Недавна пилот-иницијатива министра просвете у српској влади, Срђана Вербића, за протеривање веронауке из српских школа (иначе је само изборни предмед!) која је изазвала велику пажњу јавности, само је логичан наставак започетог процеса поништавања српског православног кода (који је као једну од обавеза за долазак на власт преузео Александар Вучић), односно најава његовог уласка у нову, фронталну фазу, будући да су они који процесом командују проценили да је време за то.

Иако је иницијативу изнео у форми некаквог свог размишљања, јасно је да биће као Вербић нема ни тај ниво креативности, а још мање храбрости, да самостално у јавност износи идеје које могу имати импликације на рејтинг владе. Дакле, будући да он само извршава налог премијера, а под својим именом наступа јер то је део разрађене методологије имплементирања мера за које се сматра да ће изазвати негативну реакцију јавног мњења (1), може се сматрати да је процес практично већ покренут и да ће се имплементација вршити методом тзв. (умереног) „одложеног дејства“. Хоћу рећи да ако Веронаука, не буде избачена од следеће школске године, сигурно ће се то десити у години иза ње!!

За оне који се питају шта премијеру Србије треба овакав директан удар на Православље (припадници других конфесија нису толико угрожени како због бројности, тако и због начина на који проповедају своју веру), који се подудара са његовом отвореном промоцијом протестантизма као релевантног система вредности покушаћемо да дамо одговор у овом тексту.

АНТИ-ХРИШЋАНСКИ СМИСАО НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Једна од основних карактеристика покушаја успостављања наказног тоталитарног светског режима, односно Новог светског поретка (НСП), јесте његов изразити антихришћански карактер. Иако у принципу жели нестанак свих постојећих светских религија, како би их заменио јединственом квази-религијом као делом тоталитарног механизма који ће му омогућити контролу и управљање над Човечанством, НСП има сасвим различит однос према истинском Хришћанству кога сматра непомирљивим непријатељем и осталим религијама чије поједине сегменте постепено спаја у универзалну религијску папазјанију уоквирену постулатима Кролијеве „Књиге Закона“. Ово потиче од тога што основе изворног (православног) Хришћанства свест Човека оплемењују верским, моралним, породичним, социјалним и другим системом вредности који чини немогућим тоталитаризам или класно искоришћавање. (Нпр. категорија хришћанског милосрђа потпуно је неспојива са лупетањем Александра Вучића о „напредности“ некаквог „неолибералног протестантизма“).

Из тог разлога, поништавање основних постулата и цивилизацијских досигнућа истинског (православног) Хришћанства и паралелно успостављање система вредности који је њихова сушта супротност, процес је од кључне важности за успостављање НСП и његову одрживост, подједнако битан као и територијално освајање или војна моћ. Отуда на њему данас раде милиони људи увезани у светску пирадимидалну мрежу чију ударну песницу чине медији и културно-образовни системи освојених држава и нација, срце сачињава сплет тајних сатанистичких друштава и организација од којих неке делују под хришћанским именима, а нервни систем мрежа психолошких лабораторија коју координира британски краљевски ТАВИСТОК-Институт. Мозак је, зна се, такође у Лондону.

Сам процес радно се назива „променом свести“ а под његовим директним утицајем су све земље које у датом тренутку напада или их је под контролу ставио Нови светски поредак. Посредно, нападнут је цео хришћански свет и у сваком тренутку. „Успостављање блуда уместо љубави, полне равноправности уместо светиње брака, грамзивости уместо милосрђа или страха уместо вере, као нових темељних принципа „савременог света“ само су неки од примера како овај процес функционише и до чега треба да доведе.“ (2)

Будући да се у основи заснива на анти-хришћанским вредностима, по познатој црно-магијској формули „Демон је изокренути Бог“, читав овај процес успостављања НСП могли бисмо генерално назвати сатанистичким, без обзира што у њему учествују и неке институције које се сматрају хришћанским, попут Језуита, Малтешких витезова, реда Опус Деи и других. Али, оне су одавно промениле страну.

У том смислу, саставни део процеса освајања држава и народа од стране НСП је и дехришћанизација, односно сатанизација њихових политичких елита. Она се одвија кроз пирамидалну структуру тајних, односно полутајних организација (клубови, братства, редови итд.) које постају регрутни центри „савремене“ политичке елите, будући да без чланства у њима, односно без њихових препорука, нема успона ка структурама власти. Ротаријанци, Масони, Језуити, Илуминати и остали, само су различите капије за улазак у исти, црни, свет који подразумева одбацивање основних хришћанских вредности и принципа, зарад успешне политичке или пословне каријере.

