Прочитај ми чланак

ЂИЛАС: Ово су најважнији избори после 5. октобра

0

Дубоко свестан одмазде режима која ми се спрема. Ово су најважнији избори после 5. октобра, јер где год да се окренемо земља и овај град иду уназад и у погрешном смеру.

Hадам се да ће сви политички актери и сва удружења, као уосталом и сви грађани који желе да се побољшају услови живота у Београду схватити колико је важно да мотивишу све људе око себе да не остану код куће у дану избора и да се после годинама кају – каже у новогодишњем разговору за Данас Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда и некадашњи лидер Демократске странке, са којим смо разговарали две недеље пошто је обзнанио да ће кренути у нову трку за место челног човека главног града.

Где себе видите на дочеку 2019. године?

– Волео бих да дочеке Нове године памтимо по догађајима као што је био отварање Моста на Ади на почетку 2012. године, а не по прескупим јелкама. И да осмех који имамо на лицима у тим тренуцима буде нешто што нас прати током целе године као знак бољег живота. И 2019. и свих наредних година себе видим у граду од кога смо направили место у коме вреди живети.

Хоће ли у Београду, ако тада ви будете градоначелник, певати Аца Лукас за 50.000 евра, испод јелке која кошта 83.000 евра? И очекујете ли поплаву Бугара?

– Ко ће бити градоначелник волео бих да слободно на демократским изборима под регуларним условима одлуче грађани Београда, како су то радили од петог октобра до 2012. године. Сви знамо да су данас за Србију дошла нека друга времена. Али и сви исто тако знамо да је у Београду увек било другачије, да су све промене кретале из нашег града и да је и те како могуће, без обзира шта све власт буде урадила, да опозиција на овим изборима победи. А када се то деси, за дочеке Нових година нећемо трошити више од сто милиона динара (око милион евра) колико троши ова власт. Трошићемо колико смо потрошили за дочек 2013 – седам милиона динара (60.000 евра). Толико су коштали бина и озвучење, певаче су платили спонзори. Јелку није платио нико, јер овакву нисмо имали нити нам је пало на памет да је купујемо.

Зашто у ваше време нисте стављали новогодишњу расвету још почетком новембра, а држали је до марта? Каже председник Вучић да тако људи више троше, па је лепо свима, и буџету и шетачима…

– Моја ћерка која има шест година ме је крајем октобра гледајући Деда Мраза на кружном току на Новом Београду питала: „Тата, откуд сад Деда Мраз кад је још топло…“ Моју пријатељицу су њени гости из Шведске када су видели новогодишње украсе у марту ове године питали да ли ми славимо Нову годину као Кинези неког другог датума, а не првог јануара… Да је неко у време мог градоначелниковања донео одлуку да се шест месеци плаћа изнајмљивање расвете и да се троши струја на овакву бесмислицу, сносио бих озбиљне последице. А да људи више троше крајем године. Али под условом да имају шта да потроше. Али, ако им смањите плате и пензије, ако земља економски пропада и грађани све више сиромаше, онда они немају како да троше више макар им цео Београд осветлили као да је Лас Вегас!

Шта ћете уколико преузмете власт у граду урадити са Београдом на води? Неки кажу да би то чудо требало срушити.

– Није добро срушити ништа што је изграђено, осим ако би се доказало да зграда није безбедна по људе који би у њој живели или ако би се ширио појас поплављеног дела и угрожавао део обале. Ја мислим да са нашим правним експертима прво треба добро проверити уговоре и како је могуће да Србија издваја сав новац, а Арапи имају 68 посто власништва? То би био први корак. У исто време би сели са домаћим архитектама и видели која су најбоља решења за сређивање тог дела града, јер се ова власт оглушила о све анализе домаћих стручњака. Оно што и даље чуди је што су најављивали да ће до марта 2017. бити готов торањ, а читав посао до 2019, и да ће до тада бити уложено чак 3,5 милијарди евра! Наравно да свако види да је тамо направљено само шеталиште, приватна кафана и да се две зграде полако граде, али баш полако. А улагање је на нивоу један одсто обећане суме. Јасно је да нема ни купаца ни пара, чујем да су тражили и кредите од банака у Србији да би их завршили. Али оно што ћемо увек помислити кад се помене Београд на води је случај Савамале и Херцеговачке улице и чињеница да је тог дана Србија као правна држава престала да постоји.

Хоћете ли наставити изградњу пасареле од пристаништа до Калемегдана? Како вам се свиђа та идеја?

