Прочитај ми чланак
Београд – Србија ће морати да отвори тајне архиве служби државне безбедности уколико жели да постане чланица Европске уније, сматрају саговорници Данаса. Истовремено, према Акционом плану за испуњавање препорука Европске комисије, који је Влада Србије усвојила, досијеа је требало отворити до септембра 2013, али је тај рок већ сада пробијен.
Ни 13 година после демократских промена нико са сигурношћу не може рећи када ће се приступити отварању тајних досијеа комунистичког и режима Слободана Милошевића. Европски парламент је већ позивао српске власти да „наставе посао око уклањања наслеђа бивших тајних служби из доба комунизма као корак напред у демократизацији Србије“, акцентујући притом потребу отварања докумената некадашње Управе државне безбедности – УДБА, као и Националне архиве.
Раније демократске власти нису имале довољно храбрости да се ухвате укоштац с тешким наслеђем комунистичког и Милошевићевог режима. Ипак, ни нове власти у Србији нису још приступиле овом послу, па тако ни скоро годину и по дана по доласку нових власти јавност Србије није ближа одговору на питање ко је све био мета српских тајних служби.
Јадранка Јоксимовић, посланица Српске напредне странке и председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, за Данас објашњава да је Акциони план за испуњавање препорука Европске комисије предвиђао формирање интерресорне радне групе која би анализирала потребе доношења закона о отварању тајних досијеа.
– Немам информације да ли је ова радна група формирана и да ли је почела са радом. Свакако, ово питање је веома комплексно и захтева озбиљну анализу и дефинисање јасних, објективних критеријума, који би превенирали злоупотребу и остваривање појединачних интереса. Неопходно је водити рачуна о интересима и заштити националне безбедности на првом месту, а затим водити рачуна о стриктном поштовању људских права појединца. Не треба заборавити да, поред Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, морамо да се придржавамо и одредаба Закона о заштити података о личности – каже Јоксимовићева и наглашава да било какво решење мора да гарантује јасан баланс између интереса националне безбедности, људских права појединца и интереса јавности да сазна информације из ове области.
Најистрајнији у захтеву за отварање досијеа већ годинама је Српски покрет обнове (СПО), који је два пута – 2004. и 2010. године – предлагао нацрте закона, али без успеха. Александар Југовић, потпредседник СПО, за Данас подсећа да је ДОС 19. августа 2000. године представио свој предизборни програм и назвао га „Уговор са народом“ у 10 обећања, а да је једно од обећања било отварање досијеа.
– Досијеи до дана данашњег, иако су многе чланице ДОС-а биле на власти до прошле године, нису отворени. Да бисмо постали чланица ЕУ, мораћемо отворити тајне архиве. Актуелна влада је у првој години мандата многе препреке на путу ка ЕУ уклонила, па се надам да ће и када је у питању отварање досијеа следити досадашњу проевропску политику – каже Југовић.
Истовремено, Предраг Петровић, извршни директор Београдског центра за безбедносну политику, наглашава да је отварање тајних досијеа обавеза Србије на путу приступања ЕУ и додаје да ће се они „отворити кад-тад“.
– Много је важније питање да ли ће се постићи нека од сврха због којих се досијеа отварају и на који начин ће то бити учињено, каже Петровић. Он додаје да закон о отварању досијеа није усвојен из неколико разлога.
– Након увођења вишестраначја у Србији систем је био формално демократски, док је суштински био ауторитаран, па до отварања досијеа и није могло доћи као у другим посткомунистичким државама. Касније су се разлози само множили. Претпоставка појединих стручњака је да је ДБ међу својим сарадницима имала и високе функционере опозиције који су након пада Слободана Милошевића постали власт, те им није одговарало да се досијеи отворе – наводи Петровић.
Као други разлог изостанка закона он наводи и то да је потпуна промена власти након 5. октобра текла кроз својеврсне компромисе са Милошевићем, као што је прелазна влада, што је онемогућило брзе промене у безбедносним структурама, па је и дошло до паљења дела документације ДБ.
– За ово нико није одговарао, иако је вођена истрага, те је постојало доста материјала да се процесуирају одговорни. Треће, неке партије из ДОС коалиције нису биле за брже промене у безбедносним структурама, због ситуације на југу Србије, док су друге биле више декларативно него суштински за промене. После је дошло и до убиства премијера, што је такође била прилика да се отвори документација и „почисти унутар куће“, али је и та прилика пропуштена – каже Петровић.
И Дачић за отварање досијеа
Ивица Дачић, премијер Србије и лидер СПС, изјавио је прошле године да се ни он ни странка не плаше отварања досијеа. „Немамо разлога да се плашимо. Они који су били против Милошевића треба да брину, јер тамо пише ко је и када сарађивао са обавештајним службама. У ствари, једва чекам да се ти досијеи отворе“, казао је Дачић.
Штази
Предраг Петровић истиче да се често отварање досије Штазија наводи као успешан пример и поред тога што је огромна количина документације уништена, а да ретко ко наводи да је тај посао водила комисија са великим бројем стручних и дисциплинованих људи, те да је ово изискивало јако много пара. „Сумњам да је овако нешто могуће у Србији. Пре сам мишљења да ће се досијеи отворити ради формалног испуњења захтева ЕУ. Треба напоменути да отварање досијеа само ради испуњења форме може довести до јако лоших последица. Примери су неке од посткомунистичких држава, у којима су досијеи тајне полиције продавани на црном тржишту, а од којих су многи од њих били лажни, те су нанели непоправљиве штете за животе појединаца“, објашњава Петровић.
(Дневни лист Данас)