Такђе, као саставни део ових процеса успоставља се и законска заштита тзв. „мањинских група“, које промовишу анти-хришћанске вредности и активности (хомосексуализам, проституција итд), што ствара законски основ за отворени државни прогон оних који покушавају да се боре за очување основних хришћанских тековина, односно за право да слободно износе своја хришћанска уверења. Релативно свеж пример имате у начину на који је српска државна сила (извршна власт, полиција и правосуђе) приморала Србе да прихвате парадирање хомосексуалаца и педофила центром Београда, уз драстично и отворено кршење људских и грађанских права, верских слобода, права на окупљање и слободу изражавања већинске хришћанске популације.

Ово су само неки од примера (а има их заиста много) који указају на анти-хришћанску суштину НСП, што се више углавном и не прикрива. Сходно утврђеним ритуалним правилима, неки од најутицајних политичких вођа у значајним јавним наступима користе сатанистичке знаке и гестове рачунајући и онај најпознатији – рогату руку (Mano Cornuto), чиме отворено промовишу своју припадност и опредељење! Обично их уклапају тако да изгледају као случајни покрети, али, наравно, нема ту никакве случајности, што можете видети на неколико следећих фотографија:

ПОКУШАЈ САТАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ И НОВА ПОЛИТИЧКА ЕЛИТА

Као што је данас углавном свима познато Нови светски поредак практично је анектирао Србију 05.октобра.2000. године, пучем којим је главне полуге власти преузела група страних плаћеника, лоцираних у конгломерат програмски и идеолошки неспојивих политичких странака под називом „ДОС“, којим се лако управљало из страних центара моћи. Психолошку димензију ових операција осмислила је и усмеравала испостава лондонског ТАВИСТОК-Института у Мађарској. (Немојте је мешати са мрежом Сорошевих организација које су оперативно деловале на терену, а чији је командни центар, такође, био у Мађарској).

Стање масовне психозе у којој се српски народ налазио током трајања пето-октобарског пуча преведен је у процес „промене националне свести“ практично одмах након физичког освајања и учвршћивања власти од стране ДОС-а. Прва фаза тог процеса имала је три основна циља:

Представљање извршене националне окупације као демократског избора народа, пута у прогрес, нужности која се мора прихватити ради опстанка нације или заслужене казне за „злочине“ које смо, наводно починили (по принципу за сваког по нешто).

Формирање нове политичке елите која ће програмски деловати искључиво у горе наведеним оквирима, чиме се стварају услови да окупација прерасте у трајно (прихватљиво) стање.

Груби насртаји на СПЦ и њено свештенство (измишљање скандалозних афера и потенцирање њене наводне улоге у подстрекивању српског национализма) као увод у планирани напад на њено учење и организационо устројство.

Без обзира што им није ишло баш како су замислили, пре свега због јачања Русије, прва фаза за њих је успешно заокружена формирањем парламента без националних странака, одржавањем великог сатанистичког ритуала познатог као геј-парада, формирањем јаке екуменистиче струје у СПЦ и успостављањем механизама који омогућавају ван-институционалним полугама глобалистичке моћи (Трилатерала, Масони, Језуити итд) да директно утичу на вршење власти и креирање политичких процеса.

Иако је све те процесе Тадић довео до неке тачке, успешно их је заокружио тек Александар Вучић, уз неизбежног Ивицу Дачића, политичара без чије би грамзивости Србија данас вероватно другачије изгледала.

Дакле, Вучић је тај који је, након што је преварио грађане про-националном изборном кампањом а као победник формирао анационалну, про-западну, владу и окружио се гомилом страних саветника (евро-атлантиста), омогућио коначан завршетак прве фазе „промене националне свести“, испунивши све постављене параметре (услове) својих налогодаваца који им то доказују. Он је, после низа неуспешних покушаја, репресијом и манипулацијама омогућио геј-параду, довео Трилатералу у Београд и буквално упао на Сабор СПЦ ради мењања њихових ставова о Космету. И коначно, он је таблоидизацијом Србије и масовним преузимањем кадрова из проевропских странака, које су доживеле фијаско на изборима (од УРС-а до ДС-а) сачувао успостављену глобалистичку структуру у Србији и заокружио процес устројавања нове политичке елите „састављене од људи без харизме и знања, без идеологије и скурпула, без радног и животног искуства, којима је превасходни циљ лагодан живот, лако богаћење и недодирљивост пред законом.

