Прочитај ми чланак
(Новости)
Све извесније да ће се у преговоре о примени споразума Београда и Приштине укључити Европа и САД. Ако дође до застоја, ЕУ би могла да буде арбитар. Тешко до договора и око техничких питања.
Због покушаја окупаторске Тачијеве власти да прекроји план за примену бриселског споразума, велике су шансе да се у наставак разговора Београда и Приштине укључе и Европска унија и Америка, као супервизори договора од 19. априла.
Ову опцију не искључују ни у државном врху Србије, али поручују да би за такав исход била крива искључиво приштинска страна, која упорно покушава да мења суштину бриселског документа.
Још се не зна како ће се пресећи тренутна пат-позиција у разговорима о плану за имплементацију, али је све извесније да ће кључни играчи – Ивица Дачић и Хашим Тачи, под будним оком ЕУ и вашингтонске администрације, морати да ваде кестење из ватре. Они су у уторак добили и званичан позив Кетрин Ештон да 21. маја дођу у Брисел на наставак разговора.
– Немамо никаквих најава да би пре тога могло да буде састанка о плану за имплементацију. Није искључено и да арбитража буде тема – казао је, за „Новости“, Марко Ђурић, саветник председника Србије и вођа нашег тима за имплементацију споразума.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, који је у интервјуу „Новостима“ први поменуо могућност арбитраже, казао је у уторак да ће Дачић и Тачи морати да се укључе у преговоре, ако дође до застоја у примени:
– Сад је неопходно да се споразум реализује и на терену јер то Европа и очекује. Београд и Приштину чекају веома важна питања која морају да се реше, попут електропривреде и телекомуникација.
Од исхода разговора тимова за имплементацију зависи и ангажман на терену официра за везу, који би до краја месеца требало да заузму канцеларије. – Пажљиво пратимо шта се дешава, пошто ћемо бити задужени за политичку примену споразума и циљ нам је да олакшамо комуникацију – рекао нам је Дејан Павићевић, који ће бити српски официр у Приштини.
Чак ни разговори о техничким питањима неће ићи глатко, пошто Приштина инсистира да се прво укину српске институције на северу КиМ, а да се тек после тога формирају нове, и то уз учешће њихових власти. Они траже да се формира неко „прелазно тело“ које би преузело надлежности српских општина, а да се Заједница српских општина формира тек накнадно.
– Због настојања приштинске стране да наметне нека решења која нису у складу са споразумом, могућ је нови састанак на вишем политичком нивоу или да ЕУ да своје тумачење договореног да би се видело како ће се ићи у примену – каже Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ.
И политички аналитичар Душан Јањић верује да би договор могли да „погурају“ Дачић и Тачи, али и ЕУ и САД.
– Учешће Америке у том делу договарања било би неопходно, јер су они убрзали процесе које је Унија предуго вукла. Макар и као посматрачи могли би допринети бржем договору.
Партијски табори различито гледају на опцију да Европа и Америка буду „тутори“ при спровођењу споразума.
– Увлачећи Србију у евентуални поступак арбитраже, ЕУ још једном жели да потврди да је КиМ за њих независна држава. Пракса да једна држава преко арбитраже решава спор са својом покрајином до сада нигде није постојала – сматра Јован Палалић, функционер ДСС.
Владимир Илић (УРС), страхује да арбитража не би била објективна:
– Немогуће је у 15 тачака предвидети оно што је заправо живот на КиМ. Из тих разлога биће проблема у имплементацији.
