ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ (ДВЕРИ) Српски сељак више не може ни да прехрани своју породицу

14:20 12.04.2018.

Одувек је сељак служио држави за „поткусуривање“. Односно био је ту да плати порез, прода јефтино своје пољопривредне производе и на тај начин обезбеди јефтину храну, без обзира на последице које трпи. Данас чини ми се, не служи више ничему.

Систематско дугогодишње уништавање сељака довело је до тога да људи више не могу ни да прехране своју породицу, а камоли један град. Доведени на ивицу егзистенције, после вишегодишњег мукотрпног рада на својим имањима, суочени су са поражавајућом чињеницом, а то је да не могу да обезбеде економску одрживост свог домаћинства.

Пољопривредници су данас доведени пред свршен чин и имају на располагању два избора: први је да подају земљу коју деценијама њихове породице обрађују или да се у петој и шестој деценији живота запошљавању код страних инвеститора, који уместо њих управо, добијају субвенције од државе.

Свака одговорна држава брине о својим стратешким интересима, а један од њих је свакако производња хране. На пример, суседна нам држава Мађарска за свог пољопривредника одваја 230е, док Србија у просеку 58е, док је, просек у Европској унији 147е по пољопривреднику. Што за последицу има овакво стање у пољопривреди, какво је данас. Дотрајала механизација, оронули објекти, уситњене земљишне парцеле, непостојање система за наводњавање, противградне заштите, итд. Списак је подугачак. Пољопривредници данас у Србији су потпуно понижени, збуњени, а како су научени да увек буду часни и поштени домаћини који су одани својој држави, осећају огроман стид јер се свакодневно преко средстава јавног информисања убеђују да су управо они кривци за катастрофално стање у којем се налазе, јер су нерадници и неспособњаковићи.

Међутим, решење свакако није запошљавање код страног инвеститора, већ преузимање ствари у своје руке. Најпре подизању главе и гласа, а затим удруживање, формирање задругарске производње како би и ситни произвођачи могли да буду конкурентни на тржишту. Зато главу горе пољопривредници. Педесете јесу године када човек може много тога да пружи и оствари, али не страном инвеститору, већ себи и својој држави.