Прочитај ми чланакБеоград -- И пре него што су добили прилику да први пут гласају, два посланика поднела су оставке на своје функције - Александар Вучић и Љиљана Хабјановић Ђуровић.
Она је објаснила да никад није желела да постане посланица упркос чињеници да се нашла високо на листи СНС.
Истрчала је изборну трку у дресу напредњака с бројем девет, али је дрес скинула чим је утакмица завршена.
Љиљана Хабјановић Ђуровић написала је да је она писац и да не жели да буде ништа друго, захваливши се Александру Вучићу на поверењу.
“Децембра 1999. године у интервјуу магазину ‘Дуга’ рекла сам: ‘Ја не желим да будем посланица, ни министарка, ни уредница неког великог медија, ни амбасадорка, ни директорка неке културне институције. Читавог свог живота желела сам да будем писац. И то сам постала. Па зар да остварење свог животног сна заменим нечим другим?’ Од тада је прошло шеснаест ипо година. Ја и даље мислим и осећам исто”, навела је Хабјановић Ђуровићева.
Списатељица данас није желела да говори за Б92 о томе да ли је на овај начин изневерила бираче који су можда баш због ње гласали за листу коју сада напушта. Њен колега са страначке листе, тениски тренер Богдан Обрадовић, понашаће се, ипак, другачије.
“Ја сам овде зато што верујем у политику Александра Вучића и то је оно што ме заиста занима. Желим да се активно укључим у политички живот Србије и да покушам да и својим доприносом, а из посла из ког ја долазим, да покушамо да направимо паралелу”, рекао је Обрадовић.
Напредњаци се не љуте на чланицу своје листе која их је напустила већ, напротив, оправдавају њен потез тиме да се не ради о обмани бирача.
“Не, свакако да није обмана зато што су људи упознати да мандат припада посланику и да постоји та могућност тако да људи су и могли да претпоставе да познате личности имају своју професију где су се остварили и афирмисали, а да је ово нека врста њихове подршке”, рекао је Владимир Ђукановић из СНС.
Стручњаци кажу да никада прецизно није израчунато колико појава јавних личности на листи доноси гласова, али је јасно шта то доноси бирачу.
“Врло му је важно да види како се опредељују људи које он види као пристојне, људе који не траже ништа у политици. А ту је највеће поверење. Па у извесном смислу јесте изгубљено поверење. Мандат се може вратити из моралних разлога али се онда мора рећи зашто је то учињено”, рекао је социолог Милан Николић.
Николић закључује да овакви узори који се стављају на листе помажу грађанима да се лакше определе у шареној понуди коју мало ко детаљно познаје.
