Позивамо надлежне државне органе, да спроведу темељну истрагу, која би открила одговорне за расиопање државног буџета у процесу приватизације, ко је и по чијем налогу ћутао довољно дуго о лошем стању у Првом мају.

У више наврата добијали смо коментаре обесправљених радника Аха Мура-Први Мај. Нажалост, опомена коју смо 2012. године упутили јавности обистинила се. Тада смо саопштили околности под којима је изврешена продаја Првог Маја, корпорацији Аха Мура из Словеније. Анализа је показала пљачку и расипање државног буџета, манипулацију са бројем запослених, бацила сумње на остварење најављених улагања, и раст производње.

Такође, било је јасно да новонастало предузеће Аха Мура-Први Мај, нема изгледа, а показало се и намеру од стране менаџмента на трајну одрживост. Након непуне три године сведоцимо смо тоталног краха.

Коначни распад почиње у тренутку када је корпорација Аха Мура због немогућности сервисирања дугова, одлуком надлежног суда из Словеније отишла у стечај. Поступак стечаја је повукао и Аха Мура – Први Мај из Пирота, што је неминовно утицало на гашење производње. И уместо да држава помогне, уследила је сеча струје, од стране ЕПС-а, што је фабрици нанело огромну штету у покушају обнављања производње. Додуше у постројења је убрзо враћена струја, али је већ било касно. Као решење влада је предложила УППР (унапред припремљен план реорганизације), међутим како није било изгледа да се поново покрене производња због губитка тржишта, предлог је било немогуће остварити у корист радника, а влада Србије јасно ставила до знања да се на други начин неће укључивати.

Прихватањем УППР-а актуелна влада би скинула са себе одговорност, преносећи на руководство фабрике обавезу да покрене производњу. Док би се наплата потраживања исплаћивала од остварене зараде која би неминовно под датим околностима била једнака нули (= 0), због немогућности покретања производње ни у минималном облику. У сваком другом случају држава би имала обавезу исплате свих дуговања. Из овога јасно видимо да би прихватањем УППР-а радници остали на цедилу, јер би се процес могао отезати годинама, без могућности било какве наплате. То што је неко из фотеље написао предлог поступка, без уважавања права и потраживања радника добро је послужило и менаџменту у куповини времена, који је замајавао раднике празним обећањима о инвеститорима пуних пара који ће покренути производњу. Чак и да је предложени поступак имао изгледа на успех, а није јер је покренут прекасно, суштински не умањује одговорност актуелне владе за настале последице, али ни оне у којој је за време приватизације седео Александар Вучић, као њен први потпредседник.

И убрзо пошто су радници потписима оборили предлог УППР-а, појавила се вест да је Link Tekstil из Турске заинтересован за куповину колектива и даља улагања. И после обилажења постројења од стране власника Link Tekstil-а и израженог задовољства, ствар је отишла на разматрање влади Републике Србије, која по овом питању није дала образложење, што је отворило сумње у њене намере, пошто је ову ситуацију искористила за обрачун са председником општине Пирот В. Васићем који такође сноси део одговорности у процесу приватизације. А локални функционери СНС-а, обрачун и лошу приватизацију искористили као средство за обарање локалне власти и заузимење фотеља. Што се тиче понуђача из Турске не знамо какву је понуду изнео, како би се поставио према броју запослених, да ли би тражио државне гаранције или посебне услове, што је све влада морала образложити, првенствено радном колективу.

Осим тога, одједном у вестима читамо да је и италијанска фирма Mercatus Textile, наводно изразила жељу за закуп једне хале, и лесковачка фирма „Денси“ за куповину фабрике. Изгледа да је једино понуђач из Турске био намеран за улагање о чему сведочи посета власника Џакоб Селика, али ни то са сигурношћу не можемо знати у одсуству чињеница. Остале понуде задржане су на причама те можемо сумњаати да су пласиране са циљем збуњивања, пометње, куповине времена, или даље манипулиције „запосленима“ како би одустали од својих намера!

Становишта смо, да би зарад решења у овако тешком положају, када држава одустаје да буде носиоц развоја својих индустријских и привредних капацитета, чак и продаја дошла у обзир, али оном купцу који би гарантовао задржавање што већег броја запослених, остварење њихових права, и без обавезивања државе да народним новцем плаћа „нова“ радна места, као што је то био ранији случај. У супротном дошло би до продужења агониоје, што је неприхватљиво за 1300 радника, са којима нико нема права да се игра. Због оргомне штете и опште пометње која је направљена такође се с правом може отворити сумња у синдикалну организацију и њена настојања, која је раније у више наврата могла, а није реаговала, или то није чинила у прилог запослених. Ипак, када се бије битка за остварење права сваког радника, поделе нису на корист. Мислимо да овога пута треба пружити прилику свакоме ко истиснски настоји да штити радничка права.

Исто тако верујемо да би темељна истрага пружила довољно материјала за покретање кривичних пријава. У томе наново указујемо на одговорност локалне политичке власти која је преко Млађана Динкића, подржала приватизацију, са њом се у току изборне кампања окитила, и давала чврста обећања да ће заштити права свих грађана. Ситуација међутим говори опречно! Исти актери су искористили прилику да угурају свој страначки кадар који је приликом краха почео да даје оставке, док су локални фукционери СНС-а сву одговорност пребацили на локалну власт. У том препуцавању изгледа да су заборавили на запослене који су у целој причи и највише оштећени. Понављамо да кривицу сносе и Општинска и Републичка власт, те овом приликом потсећамо јавност на значајну улогу коју су имали у поступку приватизације, укључујући и господина Млађана Динкића, Ивицу Дачића тадашњег премијера владе Републике Србије и Александра Вућића потпретседника у тој влади.

Треба рећи да је досадашња политика која се ослањала на стране инвестиције, довела привреду до пропасти, пошто су „инвеститори“ са намером да увећају капитал били од државе новчано подржани за сваког „ново – запосленог“. Компромис, то јест успостављање равнотеже између захтева диктираног тржишта, и увећања капитала са једне, и инетереса запослених са друге стране, у пракси се показао немогућим, и увек на штету радника. Због тога је нопходно окретање државне политике у корист радника, што захтева заштиту домаће привреде и њену стимулацију. Но са оваквим Законом о раду радници су већ изгубили свако право. Одговорна Влада би неминовно стала у заштиту своје привреде и радника, и борила се за сва предузећа која имају минимум здраве основе (а то је Први Мај сигурно био).

Међутим, најважнији услов за било какве промене је потпуно напуштање еврофанатичног пута, и окретање тржиштима која омогућују обострану корист. Без тога имаћемо стално случајеве попут „Првог Маја“, где је довољно само да се појави некакав инвеститор чију озбиљност и пословање нико не проверава, па се онда догоди да тај исти не плати доприносе и порезе држави Србији две године, а да надлежни органи не реагују.

Ми ћемо наставити са подршком радника у борби за своја права, и изношењем чињеница пред лице јавности. Истовремено позивамо надлежне државне органе, да спроведу темељну истрагу, која би открила одговорне за расиопање државног буџета у процесу приватизације, ко је и по чијем налогу ћутао довољно дуго о лошем стању у Првом мају, неуплаћиваним доприносима, порезу и довео раднике у крајње обесправљену ситуацију. У супротном, уколико до истраге не буде дошло, сматраћемо да за то не постоји политичка воља, док ће надлежне установе тиме показати небригу, и постати саучесници у потпуном гашењу овог радног колектива.

Извор: Србин.инфо, Двери

Ознаке: корупција, Пирот, Први мај, приватизација, Српски покрет Двери