– Највећи број њихових пројеката мора да прође озбиљну анализу стручњака, а верујем и ревизију тих одлука. Град је одустао од сјајног решења јапанског архитекте Сои Фуђимотоа, такозваног гнезда којим је требало да се споје Калемегдан и обале река. Одлуку о избору најбољег решења донео је међународни жири у коме седели главни градски планер Беча, градски архитекта Барселоне… Одустало се од изградње новог лендмарка Београда, простора у коме би се налазио и градски музеј и ново позориште и простор за радове младих уметника и још десетина садржаја и одлучено је да се гради пасарела какве смо ми градили преко Ибарске магистрале. Уз напомену да смо их ми завршавали за три, а рок за ову је чини ми се 15 месеци. И да је цена њихове 1,8 милиона евра, а наших неколико десетина хиљада евра.

Ту је, наравно, и метро. Сви укључујући и вас су га обећавали…

– Велики проблем је одлука да се заустави пројекат изградње прве линије метроа за коју је компанија Ежис урадила идејни пројекат, за коју је било обезбеђено финансирање од стране француске државе и европских банака ЕИБ-а И ЕБРД-ија… Тим пројектом прве линије која је ишла од Земуна и Новог Београда до врха Устаничке руководила је радна група на челу са проф. Вуканом Вучићем, једним од највећих светских стручњака који већ десетинама година предаје на Универзитету у Пенсилванији и који је радио на пројектима изградње бар 30 метроа у свету. На челу нове радне групе која је донела невероватну одлуку да прва линије крене из нигде, тј. Макиша, и прође кроз ништа, тј. Београд на води и заврши се нигде, тј. на Ади Хуји, руководио је Синиша Мали. Шта мислите која је од ове две групе била стручнија и која је донела исправну одлуку?

Немам никакву намеру да зарађујем на ДС-у

Како видите ДС од доласка Шутановца на чело и како вам се чини њихов резултат на последњим локалним изборима? Гајите ли амбицију да се вратите на кормило демократа?

– Демократска странка је веома важна за политички живот Србије. Никада не бих лоше говорио о странци чији сам био члан и коју сам и сам предводио. Одлазећи из ње у тренутку када се нисам слагао са начином деловања као опозиције, нисам изговорио ниједну ружну реч. У њој и даље има велики број квалитетних и паметних људи који могу допринети бољем животу у Србији

Али, постоји уверење у делу јавности да и данас зарађујете на ДС-у?

– Немам никакву намеру да зарађујем на ДС-у. Као што знате нас десетак, међу којима није нико ко данас води ДС, својом имовином смо гарантовали за враћање кредита узетог пре него што сам ја постао председник странке. Враћено је у моје време преко три милиона евра, и онда се са плаћањем рата стало. Банка је кренула у процес активирања хипотека и одлучио сам да моја компанија плати банци дуг како не бих остао без стана у коме живим. Свим људима сам одмах скинуо хипотеке и стао у ред са осталима којима је ДС дуговао. За три године сам наплатио мање од половине дуга и овом динамиком, ако ДС остане парламентарна странка и настави да као таква добија средства од државе, своје паре ћу добити назад 2020. године. Сва камата коју обрачунава Народна банка Србије, сваки динар који буде наплаћен преко износа средстава које је моја фирма платила Развојној банци, када дуг буде наплаћен, биће делом дат у хуманитарне сврхе, делом враћен Демократској странци. Подсетићу вас да је ДС на последњим изборима цензус прешао за 1%. Уколико би се, што ја заиста не желим, десило да на неким новим изборима ДС не пређе цензус, странка би остала без скоро свих својих прихода и ја своје паре никад не бих добио назад.

То је питање за стручњаке, а не за новинаре. Али, рецимо, и фонтана на Славији је била ваша идеја. Је ли то требало да буде оваква фонтана?

– Ја сам човек који је увек слушао људе који су стручни за области у којима су се школовали. Када су саобраћајни инжењери и архитекте предложили како да се реши проблем великог броја пешака који ометају саобраћај на Славији, изложили су пројекат са подземним пролазима, да би у њима осим вештачког било и природно светло. Предложено је да на средини буде фонтана. Да се вода слива доле и да је људи виде док пролазе. Мени се та идеја допала и предложио сам да покушамо да направимо фонтану по угледу на музичку фонтану у Барселони. На Пјаци Еспања се викендом заустави саобраћај и тада се пушта музика, а посебан софтвер омогућава да водоскоци прате музичке арије. Желео сам да и наши грађани могу да уживају једнако као грађани Барселоне, и да и ми кад затворимо саобраћај суботом и недељом у вечерњим сатима добијемо велики прелеп трг. Нова власт је искарикирала пројекат, избацила подземне пролазе, оставила нерешен проблем саобраћаја, исцртала траке унутар кружног тока и направила фонтану са зидом од метар и по, ставила неколико звучника и емитује разноразну музику преко разгласа. Они нису у стању ни да ископирају нешто што у свету већ постоји.

