Прочитај ми чланак
(Ин4с)
Учесници „Форума пријатељства Косово – Црна Гора, Радован Зоговић“, примљени су јуче у Приштини од Хашима Тачија, главног јунака извјештаја Савјета Европе о трговини људским органима, а ноћ прије тога и од Јакуба Краснићија, првог човјека тзв. „Скупштине Косова“.
Тачи и Краснићи су упознали госте са „скупштинском процедуром и измјенама устава Косова“, како би Црногорци били његов саставни дио, али и дио будуће администрације самопрокламоване „Републике Косово“.
И Тачи и Краснићи су имали прегршт ријечи хвале за Црну Гору и њеног премијера Мила Ђукановића. Делегацију „Црногораца“ предводио је министар културе Бранислав Мићуновић, а учествовали су посланици Дритан Абазовић и Жана Филиповић, градоначелници Плава, Улциња, Берана, Рожаја, представници Министарства вањских послова, као и предсједник „Удружења Црногораца Косова“ Слободан Вујичић.
По којем критеријуму су бирани учесници у делегацији Црне Горе, посебно градоначелници, није познато, али би просечан Албанац понудио одговор у једноставном картографском приказу „Велике Албаније“, гдје су укључене све ове општине, у шта не желимо да вјерујемо.
Није познато о чему је говорила делегација Црне Горе, а ако је вјеровати РТЦГ-у, било је ријечи о „прекограничној сарадњи“ и „повратку расељених“.
А шта о свему мисле расељени Црногорци, који су 1999. године протјерани са Косова и Метохије, наш портал је већ писао. Они су Форум доживјели као дио „монструозног пројекта прославе четрнаесте годишњице геноцида над косметским Црногорцима“, уз изношење података који не говоре баш о „пријатељству“, да је до јуна 1999. године на Космету живјело око 30.000 Црногораца, а данас их је, према попису становништва који су Албанци обавили, свега 19 који се тако национално изјашњавају.
Са друге стране „границе“, парламентарна партија „Самоопредјељење“ контроверзног Аљбина Куртија организовала је протесте и прекинула ток Форума уз паролу „У Црној Гори се Албанци газе, то није пријатељство“, а присутнима на скупу дијелили су летке који говоре о „гажењу права“ Албанаца у Црној Гори.
Тако су Куртијеве присталице, на најбољи начин показале шта Албанци мисле о политици свог руководства и његовог „пријатељства“ са црногорском страном.
Начин заказивања Форума пријатељства, одскаче од манира медија које контролише Влада РЦГ. Наиме, до дана његовог одржавања, тешко је да сте могли у мору сервираних информација, сазнати за његову припрему и датум одржавања. Тајност у припреми сусрета, говори довољно о опрезу црногорске стране, којој је потпуно јасно да за своју „косовску“ политику и предстојећу размјену дипломатских представника у Црној Гори имају малу, готово безначајну подршку.
За разлику од свијести, мишљења и сјећања Албанаца и Црногораца, политичка љубав креира свој виртуелни свијет у мјери налога пристиглог из Вашингтона. Зато и програмски документ са скупа, врца од невјероватних формулација, као што је ова са почетка текста:
„ Косово и Република Црна Гора имају дугу историју билатералих односа (!?) и много заједничких тачака (!?) у свери културе. Албанско становништво у Црној Гори, и црногорско на Косову су мостови који повезују двије државе и могу дјеловати као платформа за креирање јаке, пријатељске везе између двије земље и два народа“! Коментар непотребан.
Вриједи поменути и учеснике програмског дијела „Форума“ са црногорске стране. То су Драшко Дошљак из Берана, уредник часописа „Токови“, као и књижевници Богић Ракочевић и Рајко Церовић.
Иницијативу Удружења Црногораца Косова подржали су Министарство спољних послова такозване Републике Косово, Министарство вањских послова и европских интеграција Црне Горе, Министарство културе, омладине и спорта Косова, Министарство културе Црне Горе, Бритисх Цоунцил и Фонд за Отворено Друштво Косова .
Односи пуни крви
Да не идемо у даљу прошлост, у којој има свијетлих, али значајно више оних других примјера црногорско-албанских односа. У свијести већине грађана Црне Горе је још живо сјећање на покоље Црногораца током Другог свјетског рата, од којих је по свирепости и нељудској бруталности, најпознатији онај у селу Велика. У последњем рату 1999. године, на Косову и Метохији, равноправно са тамошњим Србима, Црногорци су дали достојан допринос одбрани отаџбине, али су сурово кажњени почетком стране окупације, када су се терористи предвођени актуелним „премијером“ Хашимом Тачијем, дали у лов на Србе и Црногорце, у најмонструознијем послу који цивилизација памти – послу продаје људских органа отетих Срба и Црногораца.
Из тог разлога, Метохија је готово етнички чиста и од Срба и од Црногораца.Косовско-метохијски Црногорци, по ријечима Жарка Радовановића, потпредсједника Удружења Црногораца Метохије, могли би отћутати све друго, па би чак могли и дати допринос нормализацији међунационалних односа, али су одлучни да, док срца њихових најмилијих куцају негдје по свијету, а џелати мирно праве „Форуме пријатељства“, није пристојно бити дио скандалозног друговања по разним „Форумима“.
„ Ми подржавамо и поздрављамо протесте „Самоопредјељења“ јер су дио искреног односа, без којег нема смиривања ситуације. Наши су домови још увијек згаришта, па је прича о повратку само „пеглање“ односа и нико од здравомислећих и не помишља да је тако нешто могуће“, казао је за наш портал Радовановић и илустровао то недавним случајем убиства старог Стефана Церовића, повратника из Белог Поља код Пећи.
„И ми би попут Самоопредјељења прекинули ту срамоту, али свјежи примјер Церовића и многи други одраније, говоре довољно о томе колико нам је опасно и само кретање по Космету, а да не говорим о нечему значајнијем као што је наше учешће у политичком животу завичаја“, закључио је он.
