Podešavanja / Settings

Tema emisije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, a naš sagovornik je otkrio do sada nepoznate i šokantne detalje iz južne srpske pokrajine. Više o ovome u video prilogu.

Kakva je bezbedonosno-politička situacije na Kosovu i Metohiji od kad su Rusi ušli u Ukrajinu? Zašto svi povlače paralele između vekovne ruske teritorije i južne srpske pokrajine? Kako će se nova odraziti dešavanja u Ukrajini, Rusiji i Evropi generalno na našu zemlju i naš Kosmet? Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu. https://t.co/CXEKGwlIDp — […]

Ovo za „Srbin info“ ističe Aleksandar Đikić, univerzitetski profesor s Kosmeta i predsednik Srpskog nacionalnog foruma i naglašava Vučić nas predstavlja kao prostitutku koja je spremna da trguje Kosovom, samo da vidimo koja nam je cena, odnosno šta možemo da dobijemo za prizanje. – Neverovatno zvuče gluposti dela građana, naročito 50+ godina, koji smatraju da […]

Tema emisija je bila srpsko-albanski odnosi i albanski zločini nad Srbima, s kraja dvadesetog i s početka dvadeset prvog veka. U emisiji gosti govorili su o tome kakav je bio međuživot između Srba i Albanaca pre 1999.g., (00:01:00), o tome da su već 1998.g, Albanci oteli 202 srpska civila (00:02:30), o OVK napadu na Orahovac, […]

Srbi na Kosovu i Metohiji su najugroženija populacija u Evropi. Apsolutno zavise od Srbije, a u kosovskom društvu su na marginama svih margina. Ne znam da li bi prosečnom Nemcu bilo moguće objasniti kako to da vam neko može ući u kuću, živeti u njoj, obrađivati vašu zemlju, a da vi za to vreme živite u nekom izbegličkom smeštaju

„Kada više nemamo institucije države Srbije, koje bi štitile svoj narod na bilo koji način, onda moramo sami da se organizujemo kao narod, čuvajući svoje pismo, svoj jezik, svoj identitet. Moramo se braniti na taj način dok opet ne budemo pod teritorijalnim integritetom i ostalim prerogativima države Srbije“ rekao je potpredesednik udruženja „Ćirilica“ Miodrag Kojić.

Vicepremijer Aleksandar Vučić, koji je i ministar odbrane, priznade da potpisivanje sporazuma o vojnoj saradnji Prištine i Tirane, doživljava kao poruku da se Velika Albanija, ako to već nije moguće formalno, stvara suštinski.

Pokušajmo da zamislimo da je Sizif kojim slučajem Srbin. Grčki Sizif je kao što svi znamo, po kazni dobio jedan precizno definisani zadatak, da teški kamen kotrlja uzbrdo, skoro do samog vrha, a koji bi mu se stalno skotrljavao nazad, pa Jovo (u stvari Sizife) nanovo.

Nije li pomalo čudno što niko ne pominje da bi Srbi širom sveta ove godine trebalo da obeleže 200 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika Petra II Petrovića Njegoša. Ako se prisetimo 1987. godine, jubilej nazvan „Dva veka Vuka“, jeste obeležio čitavu godinu u spomen na rođenje Vuka Stefanovića Karadžića. A za Njegoša – ništa! Muk!

U ovoj briselskoj farsi, kojoj možemo slobodno dati radni naslov Rambuje 2, prepoznaje se naš rukopis. Naši čelnici su se prosto utrkivali ko će pre da se rukuje sa Tačijem, počev od bivšeg predsednika Tadića, koji je odmah nakon silaska sa trona otrčao u Dubrovnik da obavi taj istorijski čin. Da neko slučajno ne bi pomislio da su manje demokrate, nove vlasti su išle i mnogo koraka dalje. Rukovanje premijera (uzgred i ministra policije), sa nekim koga upravo MUP na čijem je čelu s pravom traži, postalo je u njegovim očima uzvišeni čin. Ali to je ostao samo njegov usamljeni subjektivni osećaj. Objektivno to je samo unizilo Srbiju, a pomoglo Hašimu Tačiju da se izdigne na nivo poštovanog ragionalnog političkog lidera.