Шта је све постигао геј лоби у земљама ЕУ које су начелу тихе окупације Србије и шта због тога можемо да очекујемо?

Од самог почетка ЕУ интеграција, питање ЛГБТ популације је део агенде нашег пута у Европу. Већ 2001. године, Социјалдемократска унија Жарка Кораћа, партија која је била чланица ДОС-а, тражила је озакоњење геј бракова у СРЈ. Исте те године, покушана је прва геј парада, коју је подржао тадашњи помоћник савезног министра правде, Тамара Лукшић Орландић, бивши члан Сорошевог Фонда за отворено друштво (сада на функцији заменика Заштитника грађана, један од аутора спорног Нацрта Закона о правима детета.

На до сада јединог одржаној геј паради учествовао је Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, чиме је јасно ставио до знања српској јавности шта интересује Брисел. Ипак, да би видели до које мере је идеологија хомосексуализма неодвојива од европских интеграција, потребно је погледати шта се дешава по том питању у водећим државама Европске уније.

Случај први: Велика Британија

Некадшњи „Горди Албион“, односно, империја у којој сунце никада не залази, једна је од држава у којим су геј бракови озакоњени. Међутим, гејеви се нису ту зауставили. Не само што им није довољно да могу да парадирају, да нико не сме ништа против да им каже, да могу да склапају бракове и усвајају децу, већ су постигли и да речи отац и мајка буду проглашене за увредњиве! Да је заиста у питању тријумф геј лобија и идеологије хомосексуализма, показује и чињеница да је све ово урађено од стране институција које се финансирају од новца пореских обвезника, који су, наравно, већином хетеросексуалци. У догледно време, очекује се и бесплатна оплодња истополних парова.

Случај други: Француска

Французи су се дуго опирали покушајима да се геј бракови легализују, мада су геј параде постале стандардне, а хомосексуални парови су имали право на известан облик правне регистрације. Но, све то се рапидно променило откако је Франсоа Оланд фошао на власт. Још током своје кампање, најавио је легализацију хомосексуалних бракова, и то је један од првих ствари коју је нова владајућа администрација учинила, у јеку кризе, упркос масовним протестима.

Као и у Енглеској, геј лобисти и промотери идеологије хомосексуализма неће ту стати. Једна од процедура која прати Закон о легализацији хомосексуалних бракова је и брисање одредница мама и тата из свих правних аката, јер када постоје геј бракови, ове речи су увредљиве. Наравно, брак је дефинисан као заједница двоје људи, а не као заједница мушкарца и жене.

Случај трећи: Немачка

Геј заједница у Немачкој има дубоке корене, па би посебан чланак требало написати само о њеној историји, везама са нацизмом, модерном психологијом и сл. Ако се историјски погледа, геј активисти су већ у Другом рајху покушавали да легализују хомосексуализма оснивањем паранаучних друштава, да би у Вајмарској Немачкој имали већи број својих клубова, чак и часописа, иако геј бракови нису били дозвољени. После великог прекида, геј активизам се обнавља 1979, када је одржана прва геј парада, и од тада, гејеви имају све више простора у „мултикултуралној“ Немачкој, до те мере, да је за једну демошхришћанску партију савим у реду да декларисани хомосексуалци буду министар иностраних послова и градоначелник Берлина.

Почетком нашег века, 2001. Бундестаг је признао истополне заједнице, дозволивши им низ права које имају и хетеросексуалне заједнице, па чак и да имају потомке! Међутим, усвајање деце им није дозвољено.

Сама чињеница да су хомосексуалци на високим политичким положајима, показује да је геј лоби у водећој држави Европе изразито јак. Пошто су институције скоро па освојене, геј лобисти су се окренули „најпопуларнијој споредној ствари“ у Немачкој – фудбалу! Бундеслигашки клубови су ове године покренули акцију „иди својим путем“, која подразумева да се геј фудбалер јавно декларишу као такви. Прошло је две седмице, а резултата нема.

Ипак, најпоразнија ствар која нам из Немачке стиже је геј пропаганда у вртићима. У јулу прошле године у немачким вртићима су се појавиле геј бајке за малишане од четири године, које се завршавају срећним животом „краља и краља“. Ове бајке су део иницијативе „Самоодређење и прихватање сексуалне разноврсности“. Иницијативу је донео сенат града Берлина. Наравно, градоначелник Берлина је геј. Сасвим је јасно шта ће српска деца добити тзв. „маршом гејева кроз институције“.

А Србија…

Србија је имала једну геј параду, и неколико покушаја. Србија има геј лобисте у владајућој странци, СПС-у, и пут у Европу испред себе. Сваке године геј организације добијају грантове из иностранства, а различити европски званичници, попут Јелка Кацина или Венсана Дежера, дају подршку геј паради.

Независно од питања да ли ће се одржати овогидишња геј парада и пратеће манифестације, ова анализа показује да геј лоби у водећим државама Европске уније има врло јак утицај, који може бити пресудан приликом даљег европског пута. У том смислу, који сценарио је вероватан?

Улазак Србије у Европску унију ратификује свака држава чланица. За очекивати је да геј лобији у Британији, Француској и Немачкој, блиско повезани са тамошњим структурама власти, поставе различите услове пред нашу земљу, да би парламенти тих држава прихватили наш улазак у ЕУ. Ови захтеви не морају уопште бити тзв. „нови услови“, јер су геј права, па и бракови и усвајање деце, одавно злонамерно увршћени у корпус „људских права“. Механизам је сасвим јасан: поштовање људских права може бити растегљив услов попут „нормализације односа са Косовом“, које значи и све и ништа.

Решење је само једно: ако не желите да ваша деца у школи и вртићима уче како је сасвим „океј“ имати тату и тату/маму и маму, ако не желите да гејеви крстаре по домовима за незбринуту децу, морате се јасно одредити против продужетка европског пута Србије. Ту никакво обећавање благостања не може бити аргумент: ко год вам нуди парче хлеба у замену за хомосексуалце у вашим домовима треба да буде отеран без имало обзира.

Oznake: brak, gej, EU, Srpski pokret Dveri, uslov