Прочитај ми чланакРуска новинска федерална агенција Регнум пренела је ауторски текст Млађана Ђорђевића под насловом “Шта се спрема да прави Вучић – Велику Србију или Велику Албанију”. Текст преносимо у целости.
Александар Вучић најављује – нећемо бити иста земља
Foto: Politički.rs
Ако је судити према изјавама свих учесника дводневне посете председника Србије Александра Вучића, седишту ЕУ у Бриселу, Србија ускоро „неће бити иста земља“. И док се Александар Вучић труди да грађанима Србије представи континуитет „златног доба“ и бољег живота кроз велике инфраструктурне радове из ЕУ фондова, мрачна страна његове посете бива „проваљена“ од стране косовских Албанаца, који са нескривеном радошћу очекују скоро српско признање своје „независности“ и наставак даљег комадања Србије.
У само две недеље, регион Балкана потресла су два „нон пејпера“, докумената који међу дипломатама незванично круже као поверљиви и који у једном тренутку, када се око њиховог садржаја формира шири консензус, бивају пласирају домаћој јавности кроз подобне медије.
Средином априла 2021. године, Балкан је био мета тзв. „Словеначког нон-пејпера“, који је по први пут јавно презентовао тајне снове појединих балканских лидера. Документ предлаже „решење“ балканске кризе кроз формирање трију „великих“ држава, Велике Албаније, Велике Србије и Велике Хрватске. Овај термин „велике“, односи се на суштину целог предложеног сценарија, по коме би „велике“ државе настале комадањем постојећих признатих малих.
Документ тако „формализује“ самопроглашено „Косово*“, али у склопу нове државе – Велике Албаније, док оштећена Србија треба да утеху нађе у припајању делова Федерације Босне и Херцеговине, пре свега Републике Српске, својој територији. У тој прерасподели постојећих државних граница на Балкану, Република Хрватска би требала да добије онај део територије Федерације БиХ који је већински насељен етничким Хрватима. Постојећа Федерација БиХ би на тај начин била комадањем значајно умањена, али би задржала постојећи излазни коридор на Јадранско море, а своју будућност би могла да определи „или ка ЕУ, или ка Турској“.
Потпуно је јасно да је овај „нон пејпер“ заснован на принципу етничког прекрајања граница и стварања чистих етничких држава, што јесте био главни узрок отпочињања распада СФРЈ и крвавих ратова на том простору, који је кулминирао НАТО агресијом на СРЈ/Србију. Без обзира на то што су сви балкански лидери са наводним гнушањем одбацили овај папир, приметно је да он кохабитира са тежњама неких локалних моћника да прошире своја мала краљевства.
Поред тога што овај невидљиво-постојећи документ комада Федерацију БиХ, он (не)отвара питање даљег „реформисања“ балканских граница кроз неизбежни домино ефекат цепања Црне Горе и Северне Македоније, чији су делови територија, иако не обухваћени „нон-пејпером“, насељени етничким Албанцима у великом броју и тиме дефинисани као део јединствене Албанске територије.
Други „нон-пејпер“ угледао је светло дана у време горе поменуте посете Александра Вучића седишту ЕУ. Објављен у косовској штампи, документ такође има вео „незваничности“, али нема сумње да је пласиран од стране ЕУ са циљем да испита реакцију српског јавног мњења на предвиђено потписивање „правно обавезујућег споразума о уређењу међусобних односа између Београда и Приштине“.
Да одмах појасним, Београд и Приштина никада се нису састали, а тешко и да ће. Ради се о покушају веште преваре српског јавног мњења коју пласира Александар Вучић, са циљем да умањи своју одговорност за издају Косова и Метохије. Заправо, ради се о статусним преговорима Србије и тзв. „независног“ Косова, на највишем нивоу.
Новообјављени „нон-пејпер“, садржи катастрофалне, али очекиване последице по Србију; признање независног Косова и његовог неометаног чланства у УН, док се од „Косова*“ очекује да не уводи трговинске баријере Србији, а заузврат Србија ће дати буквално све. Наравно, Заједница српских општина, као и будући „гувернер аутономне области Северно Косово“, радиће у оквиру косовског уставно-законодавног поретка.
Српска православна црква на Косову и Метохији, ће по овом „нон-пејперу“ добити статус „неузнемираваног постојања и обављања послова“ и биће „самоуправни део косовског политичког и уставног поретка, са посебним статусом, а у „складу са предложеним уставним променама“ треба да буде део Српске православне цркве чије „седиште би требало да буде у Пећкој патријаршији“.
Посебна гадост овог „нон-пејпера“ је оснивање „економске зоне Митровица“ која треба да постане део шире „транснационалне слободне зоне“, која ће имати „специјални статус самоуправе“ и бити састављена од већ поменутог севера Косова и „југоисточне Србије, региона Нови Пазар“.
Потпуно је јасно да је појава „нон-пејпера“ координирана и срачуната да прекрајањем граница на Балкану заправо широм отвори врата стварању „веома велике Албаније“, којој осим Косова треба на мала врата припојити и југоисток Србије – претежно муслиманксу регију Новог Пазара.
Постаје евидентно да ширећи своје војно присуство и утицај преко Косова на Рашку област југо-источне Србије, НАТО пакт на Балкану ствара свог најјачег играча, „веома велику Албанију, а главни извођач прљавих радова је председник Србије Александар Вучић.
Закључак је логичан, Александар Вучић кроз тзв. „дијалог о нормализацији односа“ заправо наставља комадање Србије и спроводи стратегију НАТО пакта чији је циљ уништење „мале Русије и Руса“, како у својим документима НАТО пакт дефинише Србију и српски народ. Отуда он наставља да води „хибридни рат“ против Руске Федерације, о чему сам недавно детаљно писао.
Млађан Ђорђевић, председник покрета Ослобођење
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 28, 2021