Који су ваши најјачи аргументи који би уверили бираче у Београду да сте били бољи градоначелник од Синише Малог? Набројте нам, рецимо, пет ствари…

– Заиста се никад не бих поредио са човеком који води престоницу и каже да га баш брига када људи са фантомкама везују грађане Београда и багерима руше приватну имовину. Никада се не бих поредио са неким ко је укинуо бесплатне уџбенике за основце, помоћ породиљама, бесплатан трећи покушај вантелесне оплодње, тринаесту пензију… Никада се не бих поредио са неким чија су визија јарболи од два милиона евра и кич фонтана. Никада се не бих поредио са неким ко раскопа цео град у истом тренутку и тако покаже да га није брига за проблеме које то изазове Београђанима… Волео бих да ме пореде са неким успешним градоначелницима из историје Београда, а не најгорима.

Онда нам бар набројте шта ћете прво урадити у Београду, уколико на пролеће ваше именовање потврди одборничка већина у Скупштини града Београда?

– Прво ћемо обезбедити бољи квалитет живота свим грађанима: деца ће бесплатно ићи у обданишта, школска деца ће имати бесплатне уџбенике и тиме ћемо олакшати родитељима деце у Београду намете којима су сада изложени. Вратићемо 13. пензију најсиромашнијим пензионерима да живе дуже и боље, уместо да им дајемо попуст на сахрану који су сада добили од напредњака. Покушаћемо да помогнемо младима да када оснивају породице добију помоћ у виду 150 евра месечно за плаћање дела кредита за стан или станарине како бих их што већи број остао у Србији. Помоћи ћемо женама које желе да се остваре као мајке, а немају новца за вештачку оплодњу, помоћи трудницама и породиљама кроз новчану подршку, изградити булевар од хиподрома до Раковице, системом плитког укопа као што је урадио Воја Јаношевић у Сурчину решавати проблем са канализацијом. Покренућемо иницијативу да Београд учинимо безбеднијим градом тако што би град преузео градски МУП, а не да Београд буде други у Европи на листи најнебезбеднијих, одмах иза Кијева… Потрудићемо се да направимо озбиљне пројекте о спречавању вршњачког насиља и перманентној едукацији деце. Изабраћемо професионалне менаџере да воде градска предузећа како би иста радила у интересу грађана и не би служила за удомљавање страначких активиста и функционера…

Градски менаџер Горан Весић је Данасу послао реаговање на ваш ауторски текст у нашем листу. Јесте ли читали тај текст прегршт оптужби на ваше градоначелниковање – од тога да сте задужили град 1,2 милијарде, па надаље…

– Заиста не желим да коментаришем неистине које изговарају Весић, Мали, Вучић… Због читалаца Данаса ћу само указати на чињенице. Фискални савет, проф. Павле Петровић па чак и сам министар финансија Душан Вујовић објаснили су да је дуг онакав какав сам ја одувек тврдио мањи од 400 милиона евра. Притом тај “дуг” је три пута мањи од вредности инвестиција које смо имали. Подсетићу вас да смо изградили мост на Ади, обреновачки и већи део земунског моста, миријевски булевар, реконструисали Булевар краља Александра, асфалтирали тачно 999,4 километра улица… Да не набрајам колико обданишта, школа, домова здравља. Све што смо изградили видљиво је голим оком и може се опипати. Што се тиче нечијег задуживања, недавно сам прочитао да је Србија од свих влада сада најзадуженија икада, јер је дуг са 15 милијарди за пет година повећан на 24. Зато бих волео бих да се садашња власт посвети исправљању својих грешака начињених из некомпетентности или незнања и смањењу тог дуга, али нисам оптимиста да ће се то и десити.

Како тумачите фронтални напад власти из свих „топова“ када сте обзнанили кандидатуру? Чини се да вас од владајуће коалиције изјавом или саопштењем нису напали једино ПУПС и Расимова странка.

