Pročitaj mi članak
Утврђивање границе Србије са Хрватском, на Дунаву, једно од питања које оптерећује односе две државе, поново је актуелизовано.
Ни после више од десет година Србија и Хрватска нису приближиле ставове.
Спор Србије и Хрватске постоји због 11.000 хектара земљишта, 10.000 на левој обали у Србији и 1.000 хектара на десној, у Хрватској.
Према хрватском тумачењу, велики делови општине Апатин, готово до самог уласка у град, припадају Хрватској. Србија сматра да би граница требало да иде средином Дунава.
„Они говоре да полажу право на Шаренградску аду, позивају се на неке грунтовнице, заправо књиге, уписане у време Аустроугарске“, каже Александар Ђедовац, председник општине Бачка Паланка.
„Став који сада постоји је да је то средина Дунава, по тој основи ада би припала Републици Хрватској“, рекао је Срђан Милаковић, заменик градоначелника Вуковара.
Хрватска би питање границе са Србијом могла да постави и као услов преговорима Србије за приступање Европској унији. Шеф тима Србије за преговоре са ЕУ, Тања Мишчевић ипак подсећа на ново правило, а то је да суседна држава не блокира државу чланицу кандидата.
„Као што се Хрватска обавезала да у случају решавања спора са Словенијом да уколико нема договора иде на арбитражу или на међународни суд, то ће бити и наше правило, то ће бити нешто што се свакако у нашем случају применити“, изјавила је Тања Мишчевић, шеф тима Србије за преговоре са ЕУ.
Мишчевићева се ипак нада да до суда нећемо ни доћи, те да ће ово питање бити решено дипломатским путем.
Уколико спор дође пред међународну арбитражу, Србији би поред законског разграничења из 1945. године и надлежности над тим подручјем скоро пет деценија, ишао у прилог и принцип разграничења на међународним пловним рекама.
Такав принцип примењује се при разграничењу на Дунаву између Мађарске и Словачке и Србије и Румуније.
(Б92)
