Ђилас: Народна странка и Ми нису опозиција већ нови Заветници, Вучић би опет да…

10:55 16.03.2024.

Председник Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас оценио је данас да председник Србије Александар Вучић и "људи који га називају шефом", не одустају од изборног инжењеринга, као и да настављају да раде све што су радили и до сада.

Ђилас је за лист „Данас“ рекао да они терају људе да по фирмама и администрацији праве спискове сигурних и капиларних гласова, да пребацују људе у Београд, посебно са југа Србије и Косова, како би могли да гласају на београдским изборима.

Ђилас је, говорећи о минимуму изброних услова који би требало да се омогуће да би се изашло на изборе навео комисију коју би чинили представници власти, опозиције и организација које су се бавиле изборним условима попут Црте, а та комисија би имала овлашћења да реализује препоруке ОДИХР-а.

У те услове додао је и чишћење бирачких спискова, правила за понашање медија која би прописали представници новинарских организација, механизам за спречавање куповине гласова и притиска на бираче и контролоре.

Према његовим речима, сви који су опозиција и за које су сигурни да неће „попут Заветника прећи на страну власти“, су за ССП прихватљиви партнери.

„Јасно је по изјавама господе (првог на посланичкој листи покрета Ми Бранимира) Несторовића и (Александра) Павића да они нису опозиција и да ће сутра у коалицију са Вучићем. Они су важни, јер за њих гласа велики број грађана не схватајући ту чињеницу. Јасно је и да по ономе што говори господин (Владимир) Гајић Народна странка није опозиција и да јој је намењена улога коју су имали Заветници“, додао је Ђилас.

Коментаришући активности Европске комисије у побољшању изборних услова уочи наредних избора рекао је да очекују активно учешће Европе у процесу примене препоруке ОДИХР-а и долазак разних делегација и мисија у Србију.

„Ако гледамо ангажман Европе кроз активности Европског парламента, Савета Европе, посланика Бундестага, могло би се рећи да је тај ангажман огроман. Ако га процењујемо кроз јавне активности Европске комисије, или амбасадора Европске уније у Србији (Емануела) Жофреа могли би да кажемо да је минималан, скоро непостојећи“, оценио је Ђилас.