Pročitaj mi članak
(Факти)
Вицепремијер Александар Вучић, који је и министар одбране, признаде да потписивање споразума о војној сарадњи Приштине и Тиране, доживљава као поруку да се Велика Албанија, ако то већ није могуће формално, ствара суштински.
Притом је похвалио сам себе и своју и Дачићеву владу, рекавши: „Међутим, видели сте да није било наше хистеричне реакције. Не можете ништа да решавате на такав начин. Са одушевљењем би Срби поздравили да сад изађемо са лавином тешких речи, бујицом псовки или не знам шта, али није време, није ни нормално. Али је то несумњиво лоша порука и мислим да је тако окарактерисана и од различитих међународних чинилаца”.
Да ли војни споразум Приштине и Тиране нови велики корак велике Албаније?
Да ли је Вучићева реакција адекватна?
Наговештава ли та реакција да ће актуелни београдски режим бар делимично кориговати досадашњи курс?
Да ли тријумвират Николић-Дачић-Вучић – с обзиром на своју зависност од реалних твораца велике Албаније (Берлина, Брисела и Вашингтона) – сме и да помисли на било какво реално парирање?
Душан Пророковић, аутор књиге „Геополитика Србије“
Колико се одржи Македонија – толико неће бити велике Албаније
Процес формирања велике Албаније је увелико у току, а кључни догађај је било бомбардовање наше земље 1999. године и повлачење наших безбедносних снага са КиМ.
Све после тога, укључујући и овај споразум, последица је повлачења Републике Србије са КиМ.
Од пројекта велике Албаније не би било ништа да Албанци немају западну подршку, пре свега од стране САД и Немачке. Зато ће -у зависности од те две земље – тај пројекат и напредовати.
Нисам сигуран да САД одговара да велика Албанија буде направљена веома брзо, али због проблема на другим тачкама света може да им попусти пажња, да изостане нека реакција и да Албанци тај тренутак искористе да убрзају процес стварања велике Албаније.
У нашој реакцији нема места хистерији. Политика се води на рационалним основама.
Зато треба сагледати какве су претње од развоја процеса међу Албанцима. Треба сагледати и какве су наше шансе. Рекације које треба да следе су: даље приближавање и ширење сарадње, пре свега војне, са Руском Федерацијом и унапређење политичких односа са том земљом, као и низ акција за приближавање Београда и Бањалуке.
Мислим да би међународна заједница то у најбољој мери разумела и да би онда санкционисала Албанце!
Ми морамо да се спремимо за тренутак кад дође на ред Македонија. После две деценије њенога постајања јасно је да је неодржива и да је на вештачком дисању држе САД.
Онолико колико се Македонија буде одржала – толико неће бити велике Албаније.
Кад се тамо радикализују ствари, а постепено се ка томе иде десет година, широм ће се отворити врата великој Албанији. То ће бити почетак регионалне балканске кризе.
Велика Албанија јесте претња за регион, али можемо да је амортизујемо – бар што се нас тиче – сарадњом са земљама којима је велика Албанија претња: Грчком, Црном Гором, али и са Русијом којој стварање велике Албаније не одговара.
Стварање велике Албаније може да доведе у питање све границе које су настале после распада СФРЈ.
Радош Љушић, историчар, директор „Службеног гласника“
Велика Албанија је највећа опасност по српски народ
Идеја о великој Албанији није прекидана од 1912. године до данас. Кад је реч о Балкану, она представља највећу опасност по наш -српски народ.
Шта ми можемо да учинимо? Да ојачамо државу, повећамо број становника, ојачамо привреду и будемо као што смо били почетком 20. века.
Треба нам економски јака, административно и политички уређена земља. Са људима који воле своју државу и свој народ!
ФАКТИ: Шта да радимо са бриселским споразумом и овим курсом? Јер, како је сам Вучић рекао, Албанци не поштују споразум…
Непријатељу никада не верујте!
ФАКТИ: Да ли то значи да треба ревидирати споразум, или од њега чак и одустати?
Треба добро размислити шта би нам донело бољитак и определити се за оно што је корисније за српску државу. Морамо да изанализирамо да ли је боље ревидирати или одустати. Мислим да је ревизија боља, јер је одустајање крајња мера предратног стања.