– Као човека који је преживео хајку у медијима од 250 негативних насловних страна годишње до хиљаде ишчитаних писама на Пинку могу само да кажем да ме то не дотиче. До сада сам на суђењима добио значајне суме новца као одштету за њихове лажи и све сам то уплатио у хуманитарне сврхе. Иако је ТВ Пинк била дужна да пренесе пресуду у свом дневнику, то наравно нису урадили. Али нисам овде проблем ја, проблем је што језик мржње који они користе, начин на који вређају, нападају оне који другачије мисле драстично подиже степен агресије у целом друштву. То постаје модел понашања одраслих, али и деце која сматрају да је то у реду. Зато је све више вршњачког насиља, насиља у породици, на улици, људи су спремни да се потуку због свађе у саобраћају… Уколико не променимо власт, начин комуникације са политичким противницима, медије, уколико не омогућимо интелектуалцима да слободно причају, граде систем вредности, насиље ће ескалирати на сваком кораку.

У чему је разлика између оне Србије у којој сте ви били високи функционер владајуће странке и ове Србије данас?

– Ово је тема о којој бих могао данима да причам. Ми данас имамо потпуну рестаурацију старог режима, као да живимо деведесете, јавно насиље и мржња поново су свакодневица. Медији су гори него у време Милошевића, преторијанске гарде напредњака застрашују људе на локалу на свим изборима, Скупштина Србије као највише законодавно тело личи на циркус, свако ко другачије мисли пролази кроз хајку, људи попут Милована Бојића, Милорада Вучелића постали су симбол и ове власти, за то време лекари, професори и научници одлазе из земље и неће имати ко да нас лечи или да нам образује децу, скоро сваког дана имате неко убиство због насиља у породици, а такође и мафијашке обрачуне на улицама, у једном граду Нишу месецима се пале аутомобили чак и полицајцима, односи са суседима су константно на ивици сукоба са подгрејаним тензијама, живимо у перманентном ванредном стању, а све институције од правосуђа до Универзитета су уништене…. Осим малог броја функционера СНС-а и грађана који верују Информеру, Пинку и сличнима нико више не верује да ће бити боље. Друштво у коме се угаси нада у боље сутра то сутра неће ни дочекати.

Противници вас виде као прикривеног десничара, хомофоба и тајкуна. Који су ваши контрааргументи?

– Ниједним својим делом никада нисам угрозио било чија људска права, у животу сам увек био на страни слабијих и незаштићених. Интересантно је ипак да данашња јавност лакше опрашта људима који су позивали на убиства других народа, распиривали мржњу, позивали на линч и који и данас етикетирају људе као државне непријатеље и издајнике, него ето мени који изгледа треба да будем каменован што сам једном изјавом од одлагању Параде поноса желео да заштитим животе људи и имовину града.

На насловним странама таблоида стално вас доводе у везу са Мирославом Мишковићем. Кад сте последњи пут видели власника Делта холдинга и да ли сарађујете?

– Као што знате ја сам своју фирму продао пре три године и од тада се бавио само Кошаркашким савезом Србије. Успео сам да помогнем да и женска и мушка репрезентација остваре врхунске резултате. Излазећи из бизниса нисам имао потребе да се виђам ни са водећим привредницима Србије, а Мишковић то свакако јесте. Посветио сам се пољопривреди и производњи органске хране, јер верујем да је пољопривреда један од будућих мотора развоја Србије.

Како се уопште у оваквој медијској ситуацији, када Пинк, Информер, Студио Б и остали развлаче сваког противника власти, изборити за медијски простор? Неки кажу да је ситуација са медијима заправо одраз контроле медија коју је спроводио ДС а СНС тај систем усавршио?

– У време када је ДС био на власти на свакој од телевизија имали сте дневно по неколико дебатних политичких емисија у које су редовно позивани представници опозиције. Мислим да смо и медијима који нам нису били наклоњени одговарали на свако питање, нисмо се никада крили, “решетали” су нас сви врхунски интервјуисти који су данас листом протерани из медија. Данас на РТС-у који је јавни сервис свих грађана, опозицију не можете да пронађете ни у траговима, а пропаганда коју спроводе за власт и они и приватне телевизије у најмању руку је срамна. Дебата, дијалог у друштву као форма више не постоје. С друге стране поплава таблоидних медија служи као батина власти против свакога ко дигне глас или покуша да критикује режим. Слобода мишљења у јавном пољу не постоји и велики број интелектуалаца који треба да чине критично јавно мњење и буду корективни фактор у нашем друштву се повукао не желећи да их провлаче кроз блато.

Београдска идеологија нам је заједничка

Зашто Тадићу толико дуго треба да се одлучи да вас подржи? Својевремено сте се бурно растали… И остали попут Јеремића, о вама су некада причали свашта. Можете ли данас веровати свим тим људима после тешких речи, а и они вама?

