Прочитај ми чланакБојкот избора под актуелним условима је дефинитивна одлука највећег дела опозиције. Да ли је то пуцањ у ногу или маневар који ће ојачати позиције противника власти.
По политичким кулоарима све су гласније најаве да би на пролеће следеће године могли бити одржани парламентарни избори, те да би они могли да буду везани за решење односа између Београда и Приштине.
Изборе није одбацио ни председник Србије и лидер владајуће СНС Александар Вучић, само што их је он довео у контекст актуелних протеста.
Ђилас
За једног од лидера опозиције и Савеза за Србију, Драгана Ђиласа, јасни су услови за учествовање на изборима.
– За Савез за Србију никакви избори без прихватања захтева целокупне српске опозиције за фер и поштене изборе, једноставно не постоје – каже Ђилас.
Цела прича око бојкота избора се нарочито актуелизовала након бруталног напада на Борка Стефановића након шетње у Крушевцу. Нападачи су ухапшени, али су пре два дана пуштени на слободу.
– Изборе можете да добијете. Увек. Кад год хоћете изборе – идемо на изборе, нека народ одлучи и нека каже. Ако одлучи другачије и хоће да врати на власт најгоре лопове, који су разорили фабрике, нека народ тако одлучи – казао је Вучић.
Као основни аргумент за неизлазак опозиција наводи да би тиме дала легитимитет власти против које се бори, али професор на ФПН Зоран Стојиљковић упозорава да је то тешко организовати, да је неисплатив и да до њега треба да дође тек када се искористе сви притисци за обезбеђивање регуларних услова.
– Пре бих ишао на ту врсту притиска на власт да се обезбеде демократски избори, да приступ изборном процесу буде равноправан. Када се све то покуша, а рачунајући на подршку јавности која је ипак осетљива на изборне услове, тек онда ићи на бојкот – напомиње Стојиљковић.
Подсећа и да је код старијих бирача политичка култура да се мора изаћи на изборе.
Сличног је становишта и програмски директор Цесида Бојан Клачар.
– Иако опозиција има разлога и за бојкот, а то су притисци, немање дебате у парламенту, лошији изборни услови, чини се да су избори ипак бољи пут и то из неколико разлога. Први је да бојкот не би био јединствен пошто би СРС, ЛДП и ЛСВ вероватно учествовале на изборима. Друго, опозиција би задржала могућност да путем институционалних канала утиче на политичке процесе, треће задржала би могућност каквих-таквих стабилних финансија и, последње, задржала би одређену медијску видљивост – закључује Клачар.
Међутим, скроз супротног становишта је докторанд на Факултету политичких наука Бобан Стојановић.
– Апсолутно сам за бојкот ма кад избори били расписани. То су избори са унапред познатим победником. Ако буду расписани 2019, биће то четврти по реду и биће расписани да би се обновио мандат владајуће странке. Бојкот јесте начин да се не пристаје на недемократске изборе. На њих ће највероватније изаћи СРС, ЛДП и ЛСВ, а то може да буде и прилика за праву опозицију да пошаље важну поруку: „Онај ко изађе на изборе, то је лажна опозиција, а ви ако хоћете, гласајте за њих“- сматра Стојановић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
