Прочитај ми чланак
(Б92)
Појединци из Владе Србије ударају на Београд из све снаге, као да хоће да се освете Београђанима што им је градоначелник уједно председник Демократске странке. Због обичне неспособности, и политичке освете, они као да хоће да зауставе овај град, да га оборе на ноге. То им неће успети, поручује у интервјуу за Данас први човек Београда и ДС Драган Ђилас.
Који су то кључни проблеми с којима се Град Београд суочава у функционисању?
„Најновији проблем је одлука Млађана Динкића да блокира средства Граду, више од 250 милиона динара за социјалу, труднице, породиље, вртиће, са образложењем да је десетак општинских установа каснило с уплатом дажбина од по неколико хиљада динара. Утврдили смо да чак ни то није истина, већ да је само Центар за културу Гроцка пробио рок, и то са 2.650 динара. Значи, неко је својом самовољом блокирао Граду два милиона евра због 20 евра. Докле, бре, више? Шта је следеће? Већ су нам узели укупно 11 милијарди динара изменама закона, економија целе земље пропада, смањују се приходи у буџет и на све то ја сад не могу да исплатим новац најугроженијим Београђанима због Млађана Динкића и дуга од 20 евра… То је невероватно. Неки људи у Влади Србије не само да хоће да зауставе развој Београда, они као да имају намеру да зауставе функционисање основних градских система“.
Ко су ти људи?
„Веља Илић, Горан Кнежевић, Славица Ђукић Дејановић, Млађан Динкић… Београд доживљава серију удараца. Шта је идеја? Да ли да се казне Београђани зато јер сам ја градоначелник? Да, као, покажу Београђанима да не знам да радим свој посао? Па, ја не могу да верујем да им је то мотив… Мада ово је земља у којој се сваког дана дешавају ствари за које не могу да верујем да се дешавају… Они као да хоће да зауставе, да оборе овај град на ноге и онда га прикуцају…“
С друге стране, замерају вам да у Београду нема развојних пројеката, да се од маја 2012. „ништа не дешава“?
„Београд се у протеклих пет година развио колико у протеклих неколико деценија. Али некима у овој држави је изгледа проблем што ми у Граду када нешто почнемо то и завршимо, а републичке владе, ова садашња, али делом и прошла, ништа конкретно нису урадиле. Ми можемо да направимо три моста за пет година, а они једва један. Ми урадимо обилазницу, а њима треба годину дана за 20 километара ауто-пута. Незапосленост је и у Београду велика, али мања него тамо где они одговарају. Једини смо град у Србији који прави обданишта и реновира школе из свог буџета, а не из републичког. Дакле, не можете да заустављате, да саплићете Београд како би изнивелисали разлике са развојем остатка Србије, а чак се можда и политички светили. Ова влада – осим Косова, борбе за датум за ЕУ и делом борбе против корупције – све ради погрешно. Катастрофално погрешно“.
Мислите на економију?
„Апсолутно. Све што им је ДС говорила пре шест месеци испоставило се тачно. Да је буџет нереалан, да нас вуку у дубиозу, да је приходовна страна научна фантастика. Дали смо јавности, пре шест месеци, нови економски план ДС, који је ова влада игнорисала и све радила супротно. Они сада усвајају антикризне мере. Па, господо, да сте нас слушали, не би нам земља дошла у банкрот. Влада нема визију, нема идеју… Ту су и стална угрожавања људских права и поготово драстичан пораст криминала. Ове године у Београду имамо дупло већи број убистава него прошле године. Много је више уличног насиља. А зашто? Па због амнестије, јер је пуштено на слободу хиљаде криминалаца, који сада шире страх“.
Ипак, грађани Земуна на изборима нису ДС-у дали своје поверење. Напротив…
„Очигледно је да смо погрешили у кампањи у Земуну, јер смо истакли локалне људе који би решавали локалне проблеме, како то и треба да буде у нормалном свету, али грађани, тачније она мањина која је изашла на изборе, гласали су за високу политику. Гласало је 35 одсто људи, док је пре годину дана изашло преко 50 одсто. Дакле, утицај високе политике, апатија бирача, наше грешке и плус невероватна хајка против ДС-а фактори су за тај резултат. На сам дан избора, на пример, они пусте текст да сам ја из банке узео четири милиона евра у кешу. Читаоци Данаса се сигурно сећају пропаганде из деведесетих, када је пред изборе РТС објавио да је Вук Драшковић купио кућу на Женевском језеру. Е, ово је то исто. Срамота“.
Стиче се утисак да су неки људи из ДС у јавности подједнако жестоки критичари своје странке. Како то објашњавате?
„То су углавном људи који су у ДС, пре избора садашњег руководства, имали врло високе функције и међу најодговорнијима су за наш изборни пораз у мају 2012. године. Е, то је тај парадокс. Они који су допринели паду ДС сада су најгласнији у критикама на рачун нове политике ДС, говоре да смо у кризи и препуни су „генијалних“ решења. Па свака странка која изгуби изборе мора да прође кроз кризу. А изаћи ће из кризе само ако се промени. Другачије смо се организовали, унапредили програм и структуру, избацили у први план нове људе, и сада нам је рејтинг 17 одсто, а у дубокој смо опозицији, ударају на нас сви и свуда… Па ми смо на прошлим изборима, у коалицији са Љајићем и Чанком, док смо наступали с позиције власти, имали председника, премијера и десет министара, јавна предузећа и 80 општина, добили 22 одсто. Нека су Љајић и Чанак скупа имали два-три одсто, испада да је сама опозициона ДС сада на нивоу једва мало нижем од маја 2012. То је математички одговор тим вајним критичарима. Ми морамо да се поново боримо за поверење грађана да бисмо напредовали, а не да понављамо грешке из прошлости“.
Међу незадовољнима је Тамара Трипић, која је у четвртак поднела оставку на место секретара ДС и упутила оштро писмо члановима Главног одбора. Ваш одговор?
„После промена у ДС, новембра 2012, није било никакве чистке, за разлику од ранијих периода. Свима смо пружили руку, покушали да свима нађемо најбоље место. Никоме длака с главе није фалила. Неки људи очигледно ни то не могу да прихвате. Не могу да прихвате да ДС мора да се мења, и изнутра и споља. Оно што је написала Тамара Трипић, нажалост, није истина. Цела странка се поломила да нађемо решење блокаде рачуна, давали смо лични новац, залагали смо личну имовину… Свакако да би било боље и да је, као секретар странке у време узимања кредита, скренула пажњу на могуће негативне последице. Једна ствар у њеном обраћању је тачна. Ово није више иста ДС. И гарантујем грађанима да ће тако и остати“.
По вашем мишљењу, зашто се 99 одсто јавности понаша као да ДС није изложена медијском, политичком линчу? Зашто скоро нико и не покушава да, принципијелно, а не страначки, стане у одбрану демократа?
„Мислим да су основни разлози страх и конформизам. Страх од тренутне власти и жеља да буду „добри“, из разних разлога, с том влашћу. Мислим да не постоји ни свест да се ова власт понаша као сваки ауторитарни режим – ударају једног по једног. Па ако им успе (а неће) да се обрачунају са ДС, кренуће на све остале. Тога многи у јавности, укључујући цивилно друштво, нису свесни. Да, ако је ДС сада на удару, као што јесте, следећи су сви који не мисле као власт. Један по један. Разочаран сам мањком храбрости код многих појединаца и организација, али не очајавам, и надам се да ће се то променити“.
