Прочитај ми чланак
..И ако Русија не буде била спремна да помогне Републици Српској и ако Додик падне, онда је сасвим сигурно да ће БиХ укључујући РС постати део НАТО-а. Неће никада ући у Европу, то је јасно, али ће постати део НАТО-а.
Потпредседник Републике Српске Емил Влајки је јединствен човек, на пример због тога што је он један од ретких високопостављених европских политичара који се не боји да говори о ономе о чему многи други немају храбрости. Његово мишљење често противуречи упрошћеном ЕУ-виђењу балканске кризе. Он не зазире да каже да оно што се десило у Сребреници, не би требало називати геноцидом и сматра да је Зорана Ђинђића- српског политичара који је био сматран прозападним, 2003.године управо ликвидирао сам Запад.
Са господином Влајки се може дискутовати о било којој озбиљној материји, зато што је он пре свега политички филозоф. Актуелни потпредседник РС је одрастао у Хрватској, одбранио је докторску дисертацију из области политичких наука на Сорбони, предавао је на Јејлу и на Универзитету Отава, живео је у Канади и Француској. Вратио се у БиХ средином 2000-тих, а 2010.године је био изабран за поптредседника РС из редова хрватског народа. Његове књиге улазе у обавезну литературу неколико универзитета у БиХ, Хрватској и Словенији.
Тимур Блохин, новинар „Гласа Русије“ је разговарао са господином Влајки о „столећу силе“, путевима повратка Косова и могућности поделе српког народа по принципу „НАТО- не НАТО“.
Господине Влајки, ваша изјава да ће Русија чувати Београд, односно да ће наставити да га подржава у смислу косовског питања, само у случају одсуства евроатлантских тежњи Србије, привукла је огромну пажњу. А што се тиче Републике Српске?
Моја теза је била поткрепљена изјавама, мада не би требало да говорим сада о изворима. А то је поводом Путинове изјаве да он не може бити већи Србин од самих Срба. Онда када је требало Срби нису ништа урадили, а имали су по Кумановском споразумно право да држе један део своје војске, цариника, полицајаца итд. на Космету. Они то нису искористили, нису се за то изборили и онда је дошло до једног таквог стања да се створила такозвана Република Косово унутар које постоје НАТО трупе сада и које бране практично ту егзистенцију . И онда је Русија закључила да се у овом часу не би исплатило водити трећи светски рат, али је гарантирала две ствари Србији.
Прва ствар је да ће гарантирати границе Србије без Космета. То значи да неће бити одвајања Санџака, Прешевске долине, Војводине. А с друге стране је рекла да ће економски помоћи Србији. То значи са врло јаким новчаним средствима и са пројектима, улагањем капитала и слично. И то се у овом часу остварује. Према томе, оно што Русија даје у овом часу Србији, то Запад, колико год да му је стало да Србија уђе у евроатлантске интеграције, није спреман да то пружи Србији. Србија све више користи те руске кредите, и користиће их све више и више. Ове струје које постоје у Србији, а које су прозападне, оне ће се морати утишати, или нестати.
Додуше, видело се на примеру Украјине и то ових дана да Запад не одустаје иако је Русија дала помоћ, зајам и снизила цену гаса итд. Украјини, ови не одустају, праве и даље демонстрације, нереде. Вероватно ће и Срби покушати да се супротставе приближавању Србије Русији. Али ја мислим да то неће успети. Само помоћ Русије Србији треба да буде стварна, обимна и ефикасна. Иначе наравно може доћи до преокрета у самој Србији.
Што се тиче Републике Српске, ту је ситуација врло нестабилна због тога што се међународна заједница труди свим силама, укључујући наравно и врло тешку економску и социјалну ситуацију у Републици Српској да сруши Милорада Додика који за њу представља једину праву препреку евроинтеграцијама Босне и Херцеговине, пошто је Додик у више наврата изјавио да он неће прихватити да БиХ буде унутар НАТО-а. Што се Европе тиче, нема никаквог проблема, али што се НАТО-а тиче, он се томе одлучно супротставља. Јер не жели да, све док је Србија неутрална, да се направи једна граница на Дрини која ће супротставити Србе из Републике Српске у односу на Србију, као што се то десило тачно пре 100 година, када је почео Први светски рат и када су се практично Срби са ове стране Дрине борили против србијанских Срба, да тако кажем.
Бојим се да у овом часу Русија оклева да пружи конзистентну истинску помоћ Републици Српској, пошто је РС у врло лошем економском и социјалном положају. И ако Русија не буде била спремна да помогне Републици Српској на начин… баш и не могу рећи кој то могу бити начини – да ли преко Србије, да ли преко неких улагања, неких кредита, и ако Додик падне, онда је сасвим сигурно да ће БиХ укључујући РС постати део НАТО-а. Неће никада ући у Европу, то је јасно, али ће постати део НАТО-а.
Председник Додик је говорио да Дејтонски споразум, који је зауставио крвопролиће у БиХ одлично функционише на папиру, али у реалности, захваљујући „својевољној интерпретацији“ различитих Високих представника ЕУ, све више подсећа на документ који је усмерен против Бања Луке. Шта ви мислите овим поводом?
Током година, од Дејтона па до данас, многе надлежности које уопште нису биле прописане споразумом, прешле су у руке Бошњака. Додиков циљ је био да српечи даље осипање тих надлежности, да, практично, Република Српска не постане празна љуштура, која ће имати само име а да ће, у ствари, руководство у Сарајеву управљати читавим подручјем БиХ. Опет се враћамо на претходно питање: без једне стварне руске помоћи, највероватније, Република Срспка се неће одржати.