Милош Кнежевић, главни уредник часописа „Национални интерес“
Прст у око и Македонији, Црној Гори и Грчкој
Ствара се досад невиђена трансдржавна творевина, тзв. природна Албанија. То је идеја стара стотинак година. Са том мотивацијом вођени су и сецесиони рат у Југославији и агресија 1999. Али, сад смо иритирани овим споразумом као новим прстом у око првенствено Србији, па и Македонији, Црној Гори и Грчкој.
Да ли наша политичка елита може да реагује ако су творци велике Албаније управо САД, ЕУ и НАТО – три субјекта која су најпожељнија за нашу елиту? С друге стране, како ми можемо да се интегришемо у нешто што хоће да нас дезинтегрише?
Још влада еврофорични дискурс и Вучићево да је то „лоша порука“ служи само као маска.
Каква лоша порука!? То је политичка и војна реалност формирања будуће државе чији се обриси управо оцртавају.
Прионули су: имају инфраструктуру, саобраћај, аутопутеве, граница према Албанији је потпуно отворена – док се према Србији праве малтене кинески зидови! Сад обједињују војне снаге, што је Тирана заговарала и раније, јер да би се држава комплетирала мора да има војску.
То је било очекивано. Баш као и ово да нема критичког тона из Београда.
Ићи ће се осудама, несаглашавањем, оценама да се ништа не може учинити…
Александар Ђикић, председник Одбора за очување Универзитета у Приштини
Данашња Србија неће спречити стварање велике Албаније
Забрињавајуће је што се високи државни функционер у Србији изненађује стварањем велике Албаније, кад тај процес траје деценијама.
Нико се није узбуђивао прошле године када је Турска потписала уговор о стратешкој сарадњи и обуци војске Косова. Такав споразум Турска има и са Албанијом.
То је овде прошло потпуно незапажено!
Све што се радило прошлих година, довело је до оваквог споразума. Ни за шта од тога нема речи оправдања.
Албанија је из дана у дан све моћнија земља и не би требало да је потцењујемо. Србија може да заустави стварање велике Албаније, али, да ли ће то да уради – то не знамо ми.
Српске елите су под притиском оних који промовишу велику Албанију и судећи према ономе што се дешава последњих деценија – Србија неће спречити стварање велике Албаније.
С друге стране, има и других земаља које имају интереса за догађања на КиМ. Примера ради: један дан је било објављено да је у преговорима дошло до договора око телефонског броја за Косово, да би већ другог дана то било повучено.
Прича се да се то десило због интереса неких земаља које нису признале Косово… Дакле, има много играча.
Шта ће бити реакција Србије – зависи од ње.
Љубиша Митровић, директор Центра за балканске студије
Одвојимо се од хајдучке дружине „великог брата“
Његош је наглашавао да онај ко стоји на брду више види од оних под брдом, па бих волео бих да се наше политичке елите тако далековидо одређују – не само да виде геополитичка померања на Балкану, Европи и свету, већ и да се далековидо одреде у стратешком позиционирању наших националних интереса. То значи да заузму курс који ће избећи геостратешке ризике!
Све се тумба и тумбаће се!
Питање је – с обзиром да смо у чамцу на бурном мору – да ли ћемо дозволити да се преврнемо или ћемо владати ситуацијом, тако што ћемо имати у виду све факторе који дестабилишу наш геополитички положај?!
Овај Вучићев увид у ситуацију је реалан, но сада је питање – да ли да пливамо низ воду и опортунистички се приклонимо хајдучкој дружини „великог брата“ која претпоставља померање берлинског зида према интересима крупног капитала, САД и снага атлантизма?
Друга могућност је да упорно радимо на новој стратегији регионалног окупљања балканских народа на мирољубивој платформи, јер је балканским народима спас у пароли која се јавила имеђу два рата – Балкан балканским народима (наравно, у модерној верзији условљеној глобализацијом света). У супротном, сваки од ових народа ће, пре или касније, бити очерупан, колонијализован, сведен на ниво доминиона или протектората.
Геополитичка транзиција Балкана је у знаку кретања ка ЕУ и евроатлантским интеграцијама, али је моје мишљење да треба преиспитати досадашњу политику у глобалним и регионалним процесима.
Залажем се за стварање стратегије таквих интеграција које би поштовале интерес сваке земље.
Стратегије која би била брана да Балкан буде монета за поткусуривање у глобалним геостратешким помацима.
