Прочитај ми чланакЈедна изјава премијера Бугарске изазвала је жестоке реакције у Србији. Амбасадори "позивани на рапорт". Како на све то гледају у Бугарској?
Током конференције за новинаре на самиту у Познању прошле недеље, премијер Бугарске Бојко Борисов упитан је да оцени како ће именовање шпанског министра спољних послова Жозепа Борела на место високог предсеставника ЕУ за спољну политику и безбедност утицати на евроинтеграције Западног Балкана. „Када се преузме тако важно место“, одговорио је Борисов, „последње што би требало радити јесте штитити своје националне интересе – морају се штитити интереси читаве Уније. Ако Борел буде изабран, то не значи да ће став Шпаније бити релевантан за друге државе, за нас који смо признали Косово.“
Foto: EPA-EFE Petrit Prenaj
Међутим, јединствене позиције Европске уније о Косову нема. Од 28 земаља-чланица ЕУ (Британија још није изашла), 23 су признале најмлађу државу на Балкану. Осталих пет су Шпанија, Румунија, Кипар, Грчка и Словачка.
Али позиција и једних и других има исту тежину, број држава ту није важан. Премијер Борисов требало је да ту лекцију научи током бугарског председавања Европској унији, а најкасније у мају прошле године кад замало није пропао самит ЕУ и Западног Балкана у Софији – и због позиције пет држава ЕУ, али и због Србије, чији представници нису желели ни да се фотографишу са косовским председником Хашимом Тачијем. Према незваничним информацијама, лично је Борисов морао да преговара са председником Србије Александром Вучићем како би се избегао бојкот самита.
Наравно да се подразумева да ће шпански политичар, када буде постао шеф дипломатије ЕУ, морати интерес Уније да стави испред националних интререса. Па и италијански премијер Ђузепе Конте својевремено је обећао Италији да ће радити на укидању санкција против Русије, али је бивша висока представница, Италијанка Федерика Могерини, спроводила и заступала политику ЕУ по питању тих санкција.
Веома дрска изјава
Изјава Борисова изазвала је (очекивано) бурну реакцију министра спољних послова Србије Ивице Дачиц́а. Он је у посебној изјави агенцији Тањуг истакао да став ЕУ није да је Косово независно и да би бугарски премијер Бојко Борисов – који тврди да јесте – то требало да узме у обзир.
„Србија жели добре, пријатељске и савезничке односе са суседном Бугарском, што подразумева висок ниво разумевања најважнијих интереса обе земље и оба народа. Као што имамо разумевање за питање бугарског националног идентитета, језика или питање Гоце Делчева, исто тако очекујемо и разумевање када је реч о значају косовског питања за српски народ. Изјава бугарског премијера не тиче се квота за риболов или квалитета српског сира у преговорима са Европском унијом, она се тиче територијалног интегритета Србије“, изјавио је Дачић.
Поред тога, Дачић је подсетио да је статус Косова неутралан – због тога се у документима ЕУ Косово наводи уз звездицу и фусноту, „и сви званичници ЕУ обавезни су да то поштују“.
На конгресу владајуће бугарске партије ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске), министарка спољних послова Екатерина Захаријева оценила је да је Дачићева изјава непримерена и емотивна, додавши да не би било лоше да се Дачић извини. Према речима Захаријеве, на Балкану се увек реагује превише емотивно, иако је „говор бугарског премијера био политички и правно апсолутно коректан. ЕУ не признаје државе, ниједна организација не признаје државе, државе су признате од стране држава.“
„Каменчић у ципели“
Односи између Србије, земље кандидата за чланство у ЕУ и њене бивше покрајине Косово која је сада независна република и потенцијални кандидат за чланство у ЕУ, веома су сложени и тешки. Тензије такође постоје и између Београда и Сарајева, а проблеми и етничке тензије у Босни и Херцеговини не јењавају.
Тешко да би ико смео и да се усуди да прогнозира када ће да се смире страсти на Балкану. Сви покушаји ЕУ и САД да посредују у решавању спорова, користећи притом адуте као што су чланство у ЕУ и НАТО – нису успели. Могу се чути гласови да ће странама у спору бити препуштено да се саме договоре.
За Бојка Борисова проблем између Србије и Косова је… „каменчићић у ципели“. На маргинама Конгреса његове странке ГЕРБ, он је изјавио да, „без обзира колико болно, мора постојати коначно решење. Нису случајно француски председник и немачка канцеларка организовали те састанке. То вам је као каменчић у ципели – ако га не извадимо, ако то не прође, онда нема начина да разговарамо о инфраструктурној или дигиталној повезаности.“
Свој „каменчић из ципеле“ Атина и Скопље су извадили – после више од 30 година. Нешто више од десет је прошло откако је 2008. године Приштина једнострано прогласила независност.
У покушају да смири балканску свађу, председник Србије Александар Вучић, са којим је Борисов више пута демонстрирао разумевање, најавио је даће се лично побринути да се Београд и Софија врате својим одличним односима. Вучић, који је оно што се догодило описао као „мали неспоразум“, разговараће ове недеље са бугарским председником Руменом Радевом, као и са премијером Борисовим. Вучић је истовремено, у изјави коју је дистрибуирао Тањуг, некако успео да уметне и то да у Србији живи и бугарска мањина која „не би требало да пати због таквих неслагања“. Али она пати и без тога. Тај „каменчић у ципели“ није уклоњен већ сто година*, закључује Емилија Милчева.
*Године 1919. бугарске земље, данас познате као Западне покрајине, предате су Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца према Нејском мировном уговору.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