Ви редовно путујете на Космет, присуствујете седницама српских политчких лидера ове покрајине. По вашем мишљењу, ко је од политчара имао најозбиљније шансе да се договори са албанским руководством? А ко је ове шансе изгубио?
Ја не мислим да се може било ко договорити са Албанцима. Албанци праве Велику Албанију, они су сада постали господари, захваљујући Западу. Они се договарају са пола Македоније, Албанијом. делом Црне Горе, не пада им на памет да врате стање уназад и да попусте у било ком смисли. Они су насилу то узели, и то се једино силом могло одузети. Ово је столеће силе, где ће једино однос снага (што је Путин јако добро схватио) моћи одржати самосталност појединих земаља или делова света. Једини начин да се један окупирани део територије врати је сила, нема другог начина
Ви нисте Србин, нисте православац и нисте грађанин Србије. Зашто је питање Косова тако важно за вас?
Кад сам живео у иностранству пратио сам шта се догађа на просторима бивше Југославије и видео сам да се демонизира један народ. То ме заинтригирало: зашто се толико демонизира, да ли је то стварно тако или није. На концу конца, ја сам одрастао у Југославији, осећао сам се увек Југословеном, и сви народи на том простору су практично део мог идентитета. И онда сам видео да је добар део те демонизације једног јединог народа у конфликту на Балкану био неправедан, нетачан. Сви су вршили злочине али читава је кривица падала на Србе, а други су се показивали као јагањци, као анђели.
Мени је изашла књига која се зове “Демонизација Срба” и ја сам мало помало постао хроничар српског народа. Кад сам се вратио у БиХ, почео сам се удубљивати у питање због чега се Срби толико демонизирају, зашто им се отимају територије, зашто им се прети. Ја сам по мајци Јевреј, по оцу сам Хрват, немам везе са Србима, али за мене је судбина Срба на Косову све више личила на судбину Јевреја. Јако пуно тога знам пошто ми је половина породице по мајчиној линији настрадала у концентрационим логорима широм Европе. Ја сам видео да су Срби на Косову практично модерни Јевреји – према њима се врши слична политика и они су стварно живели као у логору, поготово ови на северу, а да не говорим о енклавама на југу. Видео сам бодљикаву жицу којом су се Срби опасали, видео сам њихов врло бедан живот, и то ме као човека погађа. Ја бих исто тако устао у одбрану било ког народа у свету ако би био у сличним условима и ако бих био толико близак да знам шта се тамо догађа.
Ваша последња књига се зове „Међународни односи постмодернизма“. Узевши у обзир колико је сам по себи „постмодернизам“ широк појам, да ли бисте могли да нам објасните шта значи у вашој интерпретацији?
Постмодерна на неки начин значи да садашњи тржишни односи нису више у стању да осигуравају целокупну производњу живота. Дакле, просту и проширену репродукцију живота, научно-технички развитак и тако даље, због тога што научно-техничко-технолошки развитак једноставно одузима радна места. Дакле, роботизација, електронизација, информатизација. И све више има незапослених, што је Маркс предвиђао пре 150 година. У самим овим најразвијенијим капиталистичким земљама долази до пауперизације радничке класе. Сада се тржиште још брани институционално јер зато има репресивне апарате државе, има војску полицију, уходане институције, али оно је очито осуђено на пропаст, што се тога тиче.
А што се тиче међународних односа кроз историју, они су следили пут онога што је Хегел назвао рацио, рационалност. Како се рационалност развијала, тако су се развијала и правила начина, одношења унутар тог духа рационалности које је било мерило свега постојећег. Пошто ти тржишни односи више не вреде, рационалност ће се и даље развијати, али пошто тржиште више не може бити регулација било чега, онда и међународни односи се све више базирају на сили. У току пет последњих столећа могла су се експлоатирати рудна богатства. Колоније које су биле експлоатиране пуних пет столећа сад су државе које су стекле самосталност и није више могуће тако их експлоатирати као што је био случај до сада. И онда се наравно у међународним односима прибегава сили, која замењује пређашње начине експлоатације. Оружје све више замењује, да тако кажем, тржишну рационалност, која је владала у току ових пет столећа.
У тој књизи ви такође упозоравате на „смишљени холокауст“ чија је жртва пре свега- радна снага земаља у развоју. Према критеријумима ММФ и УН, на пример, државе БРИКС спадају у ову категорију. Значи ли то и да Русију може да очекује овако тужна економска судбина?
Нема говора, што се тога тиче. Русија конкретно, ако то питате, јесте део западног света, који је вођен рационалношћу као основном вредношћу, а то значи да је наука, техника и технологија једнако развијена. Што се тиче науке и технике, мислим, она не заостаје ни у Русији ни у Кини за оним што се догађа на Западу. Само ниво конзумације потрошних добара није толико велики као што је на Западу. А и нормално је да није толико велики пошто је Запад пет столећа експлоатирао земље у развоју. Тако да је добио компаративно велику предност. Према томе Кина и Русија не могу ни на који начин и неће доживети никад судбину ових других земаља Азије, Латинске Америке и посебно Субсахарске Африке, које ће нажалост и даље бити експлоатиране и подвргнуте различитим облицима неоколонијализма.
Ви имате Берђајева, руског дисидента, великог филозофа, који је рекао, ако се игде могла спровести социјалистичка револуција, она се могла управо ради православља спровести у Русији, због тога јер је суштина православља да тај руски народ увек тражи правду и има онај узвик „Боже правде“. Према томе, и са ове стране, да тако кажем, људске стране, а и са ове друге стране, која је страна рационалности, руски народ не може никад пропасти.
