Прочитај ми чланак
Ко и зашто покушава да изазове раздор између Београда и Бања Луке?
Односи између Републике Србије и Републике Српске морају да буду изнад дневнополитичких калкулација. То је питање националног опстанка. Српски народ је и даље изложен својеврсној агресији оних који су нас бомбардовали 1995. и 1999. године. Само што сада на софистициран начин покушавају да обаве своја преостала „прљава посла“, а под њима у првој фази подразумевају окончање отмице Косова и Метохије од Србије, и обесмишљавање државности РС тако што би она била сведена на ниво пуке административне јединице БиХ.
ОКУПАЦИОНИ КОРАЦИ
Српски народ је раскомадан, али и даље се „копрца“. Његова источна држава тј. Србија, у том погледу није светао пример. Она се, захваљујући саможивости политичке елите и апатији народа, приближава капитулацији по питању одбране Косова и Метохије. Ипак, наши непријатељи знају да су Срби као птица Феникс. И када делује да су уништени, они преко ноћи могу да се регенеришу и поново почну да пружају отпор. Стога, и поред тога што делује да је сломљена, боје се да Србија још није покорена!
Тим пре није покорена наша западна држава тј. Република Српска. Она је много више српска од Србије, и зато је кост у грлу свима оним који нашем народу не мисле добро. Такође, жилав је још и преостали српски народ у Црној Гори. Остављен сам себи он се држи без обзира на све притиске тамошњег антисрпског режима.
Све речено значи да наши непријатељи неће стати ни ако успеју да заврше косовско поглавље своје делатности против Срба. За њих је српски фактор и даље сувише јак те представља потенцијалну опасност док потпуно не буде укроћен. А то подразумева следеће: централизацију БиХ и упоредну децентрализацију Србије (њена симетрична федерализација или претварање у државну заједницу Србије и Војводине), уз окончање асимилације Срба у Црној Гори. Таква унутрашња структура споља би била учвршћена формализовањем садашње меке окупације путем увлачења Србије, БиХ и Црне Горе у НАТО.
УДАР НА ДОДИКА
Шта је следећи корак у реализацији тог плана? Несумњиво је то, од стране америчког амбасадора у БиХ већ најављени, удар на Републику Српску. Он ће пуним капацитетом започети чим се оконча садашња косовска агонија. А тешко је очекивати да власт у Београду која диже руке од КиМ-а, буде спремна да пружа иоле ефективну подршку РС.
Штавише, постоје наговештаји да ће многи медији из Србије бити укључени у кампању против Милорада Додика са циљем да он буде сатанизован. Он се замерио Западу снажном одбраном РС, односно успешним повлачењем потеза којима је спречена даља ерозија надлежности српског ентитета БиХ, те учвршћен међународни положај Српске јачањем веза са Русијом и неким другим државама.
Наравно, данас када НАТО више не може да нас бомбардује, наши непријатељи морају да траже посредне начине и изговоре да би се обрачунали са српским лидерима који имају храбрости и снаге да им се супротставе. Стога, Додика блате као да је он измислио корупцију и криминал а не да је у том погледу затекао и горе стање од садашњег.
Јасно је да много тога не ваља у РС као и осталим државама региона. Корупције и сличног има данас, било је пре, и биће у будућности. Међутим, Српска у том погледу свакако није гора од Србије, Хрватске или Мађарске. Свима нам треба много бољи систем, али њега нам нико са стране неће створити. Да би почели да лечимо своје системске ране, потребно је да се ослободимо стране окупације. Они што су вековима експлоатисали народе Африке, Азије и других меридијана, никоме ништа добро нису донели ни у социјално-економској сфери. То видимо широм Балкана и Источне Европе.
УВЕЗЕНО ЗЛО
Не да нам неће бити боље, него ће нам бити и много горе, ако допустимо да се инострана (западна) доминација додатно повећа. Пропорционално томе колико су страни фактори премоћи присутни у некој земљи, убрзава се процес њеног труњења. Најбољи доказ су Русија и друге државе постовјегског простора. Далеко је од тога да тамо и данас цветају руже, али од када су те државе престале да се клањају Вашингтону и Бриселу, кренуло им је набоље.
Да не идемо даље па да анализирамо стања у коме су били данас пропулзивни азијски тигрови док су се налазили под чизмом западних колонизатора. И без тога је јасно да је за лоше економско и социјално стање у БиХ много више одговорна окупаторска администрација него тамошњи политичари (осим оних муслиманских па и српских што призивају продужење окупације). Што се више Српска или БиХ у целини буду ослобађали иностране премоћи, повећавају се шансе да се нешто учини у погледу привредног развоја. Опет, ако се допусти да страна окупација добије нови импулс, животни стандард грађана ће кренути још више низбрдо.
