Прочитај ми чланак
У ДСС важи за човека који увек каже шта мисли, спреман да критикује и укаже на грешке с којима се странка суочава. Био је један од најближих сарадника бившег председника Демократске странке Србије Војислава Коштунице, дугогодишњи потпредседник ДСС, председник Народне скупштине Републике Србије, министар привреде у Влади ДСС, па онда амбасадор у Швајцарској. Остао је веран, како каже, политици странке у којој је од оснивања и после промене њеног руководства, абдикације Војислава Коштунице и доласка Санде Рашковић Ивић за кормирала потонуле странке, али не и политичке опција, која ће, чини се, већ на наредним изборима да се врати тамо где јој је и – место!
– Увек сам поштовао Војислава Коштуницу и његову историјску улогу у петооктобарским променама. Али људи се у странкама обично везују за личност или за идеју и њену политику. Ја спадам у ове друге. И све док се ДСС буде борила за политику коју заступа од оснивања, ја ћу бити део те странке којој сам посветио већи део живота, каже за „Сведок“ Драган Маршићанин.
Сада ће 15 година од демократске револуције и 5. октобра. Данас, по мишљењу већине опљачканих грађана нисмо добили омо – што смо очекивали. Али, питање је и – шта је то што је Србија очекивала 5. октобра?
Очекивала је, пре свега, смену ауторитарног режима, то је била и основа окупљања. Накнадно су у то убачене тврдње да се тада већ залагало за улазак у ЕУ. То није тачно. Била је то борба за промену поретка, за демократизацију Србије, за успостављање правне државе. То је била основа за окупљање тог потпуно шареног друштва, дијаметрално позиционираних странака и то је био, тада, једини циљ окупљања и формирања ДОС-а. И тај циљ је оствaрен.
Шта је било с оним „Договором с народом“ који су сви заборавили?
Па није реализован када погледате све те тачке. Нешто је било почело да се реализује, данас од тога није остало ништа, чак ни онај основни циљ, јер данас немамо ни демократску ни правну државу.
Када сте споменули данас…Стиче се утисак да се Србија данас стиди Србије од прекјуче. Зашто?
Србија данас стиди се и Србије од јуче.
Зашто? Прошлост Србије није срамотна, стално смо водили одбрамбене и праведне ратове и били смо формално увек на правој страни. Испоставља се да је било боље, из данашњег угла гледано, да смо били на „кривој страни“. Јер, све земље које су подржавале Аустроугарску, Немачку, Рајх, боље су прошле прошле од земаља победница?!
Зато што вам је на делу један од захтева Ангеле Меркел и немачких парламентараца ревизија историје и – промена свести. Ако је у Немачкој то била денацификација, у Србији је то десрбизација. И на делу имате ту десрбизацију Србије. То подразумева да се ви стидите свега онога што јесте идентитет једног народа и његове херојске прошлости.
На шта се то одражава?
То вам отупљује способност да се данас изборите за своје националне интересе.
Али земља која нема прошлост, вероватно нема ни будућност?
То кажете Ви, то кажем и ја. Али они који чине све да се та прошлост заборави да би се мање водило рачуна о будућности мисле, или макар јавно говоре другачије.
Постоји нешто у српском народу да ми очито ништа не памтимо. Јер садашња власт нема опозицију. Испоставља се да је ДСС, оваква каква је сада, ванпарламентарна и слабашна – једина опозиција у земљи?! Невероватно је да у парламенту имамо и опозиционе и властодржачке странке које све дувају у исту тикву?
Опозицију и имате само ван парламента. Формално у парламенту су странке које не учествују у власти, па су опозиција. Али, практично њихова политика се не разликује од политике власти, или се разликује само у детаљима као када је у питању економија.
Један од симбола Југославије и Србије била је војна неутралност. Ко даје право скупштинских већини да они могу да учлане Србију у НАТО и промене вољу народа?
Нико им не даје право. Када је НАТО у питању и увлачење Србије у НАТО, то је иста политика која се води према Косову – политика пузећег признавања независности Косова, као и пузећег уласка у НАТО. Последње потписивање споразума са НАТО је, ако не званично улажење Србије у НАТО, онда је увођење НАТО – у Србију!
Имамо бројне (не)споразуме које су потписивали Вук Драшковић, па Борис Тадић са Кондолизом Рајс, па сад Дачић – Гашић у Бриселу. Да ли грађани Србије имају права да знају шта потписујемо?
Сад грађани Србије знају шта се потписује, рецимо овај последњи споразум објављен је на сајту Владе, али не и ЗАШТО такве споразуме потписујемо?! Уз то проблем је што грађани из, не знам ког разлога, на све то ћуте.
