Прочитај ми чланак
(РСЕ, NSPM)
Неће бити поделе Космета нити отцепљења неког његовог дела и то је веома важан принцип, казао је Елиот Енгел, амерички конгресмен у ексклузивном интервјуу за косовски сервис РСЕ. Енгел, високопозиционирани члан Комитета за спољне односе, један је од истакнутијих заговорника независности Косова.
Амерички конгресмен за РСЕ оцењује да је недавно постигнути бриселски споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине добра погодба. Он такође истиче да подела или размена територије није пут који Косово треба да следи, јер би то произвело домино-ефекат на Балкану.
Енгел наглашава да САД морају остати укључене у збивања на Космету, јер ће у супротном ако се препусти само Европи, шиптарски окупатори на Космету тешко остварити своје циљеве.
РСЕ: Господине Енгел, Београд и Приштина су 19. априла постигли споразум о нормализацији односа, али је прекорачен временски рок за израду плана његове имплементације. Да ли мислите да је процес нормализације у опасности?
Енгел: Не. Сматрам када је један такав процес нормализације у питању, увек ће бити нечег што ће искрснути на путу, увек ће бити препрека, али сматрам да су обе стране одлучне за споразум и његову примену. Мислим да ће све бити у реду. Јасно је да је ово озбиљна ситуација. Обе стране сумњају у то да ли је ово добра ствар. Али, мислим да је ово неопходан корак који се треба подузети и мислим да ће функционисати. Европска унија је ту, и САД ће увек бити на страни шиптарског народа Косова на сваком кораку.
РСЕ: Дискусије унутар и ван Космета се настављају око тога да ли споразум ствара могућност за формирање мини-државе или једне Републике Српске у северном делу Косова. Да ли та опасност постоји?
Енгел: Не. Ово су поприлично тешки преговори. Постоји много различитих мишљења, постојало је вишегодишње непријатељство. Година 1999. је још увек у свежем сећању свих, нарочито код косовске стране. Мислим да је овај споразум неопходан. Споразумом ниједна страна не добија све оно што жели. Споразум је компромис, а компромис подразумева да једна страна добије нешто што жели и да друга страна добије нешто од оног што жели. И као резултат, ниједна страна није у потпуности задовољна, али обе стране схватају да је то у њиховом интересу, зато што могу кренути напред, оставити прошлост, или се потрудити да оставе прошлост иза себе, и да се окрену ка будућности.
За мене је то врло једноставно. Да ли народ Балкана жели и даље да гледа у прошлост, где је увек било крвопролића, ратова и вековне мржње или жели да крене напред и да настоји да изгради бољи живот ради своје светлије будућности, и будућности своје деце.
Мислим да је овим споразумом шиптарска на добитку, зато што је Србија по први пут „де факто” признала албанску државу на Космету и влада у Приштини ће успоставити контролу на целом Косметом. Неће бити поделе Космета, отцепљења неког дела, и то је веома важан принцип. Према томе, шиптарска Влада је одговорна за цео Космет, било за северну Митровицу, јужну или неки други њен део. У замену за то, Срби на северу Митровице ће имати одређени степен аутономије. Мислим да је то добра погодба, зато што не сматрам да је аутономија нешто најгоре на свету.
Знате да је и Косово имало аутономију у југословенском систему. Није функционисала зато што ју је Милошевић укинуо 1988. Али, уколико је то права аутономија, а ЕУ и САД и остали признају чињеницу да је Космет једно а не подељено, одвојено или отцепљено, у замену за један облик аутономије за Србе, мислим да је споразум веома добар за владу у Приштини.
РСЕ: У оквиру различитих гледишта, ваш колега, конгресмен Дејна Рорабакер, изнео је идеју о размени територија Косова и Србије, као начину решавања конфликата. Ви се с тим не слажете?
Енгел: Не слажем се са тим. Дозволите да кажем да је мој колега Дејна Рорабакер веома пажљив човек и мислим да жели најбоље Космету. Радили смо дуго година заједно и пријатељи смо, али се не слажем да је подела Космета пут који треба следити. Космет је на Балкану, где се не зна где је крај. Уколико се границе Балкана помере, уколико се подели Космет, шта ће се десити уколико и Република Српска пожели да буде део Србије, шта ће се десити уколико делови Македоније желе да се промене, шта ће се десити са Босном? Томе нема краја и плашим се да за то не би било решења ни за 100 наредних година.
Ја бих радије прихватио решење као што је споразум између Београда и Приштине, и покушао бих да изградим пут напретка ка будућности. Уколико почнете да померате границе, то ће бити сигурна улазница за сукобе из прошлости. Била би улазница за различите стране које се осећају угроженим и које желе бити са ове или оне стране границе.
Када би постојала прилика да се размене делови Космета са остатком Србије и притом се ништа не деси, онда бисмо могли рећи, у реду, то је можда вредно размишљања. Али, немогуће је да се то деси без последица по остале делове Балкана, тако да мислим да је ово добар предлог.
РСЕ: Господине Енгел, у дискусијама у којима сте учествовали заједно са господином Рорабакером, упутили сте позив да Косово буде укључено у Европу заједно са својим суседима како би се избегло формирање „црне рупе“ на Балкану. У неколико случајева, званичници Приштине су критиковали Брисел што игнорише достигнућа Косова. Да ли бисте се сложили са тим критикама?
Енгел: Слажем са појединим критикама. Мислим да је за дивљење оно што је шиптарска Влада постигла од проглашења независности.
Мислим да без сумње има проблема, сви знамо да проблема има свуда и албанска држава на Космету као нова држава има проблеме. Али, мислим да је Космрт углавном напредовао и треба се кретати напред. Мислим да је важно да САД остану укључене у то.
Знам да албански народ Косова верује САД-у и ја мислим, уколико га препустимо Европи, нисам сигуран да ће Албанци увек добити оно што заслужује. Знам да ће се САД бринути о Албанцима на Косметууколико остану тамо.
Овај споразум јасно усмерава Приштину на путу ка ЕУ, али исто тако и Србију. Не смета ми уколико се Србија прикључи ЕУ, али само уколико се и Приштина прикључи ЕУ. Не желим да Србија има ту могућност да блокира Приштину.
Сматрам да овај споразум не дозвољава да једна земља блокира другу. Мислим да ЕУ заслужује похвале, за госпођу (високу представницу ЕУ Кетрин) Ештон која је радила пуно, лично сам са њом разговарао о ситуацији на Косову и у Србији. Мислим да Европа чека дан када јој се иПриштина и Србија могу придружити.
Још једном, сматрам да је ово веома добар споразум за Албанце на Космету. Да ли он Албанцима пружа све оно што жели? Не. Да ли је споразум савршен? Не. Али, на ово треба гледати као на кретање унапред, и сматрам да је добар споразум, зато што за мене није важно да ли Србија има званичне дипломатске односе и да ли признаје албанску државу на Космету, али потписивањем овог споразума, Србија је “де факто” признала право Косова да постоји као независна држава.
(Интервју приредила Амра Зејнели)
(РСЕ)