То је кључна ствар коју треба схватити, а на њој почива механизам којим се покушава сломити РС. Запад настоји да створи блок опозиционих странака против Додика, који би био на разне начине подржан од стране евроатлантских центара моћи.
Њему би медијску подршку пружала, као што је речено, и нека средства масовног информисања из Србије. Разуме се, опозициони политичари који би у тој комбинацији учествовали после би – ако недај Боже она успе – били обавезни да плате цех тако што би прихватили уставне промене које би довеле до слабљења Српске, односно јачања ингеренција Сарајева на њен рачун.
РАСПИРИВАЊЕ РАЗДОРА
Део тога плана – који је срећом већ добро познат јавности – јесте и оно што је непосредни повод писања овог текста. А то је настојање да се ради успешне реализације акције сламања Српске, заваде официјелне Бања Лука и Београд. Једна ствар је да ли ће се власт Србије држати релативно по страни, а друга је ако се она активно укључи у харангу против Додика.
Република Српска је довољно снажна да може сама да се одбрани од страних притисака и унутрашње „пете колоне“ која прихвати да се стави у службу Запада. Но, положај власти у Бања Луци би био много тежи ако би била изложена и активном притиску Србије. Београд, макар био и малодушан по питању Косова – уверен сам у то – није пао толико ниско да би пристао да офанзивно делује против Српске. Но, другачије ствари стоје ако се у све умешају личне страсти. Срби су ради ега спремни свашта да ураде. Само је потребно добро их посвађати и ево тоталне несреће.
У светлу тога треба гледати и на недавно саопштење СДС-а, које, нажалост, излази из оквира нормалне политичке борбе. Већински део чланства СДС-а, а верујем и руководства те странке, сигурно је патриотски оријентисана те не схвата куда воде политикански потези које повлаче неки неодговорни чиниоци унутар поменуте партије. Ево примера најновијег мешетарења, срачунатог на то да се лажно представи власт Србије као „непријатељска“ у очима актуелне власти Српске, односно да се побуди њена одбојност према Додику.
ЈЕФТИНО ПОЛИТИКАНСТВО
СДС је у свом саопштењу навео да из неких изјава наводно произлази да власт у Бања Луци „прислушкује и снима телефонске разговоре свих оних које сматрају својим противницима, па и разговоре потпредседника Владе Србије“. У питању је вишеструко бесмислена тврдња.
Прво, нема никаквих доказа да је било поменутих прислушкивања. Ако неко у БиХ и прислушкује разговоре српских и других политичара, онда су то пре свега НАТО промотери удруживања опозиције ради рушења Додика. Друго, Бања Лука Вучића или било кога другог у власти Србије не сматра непријатељом. Без обзира на личне и партијске симпатије и антипатије, императив опстанка РС је да се њено руководство коректно понаша према било коме ко је на власти у Београду. И Додик је у том духу поступао ко год да је био на челу Србије, од Коштунице, преко Тадића, до садашње владајуће гарнитуре!
Понављам, то није питање личних односа већ националног опстанка. А званична Бања Лука је доказала да је у потпуности свесна да се са државом не треба поигравати. Тога би морала да буде подједнако свесна и опозиција у РС. Безочно је покушавати да се профитира на стварању раздора између Бања Луке и Београда. Тако се руши државност РС!
ДРЖАВА – ТО СМО МИ!
Западњаци и директно покушавају да покваре односе између Београда и Бања Луке, а у ту работу настоје да укључе и разне српске помагаче. Свакако, има и оних који самоиницијативно, из острашћености и жудње за власт, томе доприносе. Ко је на тако нешто спреман, био део западног плана или тек користио ситуацију, не заслужује поверење српског народа. И то би сви у Српској требало да схвате што пре, ма колико били незадовољни садашњом влашћу. Једна ствар су политичка надигравања и уобичајене промене власти које са тим иду, а друго је довођење сопствене државе под знак питања!
Како је један немачки публициста и политичар левог усмерења својевремено говорио својим сународницима: „Држава то сте ви“! Иако неки самољубиви властодршци погрешно мисле да су они исто што и држава, односно, с друге стане, што неодговорна опозиција владајуће политичаре поистовећује са државом па је због одбојности према њима спремна да ради и против сопствене земље – све то не стоји. Недопустиво је да се због дрвета не види шума!
Век и најмоћнијих људи је кратак, а нације постоје много дуже од било ког појединца. Зато нико не сме персоналне односе и антагонизме да пројектује на будућност државе. Они који то чине са нашим, већ и тако угроженим државама – а пре свега Републиком Српском – пристају да буду негација свега онога што се подразумева под појмом патриотизма! То грађани треба да препознају и казне!
(Видовдан.орг)