Малопре смо поменули промену свести?
Грађанима се преко контролисаних медија пласира неистина да то што пише – није то што пише, да је то корак који не подразумева улазак у НАТО. Али, када прочитате споразум видите да је Србија на неки начин незванично уведена у НАТО и увучена у један потенцијални сукоб између НАТО-а и Русије који не знамо како ће да се заврши, ни којим током ће да иде.
Рекли сте да је циљ 5. октобра био рушење ауторитарног система Слободана Милошевића. Да ли Србија поново има ауторитарни режим? Је л треба данас 6. октобар?
Треба! И ово што ћу рећи је мој лични став. Постоји и данас нешто што може да буде заједничко свим странкама са којима се ДСС заправо ни у чему не слаже осим у једној ствари, а то је у томе да је данас на делу један ауторитарни режим и једна потпуна неслобода грађана да буду информисани и да на основу добре информисаности могу да гласају за коју ће се политичку определити.
Овде се све више прича да народ нема за кога да гласа. Да ли је тачно да нема за кога да се гласа, или је и то у домену маркетинга и спекулација?
Има политичке опције, имају прилику да гласају за разне опције. Али чињеница је да су готово све политичке странке на данашњој политичкој сцени компромитоване. Неке оправдано, неке неоправдано. Компромитована је на неки начин и моја ДСС због тога што се од 2003. води жестока медијска кампања против ДСС, ранијег председника Војислава Коштунице. Оставило је последице и остало је уверење да је наша политика била неплодотворна и то је инсталирано у јавности. И не може се рећи ни да ДСС није из тих разлога компромитована, а да не говорим за остале код којих постоје оправдани разлози што је то тако.
Судећи по активностима Санде Рашковић Ивић, жестоким, практично дневним и промтним саопштењима ДСС, на бројне промашаје актуелне власти, нешто се у ДСС ипак променило. Не делујете више као аутистичка странка, на против?
Оно што ја видим као шансу ДСС је промена која је наступила после последњих избора у странци, нова лица, нови млади људи, који на нови, другачији начин и дубоко опозиционо супротстављени данашњој власти. Само они могу да поврате поверење грађана у ДСС.
ДСС је једна од ретких политичких опција која нешто покушава да уради. Ушли сте у савез са Дверима. Мада они имају то специфично устројство, са старешинама… Како не може да се уједини патриотска опозиција у један блок? Јел у Србији може да помогне ишта друго осим – улица?
Улица је најгоре решење и није темељно, само је тренутно. Тешко је објаснити што не може да дође до ширег окупљања опозиције чак и у овом патриотском блоку у коме смо само ми и Двери и неке мање странке. Ту су се прикључили патриотски интелектуалци. За сада је то то. И ми и Двери се крупно разликујемо у неким мање битним питањима. Али смо се окупили око нама неких битних заједничких тачака. Али како приволети радикале да се укључе у тај блок без питања ко ће бити лидер?!
Патриотски блок би могао да направи 10 до 15 одсто ако би се ујединио. Али ко да се уједини, када на радикале не можемо да рачунамо.
Колике су шансе да се ДСС договори са СПС, ако социјалисте избаце из Владе?
За сада осим што у СПС, па и у крајњој линији у СНС можете да препознате само појединце који имају неки осећај одговорности према држави и националном питању ви не можете у политици те странке да то препознате и не можете с њима да правите озбиљну комбинацију.
Хипотетички, да СПС изађе из Владе да ли би онда била за вас прихватљива сарадња с њима?
Да СПС изађе из Владе? Питање је – зашто? Варијанта прва је да их истерају, али то ништа не говори о њиховој жељи и идеји да политику и однос према држави промене. Политика коју воде је еврофилна, опредељеност за ЕУ, неодговорна политика према питању државног интегритета.
Чекајте, постојао је период и када је ДСС водио еврофилну политику, па је онда променио став?! Зашто сте ви имали, а други немају право да промене став?
Промена мишљења није ништа страшно и препоручљива је, ако мишљење мењате због тога што су се околности промениле. Када је ДСС престала да се залаже за ЕУ то је била последица промене односа ЕУ према Србији. Када сте добили ЕУ као противника интереса Србије морате да промените свој однос према њима. Ако политику мењате само ради опстанка на власти као СНС и СПС, онда је то неморално. Е сада уколико СПС себи, јавности, па онда и нама у опозицији покаже и увери нас да своју политику мења зато што је истински променио однос према ЕУ онда ту може да се о нечему разговара. Али, ако је то последица само чињенице да вас је неко истерао из власти, онда то не води ничему.
