Наука је одавно утврдила све релевантне чињенице о узроцима и одговорности за почетак Првог светског рата. Управо на основу тих чињеница, Србија и српски народ су постали симбол јунаштва, патриотизма и слободе. Нажалост, након скоро стотину година Немачка, која је искључиви кривац за Први светски рат, покушава на разне начине и уз помоћ својих поданика фалсификовањем историје да скине одговорност са себе и пребаци је на Србију и младобосанце.

Овим речима професор др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду, коментарише намаре неких држава да Велики рат прикажу у другачијем светлу. Гаћиновић је више научних радова и монографију посветио Младој Босни, њеном деловању и идеологији. Бавио се и њеним припадницима, а за то је имао и посебан разлог, јер је оснивач и главни идеолог Младе Босне Владимир Гаћиновић био његов ближи предак.

– Покушај да се кривица свали на Србију представља правно-политички скандал. То се догађа јер неки сматрају да Србија тренутно није моћна, а нема у свету искрене савезнике који ће уз помоћ истине и правде спречити опасне фалсификаторе историје у свом налету – уверен је наш саговорник. – Без обзира на њену економску, војну, политичку моћ, и њен велики утицај у свету, Немачка неће моћи никада са себе скинути одговорност за Први светски рат. На Версајској мировној конференцији, донесен је мировни уговор закључен 28. јуна 1919. године између земаља победница и Немачке. Немачка је у складу са овим уговором морала да призна да је искључиви кривац за овај рат.

* Да ли Србија чини двољно да се одбрани од наметнутих тумачења историје која јој иду на штету?

– Не. Србија се скоро читави 20. век борила за Југославију, а своје интересе и национални идентитет запостављала. Врло је тешко данас на почетку 21. века капмањским радом исправити грешке које су деценијама чињене.

* Шта би могло да се уради да те грешке буду исправљене?

– Држава мора да створи поверење у своје научне институције чији ће рад бити од изузетног значаја, а политичка подобност и друге којештарије морају напустити научне институције и универзитете. Истраживаче и научнике држава мора мотивисати да поврате значај српске националне историје и идентитета на унутрашњем и међународном плану. Морају се у континуитету, а не кампањски организовати озбиљне расправе, које ће да потру непромишљености и глупости које лансирају поједини западни теоретичари из политичких или пак материјалних разлога.

Такође, Србија у континуитету мора организовати међународне научне скупове и указивати на важне догађаје из националне историје који се лагано заборављају. Објављивање научних радова и монографија у земљи и у иностранству мора бити трајни задатак српских научних институција. Промовисању своје националне историје, културе, науке и државе уопште морају приступити сви, поред професора и научника и уметници, културни радници, писци, спортисти… Велику улогу, такође, мора имати српска дипломатија, дијаспора, разни лобисти. Не заборавимо да историја има страшну моћ, ретко који озбиљнији говор западног политичара се не ослања на историју, а у Србији је то ретко када случај. 

АНДРИЋ ЧЛАН, УЈЕВИЋ СИМПАТИЗЕР

* Ускоро излази и ваша књига „Млада Босна – стара злоупотреба историје“.
– Књига ће помоћи свима који трагају за истоном о настанку и деловању Младе Босне. Овај омладинско-ослободилачки покрет формиран је искључиво у БиХ, као израз тежње за ослобођењем БиХ од аустоугарске окупације. Нико из Србије није учествовао у формирању Младе Босне, поготово не организација „Уједињење или смрт“. У књизи се наводи и да је Иво Андрић био члан овог покрета, а да је песник Тин Ујевић био њихов симпатизер. У Младој Босни било је Срба, Муслимана и Хрвата, па чак и један Словенац – Драгутин Мраз…

* Да ли услови који нам се данас постављају на путу ка Европској унији подсећају на аустроугарске ултиматуме са почетка 20. века?

– Тачно. Нажалост, историја се Србима циклично понавља. Сваки нови удар доноси нове проблеме и већа страдања. Прво Ултиматум 1914, па онда агресија на Србију када је бранећи своју државу и народ погинуло око 1.300.000 Срба. Затим долази 1941. година и велика страдања Срба у Другом светском рату, и на самом крају 20. века опет агресија најмоћније силе у историји човечанства НАТО пакта на Србију. Затим, ултиматум Србији од стране Черномирдина и Ахтисарија да се потпише „Кумановски споразум“ и најновији „признајте Косово“ као независну државу да би ушли у ЕУ и ко зна још шта спремају Србији. Видите, западне силе не уважавају то што је Србија увек била на страни савезника, ни чињеницу да је у тим ратовима српски народ највише страдао, а његова војска била симбол јунаштва и победе. Напротив, Србију кажњавају на све могуће начине, отимајући јој на почетку 21. века 10.887 квадратних километара територије. Зато је и пут Србије ка ЕУ, трновит, поплочан разним препрекама, које је тешко, чак и немогуће савладати.

* Шта је била идеологија Младе Босне?