– Сви заједно верујемо да треба сменити овај режим Српске напредне и свих оних странака коље заједно деле одговорност за пропаст у коју су нас довели. Ми јесмо потекли из исте странке, делимо иста уверења, имамо често и различите идеје како неки проблем треба решити, али имамо исти систем вредности. И немамо размимоилажење када је програм за Београд у питању, београдска идеологија нам је заједничка, ако тако могу да кажем.

Може ли се уопште у оваквим условима победити Вучићева власт, прво у Београду, а после и на републичком нивоу?

– Да није могуће, не бих се кандидовао. Могуће је! Бирачи у Београду не могу се поткупити ланч пакетима, ботовским сендвичима, медијским манипулацијама или заплашити претњама. Верујем да је највећи број људи имун на изборни образац који ова власт примењује свуда по Србији. Има довољно храбрих, мудрих који знају да је дошао важан тренутак да се у Београду промени власт и да талас промена после захвати целу Србију, јер је питање када ћемо имати нову шансу.

Постоји ли рачуница – колико је гласова потребно опозицији у главном граду да победи СНС и зашто је толико компликовано ујединити све опозиционе странке? Како ти разговори изгледају?

– Верујем да су сви људи са којима разговарам свесни ситуације у којој је данас Србија. Овде нема места за разлике у програмима, личне сујете, страначке квоте или нечије амбиције. Ја немам странку и као обичан грађанин Београда спреман сам на сваку жртву, дубоко свестан одмазде режима која ми се спрема. И моје колеге опозиционари пролазе и пролазили су сличне хајке. Али ја у свему томе видим огроман страх власти, која може да понуди само мржњу, јер немају дела. Решење питања како да Београд поново постане град пристојних људи у коме вреди живети је веома једноставно. Победом над СНС-ом. Они преко 350.000 гласова не могу, ми можемо много, много преко тога.

Вучић кука како га не подржава интелектуална и културна елита. Хоћете ли ви покушати да их привучете и колико је подршка елите важна?

– Био сам веома разочаран када су неки од њих у Вучићу, Николићу и Дачићу видели реформаторе, политичаре светског формата попут Де Гола и Черчила… Временом сам схватио да смо и ми сами допринели да поједини људи то помисле. Ипак, верујем да је снага једне државе не у количини оружја које стихијски купује ова власт, већ у снази интелектуалне елите која треба да укаже који је прави пут за будућност Србије. Волео бих да чујем глас наших интелектуалаца, почев од универзитетских професора до свих струковних удружења. Политика може бити успешна само ако у земљи постоји отворен дијалог, а не једноумље као што је то сада.

Храбра одлука Јанковића да ме подржи

Саша Јанковић је због одласка јавних личности из његовог покрета постао лака мета власти, његов рејтинг је од избора прилично пао – размишљате ли о томе да ће вам његова подршка у овом моменту више штетити него користити?

– Верујем да се Саша Јанковић искрено залаже за добробит Србије и његова подршка, као уосталом и свих осталих јесте храбра одлука, јер је јасно како ће се режим обрачунавати са свима који ме подржавају. Његова и подршка покрета сасвим сигурно неће штетити, већ ће напротив користити.

 

Разговараћу са Шапићем

Да ли сте спремни да место градоначелника препустите Шапићу ако резултат буде такав и ако се он држи тога да од тог места неће одустати?

– Шапић је био мој сарадник и веома га поштујем, јер се остварио и као спортиста и као политичар. Не знам шта су његове идеје за развој Београда, али свакако ће бити међу првима са којим ћу разговарати како да заједно вратимо овај град на место које заслужује, како да буде светска метропола у којој уживају сви грађани који у њему живе. Надам се да не верује да то може постићи у коалицији са СНС-ом.

Никада се нисмо успротивили харанги Пинка и Митровића

Један сте од главних негативаца ТВ Пинк. Да ли је тачно да вам се Жељко Митровић претпрошле године, пре него сте се вратили у политику, на прослави ваше бивше фирме Дирецт медиа пред бројним званицама јавно извинио због негативне кампање и линча кад сте били градоначелник?

– Отишао сам рано са прославе и нисам присуствовао том перформансу, мада су ме некадашњи запослени обавестили како је то изгледало. Рекао сам и поновићу, прва жртва Митровићеве хајке био је проф. Чедомир Чупић још 2002. године. Ја се тада нисам ни бавио политиком, али странка чији сам после био и председник је тада била власт. Никада се ДС није успротивила тој харанги, никада осудила Пинк и Митровића. Зато смо једног дана и ми сами дошли на ред, а није било никога да нас брани. Али рекох, нисмо ми битни него чињеница шта неко ради злоупотребљавајући национални ресурс. Верујем да ће због тога једног дана бити санкционисан од стране надлежних органа који данас ћуте.