће и кога Влада Србије поставити на ово место. А оно што се говори у јавности, нимало не улива наду.

“Ту се по традицији постављају послушници”

Као главни кандидати за Вулиновог наследника у медијима се спомињу актуелни амбасадор Србије у Вашингтону Марко Ђурић, бивши министар здравља Златибор Лончар, али и Бруно Ђуран, који није познат широј јавности.

О Ђурићу и Лончару се доста зна. Што се Ђурана тиче, он се као кандидат за директора БИА спомињао и прошле године, кад се најављивао одлазак Братислава Гашића с те функције.

Ђурана је пре неколико година спомињао председник Народне странке Вук Јеремић. Он је 2019. године, гостујући на телевизији Н1, изјавио да је Анђелко Вучић, отац председника Србије, поставио Ђурана на место шефа кабинета бившег министра финансија Душана Вујовића. Потом је истакао да је Ђуран био и шеф кабинета градоначелника Београда Зорана Радојичића, да би касније био постављен у БИА.

Сличне информације о могућим кандидатима има и бивши директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић.

“Сасвим сам сигуран да нови директор БИА неће бити ванстраначка личност. У уређеним демократским друштвима на чело институција у сектору безбедности махом долазе нестраначке личности. У земљама каква је наша, с врло ниским степеном демократичности, увек је борба ко ће доћи на чело институција у сектору безбедности. У министарства одбране и полиције и на чело служби безбедности. Ту се по традицији поставаљају људи који су партијски чиновници, послушници, људи који треба да обезбеде партијску контролу над тим институцијама, а не њихову професионалност и ефикасност. Тако да очекујем да после Александра Вулина дође неко сличан. Спекулише се да ће то бити Марко Ђурић или Бруно Ђуран, човек који је некада био оперативац војне службе безбедности а који је дуго година лични оперативац Александар Вучића у БИА”, каже Стојановић за новине “Нова” и додаје да Вучић има БИА у БИА, односно службу у служби.

“То су поверљиви људи у БИА, поред званичника који му реферишу. Он воли информације да провери и преко других људу БИА, који су његови”, каже Стојановић.

Заштита политичке опције на власти

На питање какве су последице тога по саму БИА и у шта се ова агенција претворила од доласка СНС на власт, Стојановић каже:

“Многи у јавности се неће сложити, али некадашња служа Државне безбедности у време деведестих година била је у оперативном и професионалном смислу способна служба, али служба која је политички злоупотребљена и која је починила многа нечасна дела, што је познато јавности. Међутим, макар је била професионална и знала је да ради посао за који је била надлежна. Формирањем БИА до данас ми смо успели да тако моћну службу исполитизјемо, политички инструментализујемо у уске страначке и партијске сврхе и да кроз постављање партијских кадрова на кључна места, у потпуности упропастимо службе безбедности. Само у сфери традиционалне опсесије службама безбедности у Србији су оне још на гласу, али то су сада мизерне организације, кадровски неспособне, недорасле задацима који су им прописани законом. А кључни задатак је, пре свега, заштита државних и националних интереса”, каже Стојановић.

Данас се службе безбедности, па и БИА, оцењује даље Стојановић, не баве тиме већ искључиво заштитом интереса политичке опције на власти.

“Србија је као земља и даље изложена бројним безбедносним ризицима и претњама, као што су Косово, аутономашке тежње у Санџаку, покушаји проглашења Војводине као европске регије, да не набрајам мигранте, енергетску безбедност, тероризам… Поред свих тих изазова и претњи, сви капацитети служби безбедности усмерени су на праћење медија који нису режимски, праћење лидера опозиције, на разбијању опозиционих политичких опција и омогућавање опстанка власти. А то је поражавајуће и опасно”, закључује Стојановић.