Прочитај ми чланак

Французи имају још Скај материјала о Вучићу, сервилан је, Макрон га држи у шаци

0

Заташкавање инкриминишућег материјала са Скај апликација, тражење заштите у француском председнику Емануелу Макрону, окретање леђа Русији и приближавање НАТО… Све су ово теорије којима се у домаћој, али и руској јавности, објашњавају договори које је председник Србије склопио приликом недавне посете Паризу. У сваком случају и у сваком смислу, сусрет Александра Вучића и Емануела Макрона, баш у овом тренутку, није дошао тек тако…

Куповина прескупих авиона Рафал, за које стручњаци тврде да немамо новца, преговори о нуклеарној енергији, летећи аутомобили, културна сарадња, на послетку и долазак модне куће “Луј Витон”. Све нам је то председник Србије Александар Вучић “сручио” након састанка са Макроном. И то након што је “прогутао кнедлу” и поруку француског председника да неће заборавити ни Бањску ни Милана Радоичића и да ће Србија морати да сарађује…

И одмах су кренуле да се роје теорије о томе шта се ваља иза овог брда.

Француска, која је уз Немачку и саставила Европски план за нормализацију односа Београда и Приштине, логично инсистира на његовом поштовању. На испуњавању договора, али и на процесуирању човека који је у Бањској изазвао највећу кризу на северу КиМ у последњих неколико година.

Тај део није упитан, али неки други јесу.

Шта још крије Скај

Кад се узме у обзир да Србија годинама уназад Француској препушта врло уносне послове (управљање београдским аеродромо и изградња метроа су само неки од њих) и да сада наставља прескупо да плаћа пријатељство с овом земљом, поставља се питање да ли Макрон и француска полиција имају неки материјал који им олакшава преговоре.

Пре свега се ту мисли на Скај апликацију, коју су управо Французи “пробили”, а одакле се родио случај Вељко Беливук. Недавно је из Скај апликације испливала и веза дојучерашњих представника државног врха са кланом Дарка Шарића, а ту се спомиње и име Оскар, за које многи сматрају да се иза њега крије Вучић. Ове сумње изразио је и он сам.

Адвокат Иван Нинић повезао је ове ствари у једну – Скај апликацију, Оскара и Вучићеву посету Макрону.

За новине “Нова” Нинић каже да нема никакве сумње да је Скај апликација један од фактора који су довели до сервилности које Вучић показује према француском председнику.

“Нема сумње да француска полиција вероватно има још нека сазнања која чува као златни кључ и што може да искористи за додатни притисак за отваривање неких својих циљева на Балкану, па и у Србији. Сама чињеница да се код објављивања детаља из Скај апликације још не спомиње нико из државног врха, а сам председник је рекао да их ту има, говори да ту има још материјала. Да ту има људи из Вучићевог окружења и да он то зна. Као што зна да га Макрон има у шаци”, каже Нинић и додаје:

“Оволика сервилност само говори да је ствар отишла предалеко и да смо сви ми постали таоци Скај апликације. И онда падају “историјски послови” са свима који се могу подмитити да ћуте и не отварају нове случајеве. Наравно, ту нике само Француска. Од зграде Генералштаба, преко зета Виктора Орбана, до разних Билчика, о чијој вредности “договора” још не знамо…”, наводи Нинић.

И бивши начелник Генералштаба и лидер СРЦЕ Здравко Понош сматра да Французи вероватно имају додатни материјал са Скај апликација.

„Имају. Али, то што је Вучић шарлатан, односно незналица и неодговоран, то не значи да је и Макрон такав. Уосталом, не бих да критикујем орјентацију да се борбени авиони купе од Француза или да се с њима развија енергетска сарадња. То је политички добар смер. Ризици су друге врсте и тичу се домаће корупције. У исто време поражавајуће је кад Вучић изјави у Паризу да Србија није у стању да управља великим системима, попут метроа у Београду па ће Французи да нам управљају. Србија није у стању да управља метроом, али он је у стању да управља Србијом! Јер Србија ја мала, а он је велики. Родила га мајка”, рекао је Понош за Нову.

Сусрет Вучић – Макрон усталасао је емоције и у Москви.

“Где то жели француски лидер Емануел Макрон да утера Србију?”, питање је које поставља руска Газета у тексту везаном за посету Александра Вучића Паризу.

Ова анализа иде толико далеко да цео догађај назива Вучићевим политичким самоубиством.