Поглавље 35, које се тиче Космета, могло би омогућити да се преговори одуговлаче у недоглед. Са тим треба рачунати“, истиче бивши европски комесар за проширење.

Бивши европски комесар за проширење Гинтер Ферхојген уверен је да услов за Србију није признавање Косова, већ успостављање добросуседских односа, али упозорава да Поглавље 35 Брисел моžже користити као механизам контроле брзине евроинтеграција наšе земље.

„То поглавље, које се тиче Косова, могло би омогућити да се преговори одуговлаче у недоглед. Са тим треба рачунати“, истиче Ферхојген и додаје да је то неšто што ЕУ омогућава да у сваком тренутку у преговорима са Србијом „управља фактором времена како жели. „Мојим српским пријатељима зато саветујем да учине све да се спречи да то питање буде препрека за пријем или елемент одуговлачења“, додао је Ферхојген.

Он је казао да је по питању Космета „ствар политички јасна“, да је његова независност иреверзибилна, те да се та реалност мора схватити у Србији. „Најразумније је за Србију да се побрине да постоје добросуседски односи. Независно од питања европских интеграције, то је у националном интересу“, истиче Ферхојген.

Упитан да ли то значи да Србија мора да призна Косово, он је рекао да тешко да би Европска комисија поставила Београду такав услов, имајући у виду да у самој ЕУ постоје чланице које нису признале независност Приштине. „Услов су добросуседски односи“, подвукао је он, истовремено признајући да се ради о критеријуму, који се, као и сваки други политички услов, може тумачити на више начина.

На питање да ли верује да би прва поглавља са Србијом могла бити отворена до краја године, Ферхојген је казао да је то могуће ако се жели.

„То је увек било питање политичке воље“, примећује бивши европски комесар. Проблем је, по његовом мишљењу, што политика испуњавања услова значи у суштини да политичке одлуке бивају стављене у руке службеника бриселске администрације.

„О испуњавању услова одлучују службеници Комисије у сарадњи са службеницима земаља чланица, а то је високополитичка одлука. Саветовао бих Европској комисији да политичке одлуке не ставља у руке администрације“, нагласио је он.

Истовремено је указао да не сматра важним колико ће поглавља са Србијом бити отворено, већ је битно шта се ради у реформском процесу и трансформацији земље, где су спроведене праве промене, а не када и која су поглављена отворена.

Међутим, управо „овај спори приступ у Бриселу проузрокује успоравање реформских процеса у земљама западног Балкана“, оцењује Ферхојген и истиче да је лично „веома незадовољан тренутном политиком проширења“.

„Не видим да има јасну и веродостојну перспективу“, рекао је. Он објашњава да проблем није у комесару за проšипшрење и његовим сарадницима у Генералној дирекцији, већ у земљама чланицама, које тренутно ширење Уније сматрају сметњу:

„Земље чланице немају храбрости да јавност у својим државама припреме на то да стабилност у овом делу Ервопе није гарантована и да се дугорочна стабилност може постићи само ако се пројекат интеграције Западног Балкана даље постакне““, рекао је он.

Ферхојген је уверен да би се, у случају повратка нестабилности у региону, и када ЕУ буде суочена са милион избеглица, могло видети како Берлин или Париз могу брзо да доносе одлуке. Он је истакао да се по питању ширења могло стићи много даље. „

„Мислим да ће на крају бити одлучујуће да ли ће се на европском нивоу поново подстаћи схватање да ширење Уније, наставак интегративног процеса, није нешто што се сматра милостињом према земљама које нису чланице, већ да је идеја заснована на томе да сваки европски народ који је спреман да дели вредности и циљеве ЕУ има право да буде чланица. ЕУ има обавезу да тим народима помогне да то право и остваре““, казао је Ферхојген.

Према његовим речима та свест је нестала протеклих година, а одговорнима у центрима одлучивања је поручио да морају поново да је пронађу.

Извор: Танјуг

Ознаке: Гинтер Ферхојген, ЕУ, Космет, окупаторске власти, Србија