ЕПС приватној фирми препустио софтвер и стотине хиљада евра зараде, власник је…

10:20 06.03.2024.

Електропривреда Србије је, како ствари стоје, омогућила приватној компанији Алта пеј (Алта паy) да без улагања наплаћује провизију за плаћање рачуна за струју на сајту овог јавног предузећа и тако потенцијално сваког месеца заради на десетине, а могуће и стотине хиљада евра.

ЕПС је осим услуге и зараде, поклонио и програм на коме Алта пеј ради и зарађује 28,77 динара по плаћању, а да није уложила нити један динар.

У питању је потенцијлана зарада која се може мерити десетинама, па и стотинама хиљада евра месечно.

У Србији, према подацима Републичког завода за статистику, постоји 3.589.611 станова са инсталацијама електричне енергије, од чега је 2.625.551 оних који се стално користе. Да свега 10 одсто власника станова који се стално користе плати на овај начин утрошену струју, месечна зарада би износила 7.553.07 динара односно 64.456 евра.

За овај посао није расписана очекивана јавна набавка, а струка каже да се ради о „правној гимнастици“ и да је ова процедура најближа Јавно-приватном партнерству, али само „најближа“ јер нема све потребне елементе. Пре свега није познат садржај уговора.

Правна гимнастика

Зашто се јавно предузеће одлучило на овакав потез, каква је корист за фирму и грађане још увек није јасно, пошто ЕПС није одговорио на питања Н1.

На питање како је могуће да се овај посао додели без јавне набавке, редакцији Н1 је непотпуно одговорила Канцеларија за јавне набавке, која је по пријави организације Транспарентност Србија обавила мониторинг у ЕПС.

Они су навели да је на основу расположиве документације, утврђено да уговор закључен између Акционарског друштва „Електропривреда Србије“ и привредног друштва „Алта Паy Гроуп“ д.о.о. Београд нема елементе уговора о јавној набавци.

„Имајући у виду наведено, обавештавамо Вас да, сходно законским овлашћењима прописаним чланом 179. Закона о јавним набавкама (ЗЈН), не постоји основ за даље предузимање активности од стране Канцеларије“, наводи се у одговору.

Без одговора је остало питање зашто није дошло до неке активности с обзиром на то да у истом члану, став три је наведено да Канцеларија за јавне набавке „подноси захтев за покретање прекршајног поступка за прекршаје прописане овим законом, подноси захтев за заштиту права и иницира спровођење других одговарајућих поступака пред надлежним органима када на основу мониторинга уочи неправилности у примени прописа о јавним набавкама“.

Према речима Милоша Ђорђевића, сарадника Транспарентности Србија, разлог за неактивност Канцеларије је податак да није било плаћања ни једне стране.

„Уколико закљученим уговором наручилац није преузео обавезу да за испоручена добра пружене услуге или изведене радове исплати надокнаду другој страни, такав уговор не представља уговор о о јавној набавци и на њега се не примењују правила ЗЈН. ЕПС у овом случају није прибавио неку корист за себе“, наводи Ђорђевић, наглашавајући да је у питању крајње необичан случај.

Он каже да се према информацијама које су добијене од Канцеларија за јавне набавке програм илити софтвер за обраду и наплату ЕПС купила пре две године од компаније Асеко (Ассецо) у јавној набавци „Одржавање и проширење јединственог увида у рачун“ вредној 73.809.750 динара, односно 627.917 евра на дан објаве овог текста.

Ђорђевић каже за Н1 да су у одговору који је Транспарентност добила од Канцеларије наведено да је „ЕПС по окончању поменуте јавне набавке у уз консултацију и сагласност Народне банке Србије (НБС) упутила позив већем броју институција и да је на основу позива поднесено шест понуда“. ЕПС је изабрао Алта пеј, а јавно доступних трагова о овом поступку нема.

С обзиром на то да је јавна набавка некако заобиђена, Ђорђевић каже да ово највише личи на јавно-приватно партнерство (ЈПП) с обзиром на то да ЕПС не наплаћује услугу коју омогућава на свом сајту, а приступ овој услузи имају сви грађани који имају рачун за струју.

„Да би се подвело под јавно-приватно партнерство потребно је да уговор траје најмање пет година, али ту информацију немамо“, каже Ђорђевић.

Који је интерес у одрицању од зараде

Када се све сабере, ЕПС је купио програм, а затим је из непознатих разлога управљање софтвером, наплату и простор на свом сајту дао приватној компаније на нетранспарентран начин.

Који је интерес ЕПС, али и јавности, да се одриче зараде зарад неког другог и тако остане ускраћена за велике суме новца и даље је нејасно. Макар званично.

Подсећамо, овај програм је, како је навео стручњак за програмирање, „могао да се направи у самом ЕПС-у или да се наручи уз брзу отплату уложених средстава“.

Како је недавно рекао програмер са великим искуством у сличним пословима Вукан Ђуровић очекивана максимална цена за овакав посао је око 80.000 евра.

„У њу коју су укључени програмирање, инфраструктура и безбедност. Ова цена је лако могла да буде мања за 10 или 20 хиљада евра“, сматра Ђуровић.

Сама Алта пеј се на сајту фирме похваила послом са ЕПС и назвала га „стратешким партнерством“, док су за кориснике платформе „Увид у рачун“ навели да ће имати „низ бенефита“.

На питања Н1, из ове компаније нису одговарали.

Алта пеј – срећни добитник

Власник ове фирме блиске Српској напредној странци је Давор Мацура. Он је постао познатији широј јавности када је крајем 2021. године за око 70,6 милиона евра са својом фирмом АБЛ Солвент купио пословни комплекс ИМТ-а (Индустрија машина и трактора) на Новом Београду.

На месту некадашњег гиганта у производњи трактора планирана је изградња стамбено-пословног комплекса са више од 5.000 станова и око 150.000 квадрата комерцијалног садржаја. Процењена вредност плаца сада износи око 250 милиона евра. На тај начин ова фирма је постала „срећни добитник“ новог Закона о планирању и изградњи, јер је укинута обавезна конверзија.