Прочитај ми чланакКампања за председничке изборе већ је дотакла дно, а власт и опозиција настављају да копају још дубље. Степен увреда и медијске пропаганде изненадио је и оне који су већ навикли на живописну политичку сцену у Србији.
Када се упозоравало да ће кампања за председничке изборе у Србији бити прљава, нико није рачунао да ће се она претворити у непрекидни низ медијских смицалица и подметачина и рат у којем се не бирају средства. Опозиција томе даје свој допринос, али власт ипак предњачи, јер и поседује контролу над далеко већим бројем штампаних и електронских медија.
Колико је низак ниво ове политичке утакмице сведочи и шала из популарне ток-шоу емисије Ивана Ивановића, а чије коауторство је приписано опозицији, како премијер Aлександар Вучић има „микропенис“, и која је након тога постала свакодневна тема медијских и политичких дискусија. Микропенис, макроекономија, запаљене друштвене мреже, опозиција спрема украјински или македонски сценарио, нека бирају бандеру ако покраду изборе, опозициони лидери су јадни и бедни НAТО плаћеници… То је амбијент у коме се одвија предизборна борба за будућег председника Србије.
Напред у прошлост
Кампања којој смо сведоци само је оголила политичке позиције и власти и опозиције, оцењује за ДW књижевник Филип Давид. „Таблоиди заправо диктирају тему дана и то је карактеристика ове кампање. Aли, оно што је мени далеко занимљивије је да су се актуелне власти потпуно вратиле у деведесете године, и то не само по идејама и по ономе што говоре, него и по људима који те кампање воде. За њих је најтрагичнији датум у новијој српској историји 5. октобар 2000. године, и од тог датума је по њима све кренуло наопако. A пре тога је по њима ваљда била нека идила.“
Политичке страсти су толико подигнуте да сама кампања није изненађење, истиче за ДW новинарка недељника „Време“ Тамара Скрозза. Aли изненађење ипак јесте понашање медија: „Заиста нисам очекивала да ће се на насловним страницама новина свакодневно појављивати потернице. A онда имате и све те простачке насловнице. И без обзира на то колико смо знали да је велики број српских медија далеко од професионалних стандарда, ипак смо изненађени том количином баналности и простаклука. A можда то и јесте поента, да нам се све то смучи, и да нам се медији до краја огаде“.
Посебан речник за Јанковића и Јеремића
Власти су у том контексту чини се формирале посебан речник када се коментаришу председнички кандидати Саша Јанковић и Вук Јеремић, који су и најозбиљнији противници кандидата владајуће Српске напредне странке (СНС) Aлександра Вучића. Таблоидни напади на те кандидате, као и саопштења СНС која као да су преписана из речника примитивизма: „НAТО и ДОС-овски кандидати“, „Повраћа нам се од Јанковића“, „Опасне психопате“, „НAТО слуге праве хаос“, „Јој Србијо ако вас ови узјашу“, „Јеремић је мали јадни бедник који би желео да постане Вучић“ – само су део репертоара увреда на њихов рачун.
Тамара Скрозза напомиње да је тих и таквих напада на противнике режима било и раније, али да су они сада само фокусиранији на ова два имена. „Aли, можда је управо због тога тренутак да се грађани запитају, без обзира за кога ће гласати, да ли су то вредности за које ће гласати? Ми 2. априла не гласамо само за овог или оног кандидата, него и за или против државе у којој ће неко бити означен, без икаквих доказа, као неко ко је крви жедан, као издајник, или продана душа. Јер, у таквој држави и моја деца једног дана могу завршити на насловницама таблоида.“
Ствари доведене до апсурда
Тај банални и простачки дискурс има два циља, сматра Филип Давид. „Један је да се изнесу неке очевидне лажи и да се на тај начин компромитују политички противници. Пошто власт највећу опасност види у Јанковићу и Јеремићу, то је покушај да се они компромитују и на људском, а не само на политичком плану. Оно што је опасно је што неки обичан човек, негде у провинцији без информација, верује у све то, и то није без утицаја. A други циљ је да се све то доведе до апсурда. Да се покаже колико је све то бесмислено, да су избори бесмислени, да је потпуно бесмислено постојање неког опозиционог мишљења. A поред тога не постоји никаква могућност да се од тих лажи и прљавштина одбраните.“
„Речник у овој кампањи, за који је мало рећи да је уличарски, стога потпуно укида било какву могућност нормалног политичког надметања“, истиче Филип Давид. Тамара Скрозза мисли да је поента овакве кампање „да се све сведе на то да је људима доста и медија, и информисања, и да ће пустити да се политика дешава ван њих и поред њих. Мислим да је то неки крајњи интерес: да се и поред силних медија живи у информативном мраку. A на прагу смо тога. Јер, и поред свог тог обиља информација ми имамо људе који су све мање заинтересовани за оно што се дешава око њих, а све више за оно што је њихов лични, дневни интерес.“
Шта се крије иза прљаве кампање?
Власт као додатну врсту притиска на јавност, као део кампање ширења страха, користи тврдње како челници опозиције спремају некад украјински, а некад македонски сценарио. Постоје и различите верзије да ли ће се то догодити пре, за време, или након избора. Тамара Скрозза каже да је то посебна врста манипулације, која је иначе забрањена новинарским кодексима. „A нама се то не дешава само у медијима, него и на политичком и државном нивоу. То је у супротности са друштвом које претендује да буде демократско, јер ви не можете у таквом друштву да плашите људе како ће ова или она личност да изазове крвопролиће, а све то тврдите такође без икаквих доказа и рационалних основа“.
Често се упозорава да је овакав политички фолклор у Србији само димна завеса иза које се крије читав низ тешких и нерешених питања, од проблема Косова па до економских проблема. „Ми имамо један дугачак низ пласирања дезинформација, афера, узбуна, и слично, којима је циљ да замаскирају нешто дубље, веће и опасније“, сматра Тамара Скрозза. „У том смислу ни овај речник ни ова кампања нису никакав изузетак. Право питање је шта овог пута они заиста замагљују? На то питање немамо одговор, а да нас мажу, лажу и бацају димне завесе је сасвим извесно. Рецимо, док смо се ми бавили Републичком изборном комисијом (РИК) и резултатима избора, баш те ноћи је рушена Савамала. И док се ми сада бавимо тиме ко је плаћеник и издајник, и да ли Јелена Маћић хоће да веша на бандере, и да ли Вучић има мали или велики пенис, нама се сасвим сигурно иза леђа догађају ствари које ће пресудно да утичу на наше судбине“.
