Pročitaj mi članakKandidat za gradionačelnika Beograda Dragan Đilas izjavio je da je "aktuelni ekonomski koncept razvoja Srbije neefikasan i limitiran prevaziđenim shvatanjem uloge države u modernoj ekonomiji i prevagom političkih nad tržišnim principima".
Он је додао да се његов концепт заснива на другачијим полазним основама које би могле да омогуће годишњи раст од преко пет одсто, уместо садашњих 2 до 2,5 одсто.
„Уколико желимо убрзан економски развој и ситуацију у којој ће грађани заиста да осете стварни бољитак, пре свега у расту плата и личног стандарда, морамо максимално да искористимо сопствене потенцијале најпре у пољопривреди, али и у другим привредним гранама“, рекао је Ђилас агенцији Бета.
Објашњавајући свој економски концепт он је навео примере успешних светских компанија које су у државном власништву, попут ДХЛ-а, чији је обрт скоро дупло већи од српског БДП-а, немачке поште, Арриве која вози Београђане, али и грађане Лондона, а која припада немачкој железници, и аеродрома у Франкфурту у којем контролни пакет и могућност управљања има регион Ерсен.
„Државне фирме могу бити итекако профитабилне. То смо, уосталом, доказали у ПКБ-у који је 2013. годину завршио са добити од 20 милиона евра. На жалост данас таквих примера нема, држава продаје и оне компаније које се лако могу подићи попут Галенике или које су веома профитабилне попут Аеродрома Београд“, рекао је Ђилас.
Он сматра да државне фирме могу бити носиоци економског развоја променом политичког концепта који подразумева и другачији економски систем од постојећег.
„Наш политички систем се заснива на моћи која извире из управљања државним предузећима, неконтролисаним одливањем прихода зарад партијских, али и личних интереса. Све док овакав модел буде доминантан имаћемо неуспешне државне фирме, буџетско финансирање губиташа и, на крају, сумњиве приватизације у којима цех плаћају радници“, оценио је Ђилас.
Промена правила по којима раде банке
Он је рекао да се залаже и за промену правила по којима раде банке у Србији, што значи да треба да се само примене правила која се на банке односе у Европској унији.
„Немојте да слушамо бајке о ризику за пословање у Србији због кога су кредити прескупи, а грађанима се кроз разне намете дере кожа са леђа. Ко неће да ради по европским правилима слободно нека затвори пословнице и оде. Биће много њих који ће остати. Банкарски систем гледам кроз пример кредита у ‘швајцарцима’. Хоћете ли да ме убедјујете да кад су људи узимали такозване кредите у швајцарцима да је банка од НБС-а куповала швајцарце и уплаћивала их грађанима на рачун? Неће бити. Него је само индексирала кредите у ‘швајцарцима’. Дакле, претворите кредите у евре, зарачунајте нормалну камату, додајте проценат два на то што су били кредити у ‘швајцарцима’ и престаните да уништавате животе људима. Добро ћете зарадити и овако, бесмислено је да неко враћа три пута више него што је од банке позајмио“, предложио је Ђилас.
Истакао је да сада држава покушава да управља тржиштем у Србији, а да главну реч у привреди воде страначки кадрови.
„Држава мора да свој ангажман преусмери на обезбеђивање правне сигурности, стварање амбијента за дугорочно планирање. Ако би држава, рецимо, кренула макар са симболичним смањењем намета на плате, ослободила привреду само дела постојећих намета, олакшала пословање уместо стварања непријатељског окружења, милион непотребних процедура и бесмислених правила, ствари би се веома брзо промениле“, оценио је Ђилас.
Додао је да се залаже за то да се направи холдинг од најмање десет регионалних компанија које би се бавиле пољопривредом како би од земљишта која се не обрађује држава и грађани имали добит.
