Прочитај ми чланак

Где је нестао Златибор Лончар?

0

Помало непримећено је прошла вест да је министар здравља Златибор Лончар једноставно нестао и да га нигде није било до данас када се појавио у Новом Пазару. После неколико одржаних конференција за штампу на којима је представљао сушту супротност наступима Вучића и Ане Брнабић, министар здравља је престао да се појављује у јавности.

Добро упућени кажу да га је лично Александар Вучић склонио незадовољан свиме што се дешавало у првих 15 дана приче коронавируса, али пре свега због проблема са великим бројем оболелих здравствених радника.

Шта је све председник замерио једном од најближих сарадника? То што се као и остали из врха понашао као да је под дејством алкохола у периоду од 20. фебруара до 12. марта? То што је обећавао да ћемо направити вакцину? То што је довео др Несторовића код Вучића и ставио га у најужи тим људи који не само што одлучују, него што и јавно износе своје ставове? То што су медицнске сестре и лекари остављени без заштитних средстава и тако препуштени на милост и немилост корона вирусу? Или ипак нешто пето?

Наметање става да је корона вирус од кога нам не прети никаква опасност јесте огромна грешка министра здравља. Али у томе је активно учествовао и сам вучич коме никако није одговарало дизање било какве фрке у време кад је расписивао изборе.

Увођење др Несторовића у тим људи који нешто одлучују и његово извођење на прес конференцији пред очи јавности, јесте грешка историјских размера. Што је најгоре за Вучића он се др Несторовића не може одрећи јер је и сам причао будалаштине на тој конференцији и смејао се „форама“ које је весели доктор изговарао. Бранећи га после неколико дана лажући да никад нико није рекао да је корона најсмешнији вирус на свету, Вучић се још више везао за човека који не престаје да говори. А што више говори, изговара све веће будалаштине.

Последња о томе да сиромашни немају шта да изгубе ако умру је једна од антологијских. Било је и смешно и мучно гледати Ану Брнабић како на Пинку покушава да заустави веселог доктора кад се овај докопа микрофона и почне да изговара невероватне ствари. Спајање Вучића с Несторовићем и Пелемишем, чијој се изјави „да је смртност мала осим за оне који умру јер је за њих смртност 100%“, био је озбиљан гаф Златибора Лончара.

Иако је Лончар држао најбоље конференције за штампу, иако је остајао и по два сата и стрпљиво слушао свакога, није му било спаса. Број оболелих медицинских радника је нешто што иде апсолутно на душу министра здравља. Свако у Србији је знао да су здравствени радници најугроженији јер се њима обраћају сви који имају симптоме болести. И да њих треба највише штити. Сви осим људи који воде државу и министарство здравља. Ћупријска болница, куршумлијски здравствени центар, београдско породилиште „Народни фронт“, Институт „Дедиње“… само су неки од здравствених центара у којима се разболело на десетине сестара и лекара. Неки су, нажалост, и изгубили борбу са овом болешћу.

Нема података шта је са здравственим радницима у неким другим градовима посебно у Нишу и на југу Србије, али и без тога може се говорити о троцифреном броју заражених сестара и лекара. И тај број ће, сасвим сигурно, расти.

Схватајући да министар здравља шта год рекао не може да буде аболиран од одговорности за ову ситуацију, Вучић је склонио Лончара бар док се греси мало не забораве.

Гледајући шта се по српским болницама дешава, до заборава тешко да ће доћи.