Прочитај ми чланак

Дејтонски споразум између подршке и оспоравања

0

Untitled-1

Сарајево – Осамнаест година од када су тадашњи председници Србије, Хрватске и РБиХ Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић парафирали Оквирни мировни споразум, којим су окончана последња ратна дешавања у Босни и Херцеговини, политичари у БиХ и даље различито гледају на значај и улогу Дејтонског мировног споразума.

Дан парафирања овог споразума, који је званично потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу, Република Српска обележава као републички празник, а у целој БиХ се политичари споре око тога да ли још увек живи дух или слово Дејтона и да ли га треба мењати или не.

Захтеви за ревизију стижу из Федерације БиХ, првенствено из бошњачких политичких кругова, чему се жестоко противи службена политика из Бањалуке због сигурне уверености да све друго, осим доследног поштовања слова Дејтона, води унитаризацији БиХ.

Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић сматра да је БиХ суочена са озбиљним проблемима управо због тога што је Дејтонски споразум „мењан у ходу, на шта нико није имао право”. Истичући значај ентитета и потребу јачања њихове самосталности Радмановић је за Срну изјавио како у БиХ постоје снаге које још нису схватиле или не желе да схвате шта значи Дејтонски споразум и како га треба проводити.

„То су они који кажу да је Дејтонски споразум само зауставио рат, а жмуре над чињеницом да је тим споразумом уређена земља која је састављена од два ентитета, од којих један има 10 кантона, а ту је и дистрикт Брчко”, рекао је он.

Поводом пунолетства мировног споразума председник РС Милорад Додик изјавио је да је овим споразумом успостављен нови систем у БиХ и стабилан мир, а да је РС незаобилазан фактор одлучивања у БиХ.

„Овај споразум основа је функционисања БиХ и тако ће остати и убудуће”, поручио је Додик, наглашавајући да РС „остаје привржена Дејтонском споразуму и да не прихвата било какве самовољне интерпретације”.

Он је најавио да ће РС тражити да јој се врате све одузете дејтонске надлежности, наводећи да аутономија РС „мора бити ојачана” и да је РС међународно признати ентитет, привржен миру.

„Дејтонски мировни споразум је суштински камен темељац за РС и као такав ће бити задржан, јер не видим могућност да БиХ опстане и уопште функционише уколико би дошло до удаљавања од дејтонске базе”, изјавила је премијерка РС Жељка Цвијановић.

У бошњачким круговима, пак, оцењују да је Дејтонски споразум „пројекат бившег времена”, да је „препрека БиХ на путу ка ЕУ”, те да се ради о „привременом документу” који је „требало” да доживи „дораду, измене и побољшање”.

Међу онима који се боре за ревизију Дејтона су бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, као и познати сарајевски правни експерт Касим Трнка, за што шансу, како наводе, виде у приближавању БиХ Европској унији.

„Капацитет Дејтонског споразума исцрпљен је и дошло је време да се он постепено прилагођава савременим демократским стандардима што, међу осталим, подразумева приближавање БиХ евроатлантским интеграцијама и њено прилагођавање европским стандардима”, каже Трнка.

(Политика)