Прочитај ми чланак„А снажан став НАТО је“, подвучено је на министарском заседању, „што се показало да људи свуд у региону одлазе јер немају посла и социјалне сигурности, иду у богатије европске земље, а њихов глас у њиховим земљама не допире до политичара“.
Дипломатски извори у Бриселу оцењују да Вашингтон жели „трајно решење“ односа Србије и власти у Приштини, укључујући обострано прихватљиво „разграничење“, али у круговима Европске уније нема довољно сазнања како би се то опипљиво могло и остварити.
Оцењује се да ће о томе бар кратко разговарати и српски председник Александар Вучић и руски председник Владимир Путин који 17. јануара треба да посети Београд, имајући у виду да је нагодба око Косова недавно била и тема разговора Вашингтон-Москва на високој равни.
Због новогодишњих празника још увек малобројни међународни и дипломатски ЕУ званичници наводе да се тек идућих недеља очекује ближе разјашњење начела и основа на којима би се могла наћи нагодба најпре унутар политичких снага у Србији и Косову да би се отворио пут „трајном свеобухватном споразуму“.
Иако се сматра да је сад дошло до озбиљног застоја у преговорима, ЕУ, како се подвлачи, нимало није одустала од посредовања у дијалогу Београда и Приштине, а технички разговори с новоформираним тимом Приштине у уторак у Бриселу треба да разјасне две ствари.
Најпре да ли ће тај тим значити подршку главном преговарачу Хашиму Тачију, као одраз већег јединства унутар косовских политичких снага, односно да нови састав приштинског тима неће бити делом и кочница за Тачијеве потезе.
Иако се крајње озбиљно гледа на упозорења Београда да до наставка дијалога не може доћи ако Приштина не укине огромне царине на увоз из Србије, да је, упркос упозорењима ЕУ и НАТО, почело формирање војске Косова, а граница с Албанијом једнострано укинута, извори у Бриселу мисле да се то постепено може превазићи.
Чињеница је да, иако је то накнадно на дневни ред ставио кипарски председник Никос Анастасиједес, шефови држава или влада ЕУ на децембарском заседању нису расправљали о Косову, нити Западном Балкану, а министри ЕУ су претходно само „описали стање“ у региону, уз захтев, додуше, Приштини да укине огромне царине Србији и Босни и Херцеговини.
Ситуација унутар ЕУ не иде на руку неким већим напорима да се то „преломи“ и зато се, штавише, види као добродошла иницијатива Вашингтона да се Приштини предочи да једино и неодложно решење мора бити нагодба с Београдом.
Споразум ће помно проучити, помоћи да се постигне, како САД, тако и ЕУ, а чињеница да он мора бити „међународно правно обавезујући“ јасно указује да ће га неизоставно „оверити“ Савет безбедносни УН, дакле и Русија и Кина.
Саветник за националну безбедносно америчког председника Џон Болтон и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров су о томе разговарали, а изгледа да су неке обрисе споразума предочили и српски председник Александар Вучић, исто као и Хашим Тачи.
Током децембра су се једино искристалисали ставови и ЕУ и НАТО, а то је да и царине и стварање војске Косова руше и дијалог са Београдом, али и регионалну стабилност.
Више чланица обе организације не признају једнострано проглашену независност у Приштини, а ЕУ и НАТО, а, што је посебно нагласио и председник САД Доналд Трамп, одлучно предочавају да се косовски „гордијев чвор“ може решити само уступцима и нагодбом.
„Ван памети је“, рекли су званичници у НАТО, да се било шта и у било чијем интересу може решити силом или насиљем, што уосталом никако не би дозволио Кфор и НАТО у целини.
Уосталом, на заседању шефова дипломатија Атлантског савеза у децембру је „исказана озбиљна забринутост због блокаде дијалога (Београд-Приштина) и пораста затегнутости између две стране“.
Према званичницима који су пратили заседање, став је био да поступак стварања армије Косова може да се спроведе само сагласно уставу и уз сагласност српске заједнице.
ДА ЛИ ЋЕ ОД ПУТИНА ДОБИТИ ОРДЕН ЗА ОВО? https://t.co/xT27RZeebK
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 4, 2019
Став већине чланица НАТО је био и да се „разграничење“, ако то значи промене граница, може остварити једино тако да не угрози безбедност региона, односно да је тешко замислити да су прави лек за решење „етничке границе“.
Најпре, ако би север Косова постао део територије Србије, знатан број Срба би остао да живи на југу, а то би могло подстаћи и размишљања у том правцу и другде у региону.
Ипак, закључак је био да би то морао бити исход веома темељитог сагледавања свих околности и последица и довести до решења које ће значити „заштиту мањинских права, заштиту и безбедност свих грађана и способност да се делотворно спроведи сви споразуми“.
Ако је реч о „корекцији граница“, онда се поставља питање да ли то јамчи за стабилност и безбедност.
„А снажан став НАТО је“, подвучено је на министарском заседању, „што се показало да људи свуд у региону одлазе јер немају посла и социјалне сигурности, иду у богатије европске земље, а њихов глас у њиховим земљама не допире до политичара“.