Шта Европа и велике силе треба још да кажу Србији да ми схватимо да нас неће и да се опасуљимо?
Па не знам одакле вам то, они стално говоре да нас хоће. Само још да признамо Косово и да уведемо санкције Русији и да променимо свест.
И све то урадимо и онда Шешељ неће у Хаг. Онда ће нам рећи да нас неће.
Колико Сириза може Србији да помогне?
Може да помогне у томе да народ схвати да не постоји само једно решење и да постоји алтернатива. Стално имамо неку политику да нешто нема алтернативу. Сириза показује да алтернатива постоји. Да ли је та алтернатива добра, или рђава – то је друго питање. Али постоји. То је добар показатељ као и јачање других евроскептичних странака у Европи,као и понашање мађарске странке која је на власти.
Али, стиче се утисак да ми прихватамо и нешто што нико од нас не тражи.
Тачно је прихватамо више него што нам траже. Тако је било и са Борисом Тадићем и Владом ДС. Увек се нуди нешто за шта се претпоставља да ће се наићи на добар одзив за опстанак на власти. Тадић се њима обећао он им дугује, они су га довели на власт. И он се свим силама труди да задржи њихово поверење и рачуна да ће лагаријама нешто да уради. И ту су му грађани потребни.
Мислите да ће успети да их превари?
Један број хоће. Срби су лаковерни.
Стиче се утисак да је кампања почела?
Кампања није ни престајала. Реално.
Вучић се понаша као опозиција и даље. Само да добије власт, све ће да реши.
Па њему је све у футуру, у предстојећем периоду ми ћемо… Кампања и не престаје: реконструкција владе једна, па нови избори, па најављена нова реконтрукција … То је само куповина времена, а реконструкцијама се затурају резултати – којих нема. И опет отвара оно ми ћемо да све урадимо – само да добијемо изборе… Ту је много подвала. Он каже повећаћемо плате и пензије. А шта је то повећање у суштини. То је смањење смањења. Он то зове повећање. Вучић је вешт политичар. То како обмањује народ, скидам капу. Сваки дан лаже све више. Он пре неки дан причао о томе да је остварен суфицит у буџету са све оним његовим омиљеним изразом да се то није десило у новијој историји. Тамо у некој влади је било суфицита три године, стицајем околности та влада је била ДСС-ова. Па, као незапосленост се смањила? Одем на сајт Националне службе за запошљавање, незапосленост повећана, више регистрованих него прошле године. Онда каже повећане плате. Погледам податке Народне банке, зараде мање.
Рекао је да је повећан ПДВ. Како може ПДВ да порасте с обзиром на све ове параметре?
Јесте порастао ПДВ. Али зато што смо увозили струју, а на увоз струје се плаћа ПДВ. Због поплава смо имали мању производњу, па смо имали увоз и платили ПДВ. И он каже – ПДВ се повећао, али не објашњава и – како. Промет у продавницама мањи, увоз капиталне опреме стагнира или мањи, а ПДВ се повећао?!
Да буду избори за месец дана шта би очекивао ДСС, а шта Ви лично?
Очекујем да уђемо у парламент. Далеко лошији резултат СНС, али не толико да не саставља будућу владу и самим тим компликованију ситуацију око састављања те владе. Не могу да проценим како би прошле евроунијатске опозиционе странке. Очекујем и настављање проблема, јер се бојим да се после следећих избора људи већински неће определити за промену политике, већ ће само ова политика која се води да добије мању подршку од ове коју има данас. Али довољну да се са њом настави. Заправо тек неки други избори за које слутим да неће бити далеко иза следећих ће решити ствар.
Има једна олакшавајућа околност, у Шпанији је питање тренутка када ће опозиција да победи.
Мислим да у Србији то није толико брзо могуће.
Што смо ми гори од Грчке и Шпаније?
Нисмо гори. Али има нешто у менталитету нашег народа који не допушта тако нагле, радикалне промене ставова. Постоји велика лаковерност. Не могу да окривим народ, криви су политичари. Али лаковетрност код избора и наседање на лажна обећања увек добро пролазе.
А Београд на води? Колико ће бити скупи станови?
Не искључујем могућност да ту буду повољни станови. Ако он не плаћа земљиште и скидамо им редовне доприносе за уређење, ако плати колико кошта цигла, цемент и стакло…
То је око 520 евра…
Тако је. Што га онда не би продава за 1500 по квадрату?
