Прочитај ми чланакМинистар спољних послова Ивица Дачић изјавио је у Њујорку да Србија не жели да подиже зидове али нема ни капацитете да постане дугорочно прихватилиште за мигранте и избеглице и зато се залаже за свеоубхватно европско и глобално решење.
Кроз Србију је у протеклих годину и по дана прошло преко 700.000 избеглица и миграната навео је Дачић на самиту Генералне скупштине УН посвећеном избеглицама и мигрантима и упозорио да уколико пролаз ка северној Европи за њих буде затворен, постоји опасност да Србија постане уско грло и да више хиљада миграната буду затечени у нашој земљи.
„Не желимо да подижемо зидове и спремни смо да покажемо солидарност и сносимо део терета ове кризе, али као земља са проблемом дуготрајног расељења већ више од двадесет година, немамо капацитете да будемо дугорочно, масовно прихватилиште за мигранте и зато се залажемо за свеобухватно европско и глобално решење уз праведну поделу терета“, истакао је Дачић.
Обраћајући се учесницима самита синоћ у Њујорку он је рекао да највећа избегличко-мигрантска криза од Другог светског рата не јењава већ добија на ширини и интензитету.
Девет месеци од усвајања одлуке о одржавању овог састанка ситуација је објективно још тежа и комплекснија и свеобухватно решење није на видику, а међународна заједница не успева да нађе адекватан одговор упозорио је Дачић.
Србија се, подсетио је, налази на једном од кључних праваца кретања избеглица тзв. Западно-балканској рути.
„Кроз Србију је у протеклих годину и по дана прошло преко седамсто хилада избеглица и миграната. Показали смо солидарност и хуманост, за шта Србија неретко добија похвале од самих миграната, али и УН агенција и међународне заједнице. Организовали смо прихватне центре, смештај и превоз, рекао је Дачић.
У Србији, како је објаснио, емпатија према избеглицама и мигрантима и суштинско разумевање њихове патње произилази из чињенице да се у њој и данас налази укупно 250.000 избеглица и интерно расељених лица из ратова деведесетих при чему је до смањења броја избеглица на територији бивше Југославије дошло је највећим делом кроз њихову интеграцију у Републици Србији.
„На жалост, од преко 200.000 интерно расељених лица, само 4.000 или 1,9% лица протераних пре седамнаест година из наше покрајине Косово и Метохија се вратило у своје домове,“ истакао је Дачић.
Данас мигранти у Србију долазе из земаља ЕУ и теже да стигну до северних чланица ЕУ. Када се на северном делу руте затварају пролази, постоји опасност да Србија постане уско грло и да више хиљада миграната буду затечени у Србији што је већ случај, навео је шеф српске дипломатије.
Тренутно у Србији борави преко седам хиљаде миграната и тражилаца азила, а Београд у координацији са суседима на Западно-балканској рути предузимама мере за спречавање ирегуларних миграција и сузбијање деловања криминалних група кријумчара, навео је он.
„Иако је прилив избеглица и миграната од марта ове године био нешто мањи, услед активног деловања криминалних група Западно-балканска рута је далеко од затворене, оценио је Дачић.
Република Србија је на Конференцији о Сирији одржаној у Лондону у фебруару ове године најавила и уплатила донацију од 500.000 евра УНИЦЕФ-у намењену за образовање деце у Сирији, рекао је Дачић.
„Данашњим усвајањем Декларације, политички оквир за решавање питања избеглица и миграната је постављен. Потребна је сада наша заједничка мобилисана политичка воља да она буде спроведена у живот. Србија је спремна да заједно радимо на реализовању циљева зацртаних у Декларацији,“ закључио је Дачић.
