Прочитај ми чланакЈадар и Хомоље су само нека од подручја где рударске компаније, често стране, трагају за рудама попут литијума, бакра, никла, злата и сребра. Исток Србије је свакако пун локација на којима се спроводе рударска истраживања, али за њим не каска ни западни део Србије, али ни јужни предели.
По свему судећи компанија Рио Тинто ће након последњих одлука Владе, моћи да се опрости од експлоатације литијума у Јадру. Ипак, тај пројекат није једини, а јавност се сада фокусира на „нови Рио Тинто“, односно канадску компанију Данди која планира да експлоатише злато на Хомољу и то помоћу цијанида. Рио Тинто и Данди су само неке компаније која копају по Србији, а на око 200 локација у нашој земљи копају разне фирме које трагају за рудама.
Највише се копа и трага на истоку наше земље, углавном су то подручја код Бора, Мајданпека, Жагубице, Зајечара, Голупца. Кинески Зиђин је доминантан у овом поднебљу копајући, али и трагајући за бакром и златом код Бора, Мајданпека, Зајечара и Жагубице.
Поред Дандија који се намерачио на Хомоље због злата, недавно је геолошка истраживања започео и Balkan Exploration and Mining код Зајечара у потрази за златом и бакром.
Balkan Exploration and Mining је једна од највећих компанија која копа по Србији, а поред Зајечара, ова фирма има и истражну дозволу за истраживање бакра на Копајској реци код Ниша, али и за локације у општинама Љубовија, Осечина и Ваљево, где трага за цинком и бакром.
За оловом, цинком и бакром ова компанија трага и код Љубовије, Бајине Баште и Косјерића.
Недалеко од Босилеграда овог пролећа кандаска компанија Medgold наставља са истраживањима након што је у том делу Србије открила богато налазиште злата и сребра. Иначе, Medgold је навео и да има жељу да ради истраживања и на неким другим локацијама у земљи.
Јадарски крај није једини који је фокусу рударских компанија због литијума, па тако фирма Еуро Литијум копа код Ваљева и Мионице, а компанија Јадар Литијум трага код Прањана и Добриње, односно Косјерића и Пожеге. За литијумом се трага и код Рековца.
Иначе, поред ових крајева, Министарство рударства и енергетике је истражне дозволе за литијум издало и за локације код Краљева.
Истражних копања због литијума било је и код Баљевца на Ибру, Врања, али и Пожеге, навео је раније геолог и члан Стручног савета Националне еколошке агенције (НЕА) Бранислав Божовић.
Када се ради о никлу, истраживања је било у, како је рекао, Шумадији, а странце је интересовала и Мокра Гора, али су померена истраживања на тој локацији.
„Најопаснији проблем тог истражно-експлоатационог рада су та излуживања јер се никл и литијум ваде, екстрактују и извлаче такозваним излуживањем, односно помоћу сумпорне киселине“, упозорио је Божовић.
Међу највеће рударске компаније у Србији је и Тара Голд која трага за златом и бакром код Голупца, Жагубице, али и код Крушевца. За оловом и цинком трага се и код Рашке, али и Бруса, где копају фирме РАС Метал и Екомет.
Фирма Patina Minerals у општинама Лозница и Осечина трага за златом, сребром, оловом, цинком и бакром.
Иначе, истражне дозволе за копање разних минерала издате су и за више локације међу којима су и подручја код Куршумлије, Малог Зворника, Новог Пазара, Рашке, Пирота и Димитровграда.
Према подацима Министарства рударства и енергетике, које је пре неколико месеци објавио БИРН, фирме са највећом укупном површином на којој истражују руде и минерале су Konstantin Resources на првом месту, затим Јадар Литијум, те Stara planina Resources, па Balkan Exploration and Mining, све из Београда, а након њих следи Еуро Литијум Балкан из Ваљева.
Еуро Литијум следи Тара Голд из Београда, а затим Golden Age Resources и Medgold из Београда.
Када се говори о броју локација на којима компаније истражују опет је први Konstantin Resources, а затим га следи Balkan Exploration и Тилва из Београда, па Stara planina Resources, Јадар Литијум, Дунав Минералс и Зиђин из Бора.
Оно што је важно напоменути да међу локацијама за које су дате истражне дозволе има и оних које представљају заштићене зоне.
Иако геолошка истраживања нужно не значе и експлоатацију, поставља се питање зашто би било која компанија радила истраживање и улагала новац ако би се на крају само покупила и отишла, тако да је ипак велика вероватноћа да ће те компаније на крају отворити и рудник.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 20, 2022