Верујете ли да ће да буде Београда на води?
Багери ће да копају темеље, пруга за превоз опасног товара ће и даље ту да пролази док не направимо мост код Винче. Направиће они прву фазу, оне две зграде, шопинг мол и хотел. И то је то. И биће: ево кренули смо, радимо. С тим што човек мора да каже да је заиста потребно да се измести станица, да се среди савски амфитеатар, али то све мора да се ради одређеном динамиком и по прописима.
Који пројекат има ДСС да обмане грађане? Косово је Србија и још?
Ми имамо проблем што никада нисмо научили да да обмањујемо грађане.
За почетак им обећајте да ће Звезда бити првак Европе у фудбалу, Партизан у кошарци…
Размотрићемо те ваше идеје на Председништву.
Народ не воли истину.
Па шта сада ми треба да радимо, да га лажемо? Па не можемо. Истина је некада тешка, али лековита. Ми не можемо да идемо с другом политиком осим оном коју имамо – не у ЕУ, не у НАТО.
Добро, а шта вама грађани Србије кажу када одете у неко место на то – не у НАТО, Косово је Србија?
Питају када ћете да замените ове дрвене бандере бетонским.
Па не учите од бољих зато вам и не иде. Има једно село код Смедерава које када падне киша нема струју. Пред изборе довезе бетонске бандере, истоваре их и обећају да ће то да реши проблем. На изборима сви у селу гласају за њих. Чим су пебројани гласови дође камион покупи бандере и одвезе их. Онда им обећају да киша никада више неће да пада?!
То сам виђао са водоводним цевима, довезу их стоје ту док прођу избори и покупе. О бандерама и локалним путевима морају да воде рачуна и да то раде општински одбори.
Да неким чудом ДСС добије власт да ли би укинули давање пара странцима за отварање фирми и наводних радних места?
Да, то је крање нерационално. То је одличан извор корупције. Када се ви и ја договарамо да ли ћете да отворите радно место које бисте иначе отворили. Зашто се не даје 10.000 евра неком пољопривреднику који ће да отвори пластенике и зимске баште, и да тамо запосли људе.
Јесу ли избори потребни Србији?
Јесу, али биће тешки у оваквим медијским неприликама, посебно после ове најаве приватизације и локалних медија.
Стиче се утисак да се ДСС често сада појављује у јавности. Ви одговарате на прву лопту. Не пропуштате прилику да се сваки дан огласите. Чак и медији који су дебело под контролом власти то – објављују?
Мислим да грешите. Ми се спорадично појављуемо у три дневне новине, у штампаним медијима. Појављујемо се нешто чешће у елекстронским издањима и на разним порталима. На великим телевизијама нас нема. Сужене су могућности да се сазна за реакције ДСС на актелна питања.
Добро, 9. март је формално кренуо са рушењем ТВ Бастиље. Сада имамо медијске бастиље широм Србије. Већина медија је ни на небу ни на земљи. Имате пар недељника који немају моћ да се супроставе Сорајама, фармама и паровима и гебелсовским методама властодржаца.. сличнима. Како је могуће да та опозицициона памет ДСС, Двери, па и ДС, не проналази начин да изврши притисак и да бар мало олабави медијске менгеле?
Како ћете то? Можете парама, а немате толико новца. Имате присутан страх у редакцијама и немате начин да га разбијете.
Овде, и поред свакодневних прича, махом оних који су стално живели на туђој грбачи да је на делу цензура, то није тачно, цензура не постоји. Постоји аутоцензура, али из знаних и незнаних разлога.
У правом смилу речи не постоји цензура. Не постоји неки Беба Поповић који окрене телефон и каже да не смете да напишете ово или оно, као што је постојало у време ванредног стања. Али имате власнике који вам дикттирају политику и медије који, ипак имају неки простор слободе, али који су застрашени.
Имамо кризу у свим сегментима друштва, па и у новинарству. Нема више правих новинара, али имамо „наш извор“, „како сазнајемо“ и „из извора блиских истрази, влади“?
Ако новинар дође до поверљиве информације која, наводно, не би смела да процури у јавност, шта је његова професионална обавеза? Да штити свог саговорника и извор, или да га цинкари?! Прочитао сам изјаву Николе Селаковића да ће Србија да крене добрим путем тек када новинар који дође до те информације и одмах пријави надлежном органу да је дошао до такве вести?! Јесам ја ту луд или Селаковић? Ја сам новинар долазим до одређене информације и дужан сам да штитим свој извор. И онда причамо о томе да ли имамо правни поредак и демократску државу.
(ДСС)