Из сумњивих школских клупа ти људи добили су висока места у влади, скупштини, и осталим државним институцијама, а њихову неспособност и тешке, намерне или случајне, пропусте покрива таблоидни медијски муљ. Будући да њихов успон није плод способности већ одабира, они су спремни буквално на све што се од њих тражи да би остали “одабрани”. Људи попут Небојше Стефановића, Марка Ђурића, Бранка Ружића, Зорана Бабића, Синише Малог и осталих, само су врх леденог брега који прети да од Србије направи савремени Титаник.“ (3) А управо је то матрица „елите“ коју ствара НСП.

Све ово омогућило је да се отпочне друга, виша, фаза „промене националне свести“ а то је сложена операција поништавања националног кода српског народа, чији је циљ трајно уклањање свих обележја националног идентитета из српског колективног несвесног! У ту сврху, посебно жестоко су нападнута четри стуба српске националне посебности:

Светосавље као српска православна капија ка Богу
Породица као основна ћелија друштва
Патриотизам као основ националне слободе и
Косовски мит као спремност на жртву појединца и народа у име виших циљева (у крајњој линији Васкрсења)

Будући да свака од ових посебности српске цивилизације извире из правоверног хришћанства или у њега увире, јасно је да у основи ових напада лежи дехришћанизација, односно сатанизација Србије. Главни протагонисти тог напада су управо припадници те нове „политичке елите“, који у ту сврху врше и тек ће вршити злоупотребу државних инструмената и механизама. Протеривање веронауке из школа само је један мали корак на дугом путу сатанизације у који нас гура европејска „политичка елита“, предвођена Александром Вучићем.

Грађански законик, чији је нацрт већ сачињен, препун је драстичнијих примера. Еутаназија, истополни бракови итд. отворени су удар сатаниста на основне вредности истинског (православног) хришћанства. Чак три националне телевизије у ударним терминима приказују филмске садржаје у којима се отворено приказују сцене хомосексуалне (мушко-мушке) љубави, при чему иде препорука да програм није за млађе од 16. година! Могли би смо набрајати у недоглед…

Александар Вучић, који већ дуже време отворено промовише протестанску јерес и вређа истинске православне вредности, постаје све агресивнији и неодмеренији. Његово недавно тумачење појма Небеске Србије, изнето у интервјуу „Вечерњим Новостима“, дубоко вређа не само верска осећања Православаца, већ и историјска осећања свих Срба. За оне који су се томе зачудили ево занимљиве фотографије:

Вучић на конференцији за штампу намешта наочаре! Али, положај његове руке није и не може бити ни случајан, ни природан. Он шаље, већ помињани, познати сатанистички поздрав „рогату руку“ (Mano Cornuto), као знак препознавања „браћи“. И тај гест, више од свих речи, говори на каквом путу је Србија под данашњим политичким естаблишментом. И шта је то „европска перспектива Србије“!

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

На срећу, имам лошу вест за Вучића. Промена свести није лак посао! И дуго траје! Свест је специфични енергетски флуид, а енергија има универзалне законе кретања. И неуништва је. Као иницијант-почетник на црном путу, он још увек не разуме суштину процеса у који се упустио. Не разуме да је он (Вучић) за нас, православне хришћане, казна или искушење, али да сам бриселски мит, стар неколико деценија, не може у свести Србина, заменити Косовски мит стар вековима, ојачан вером, надом и добровољном крвном жртвом. Не разуме, Вучић, ни да архетип богатог бедуина не може заменити архетип Светог Саве, ма колико му он аплаудирао, као ни да је Небеска Србија извор регенерације и Живота, а не капија смрти. Ништа не разуме.

Али, зашто би ми, православни хришћани, развејавали магле у главама оних који се поздрављају рогатим поздравом?! Нека их са својим сенкама Таме које им долазе за Запада. Ми само треба да окренемо главу на Исток где свиће јутро Трећег Рима!

Упутнице

(1) – Одабере се ресорни медијски „зец“ да идеју промовише као своју, и кад га избаце из „шешира“ маркентишки тимови пажљиво прате буквално све реакције, селектују их по задатим категоријама, па на основу анализа праве прву стратегију за имплементацију. Након тога читав процес се понавља бар још једном, (дабоме са другим, крупнијим, „зецом“) па тек онда иде коначна стратегија и премијер улази у процес. Пример како то функционише имате код „иницијативе“ Расима Љајића за санкционисање одласка српских добровољаца у Украјину.

(2) – http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/01/nestaiane-srbiie-u-novom-svetskom-poretku-2.html

(3) – исто

Извор: Фонд Стратешке Културе – Драган Милашиновић

Ознаке: Александар Вучић, Драган Милашиновић, Нови светки поредак, сатанизам, светски лидери