– Тотално насиље и упорно понижавање грађана БиХ од стране Аустроугарске монархије додатно је мотивисало младе босанскохерцеговачке револуционаре да оснивају тајна друштва и удружења и да се боре за постојање и опстанак. Међу свим тајним организацијама најзначајнија је била Млада Босна. Најнапреднији омладинци тога времена постали су чланови Младе Босне. Тежак живот и насиље их је натерало да се боре против Аустроугарске монархије као окупатора, чија власт није била ни легална ни легитимна. Ови поносни млади људи били су свесни да су њихови народи поробљени, али су одбили да буду покорени. Аустроугарска је спроводила терор над свима: Србима, Хрватима и муслиманима, па су чланови Младе Босне били представници свих народа. Неподношљиво насиље монархије условило је низ атентата пре Сарајевског атентата. Многи су тада у свету сматрали да је Сарајевски атентат био акт револуционарног отпора према окупатору. Младобосанци су, уважавајући наведене теорије о тираноубиству, које су тада биле један од европских идеала, сматрали да је Франц Фердинанд био највећи тиранин – тиранин окупатор. Били су уверени да имају право да га склоне. Познато гесло омладинског ослободилачког покрета Млада Босна било је: Хоћемо или да умремо у животу или да живимо у смрти. С аспекта науке и историјских чињеница, Сарајевски атентат није био узрок рата 1914-1918, већ повод. Младобосанци су доказали да је њихов народ достојан слободе, да је сазрео и стекао право да сам собом влада.

* Срби као да су заборавили Гаврила Принципа. Да ли би подизањем споменика на Калмегдану у Београду биле исправљене неке направде?

– Свугде у свету се људи боре против окупатора и за своју слободу. У Србији се Принципово име помиње шапатом, као да се плаше да их неко чује. Није то начин на који се чува лик и дело градитеља историје. Није то ни начин како треба васпитавати младе генерације, а није то ни пут којим иду велики народи у будућност. Принцип је бранио идеје слободе, за слободу је дао свој живот. Најмање што би Србија требало да уради је да подигне споменик Гаврилу Принципу у Београду. То би требало да буде у парку преко пута данашњег ресторана „Пролеће“ на Обилићевом венцу, где су се Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Трифун Грабеж коначно договорили да изврше атентат, након сазнања да ће Фердинанд доћи у БиХ, и на Видовдан посетили Сарајево. Велики народи никада не заборављају своје хероје и никада их се не одричу ни под каквим притиском. Срби су заиста били и остали велики народ, али скоро читав 20. век нису имали политичко руководство достојно његове величине. 

ОПАСНО ПОНАШАЊЕ ТУРСКЕ

* КАКО видите улогу Турске на Балкану? Да ли Турска води неоосманску политику?
– За мене је посебно неприхватљиво понашање Турске према Балкану. Тусрка се већ на разне начине меша у унутрашње ствари Србије и БиХ, што је неприхватљиво, а гледајући дугорочно и веома опасно.

* Владимир Гаћиновић, оснивач и идеолог Младе Босне, ваш је ближи предак. Каква су сећања породице на њега?

– Ми се у породици Гаћиновић са највећим поштовањем односно према лику и делу нашег славног претка Владимира Гаћиновића и поносни смо на све што је учинио за народ током свог кратког живота. Живео је само 27 година. О лику и делу Владимира Гаћиновића писали су многи домаћи и страни писци. По њиховом скоро истоветном казивању, као и по сећању мојих предака који су живели када и Владимир, сазнајемо да је он био широко образован, велики хуманиста, човек широких видика и чврстих уверења. Био је изузетно интелигентан, говорио је више светских језика. Његове главне бриге биле су националне. Био је непомирљиви присталица најљуће националне борбе и револуције, неуморни организатор и покретач људи. Владимир Гаћиновић је широм света на најбољи могући начин представљао своју Херцеговину и српски народ у целини.

Владимир је отрован 1917. године, шест дана по завршном испиту на Филозофском факултету Универзитета у Фрајбургу. Његова смрт готово да се временски подудара са стрељањем пуковника Драгутина Димитријевића Аписа. Обдукцију Гаћиновићевог леша извршио је др Коњевић који је записао да је у желуцу покојника на два места пронашао перфорације узроковане тровањем, највероватније арсеником.

* Као стручањак за тероризам, шта мислите да ли овим просторима прети већа оспасност од албанског тероризма или од вехабистичког покрета?

– Очигледно је да се Албанци неће задовољити сецесијом КиМ од Србије, они ће учинити све да би створили „велико Косово“ од делова Македоније, Црне Горе и југоисточне Србије (Бујановац, Прешево, Медвеђа), а након тога би највероватније градили неки савез са Албанијом. Територија под контролом Албанаца би била 50.000 квадратних километара на којој би живело 6-6,5 милиона Албанаца. Стварање такве албанске државе на Балкану подстакло би даљу националну препотентност Албанаца и највероватније отворени сукоб са Србијом или Грчком, што би неминовно водило ка балканском рату. Ово је упозорење првенствено ЕУ, а онда УН. Власт на КиМ објективно није у стању да направи од те територије у правно-политичком смислу државу. Када је у питању вехабистички покрет, вехабизам није тероризам, већ ортодоксни исламски покрет који на специфичан начин упражњава веру, борећи се против новаторија у исламској вери. Није искључено да на Балкану заједничким активностима албански терористи и припадници вехабистичког покрета изазову турбуленције и нарушавање система безбедности. Србија зато мора имати одговор на сваки безбедносни изазов и претњу.

(Вечерње новости)