Прочитај ми чланакНа данашњи дан пре деветнаест година започела је агресија НАТО на Савезну Републику Југославију која је окончана потписивањем Кумановског споразума и усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, којом је потврђен територијални интегритет и суверенитет СРЈ, тиме Србије као правне наследнице СРЈ и Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Тада започето, али не и до краја остварено распарчавање Србије отцепљењем најпре Косова и Метохије, НАТО агресори покушавају да данас, две деценије касније, дипломатским средствима приведу крају. Дилентантска, ако не и свесно издајничка политика српске власти Демократске странке и Српске напредне странке, каква се води од 2008. године, дају им право на оптимизам.
НАТО „ПАРТНЕРИ ХУМАНИТАРНО” сручили на Србију уранијума као 170 нуклеарних бомби на Хирошиму https://t.co/R2jESF3WCo
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2018
Као што је сукоб у Рачку, медијским манипулацијама светској јавности лажно представљен као масакр над албанским цивилима, послужио као повод за НАТО агресију, тако данас српске власти медијским манипулацијама, дезинформацијама о могућим алтернативама и ширењем страха српску јавност уверавају да слобода и интегритет Србије не може да се брани и да треба да се призна сецесија Косова.
Максима војног теоретичара Клаузевица гласи да „рат није ништа друго него наставак политике другим средствима“.
У случају Србије се може рећи да политика колаборантских српских власти од 2008. године није ништа друго него наставак НАТО агресије другим средствима.
