Прочитај ми чланакВреме је да се људима који сматрају да су богомдани да управљају нашим животима стане на крај. Ми вредимо много више од оног што су они замислили, казала је у ексклузивном интервјуу за ИН4С хероина монтираног суђења за аферу „државни удар“ Бранка Милић.
Милић је у једночасовном интервјуу имала прилику да говори о свему оном што јој није дозвољено пред судским вијећем Сузане Мугоша.
„Сматрам да сам ја ситно биће да бих могла да дајем квалификацију о било ком човеку без озбира на поступке“, казала је скромно на самом почетку интервуја Бранка Милић на питање шта мисли о онима који су је на правди Бога затворили и скоро годину дана држали у затвору, а данас јој суде за наводни тероризам.
„Свако свој образ носи. Ја сматрам да смо дошли на овај свет са улогом у животу, и није мој проблем ако неко своју улогу обавља лоше“, казала је Милић.
Истиче да јој је жао и да јој је непомљиво да је један народ који је први по јунаштву и речитости, дозволи да једна шачица људи то ради од њих.
Тужилац Стојанка Радовић је потурала документ у моју изјаву и тражила да потпишем
„Моје поимање ствари од тренутка када сам доведена пред Стојанку Радовић и данас је другачије“, казала је Милић и истакла:
„Први знак да нешто није у реду и да ме нешто ружно чека био је када су ме изводили из ‘марице’ и када су ме полицајци, без моје дозволе, наместили да ме фотографишу.“
Она је указала да бројне примјере када су јој грубо прекршена права.
„Мени није предочен документ зашто сам ухапшена. Кривичну пријаву нисам видела све док нисам ангажовала адвоката Југослава Крповића, тек 4 месеца касније. Суштинско питање односило се на то зашто сам ја дошла у Црну Гору. Током давања изјаве Стојанка Радовић је у једном тренутку рекла, када сам ја замолила да меру задржавања заменим другом мером јер сам мислила да је нека грешка и да ће ускоро све бити решено, да је у некој кући пронађен експлозив, који може целу Подгорицу да дигне у ваздух. Код тужиоца Стојанке Радовић није било дозвољено да ми се прочита изјава коју сам дала. Ја сам приметила да се у моју изјаву потура лист (број 9), који мени није прочитан, а који се односи на то да сам ја сагласна да се мени не достави видео-запис и да ми се не прочита изјава коју сам дала. Након тога сам одбила да сарађујем“, испричала је догађаје по хапшењу Бранка Милић и додала:
„Њен коментар је био да је боље за мене да сарађујем.“
Нико ми не може одузети достојанство
„Сво ово време размишљам о односу владајуће олигархије у Србији и Црној Гори према свом народу и сетих се Хуана Перона који је за свој народ рекао да су стока и да као стока живе“, напоменула је Милић говорећи о односу Владе Србије према њој и нагласила:
„Ја се већ дуго времена осећам као стока, да ме Влада третира као стоку. Они нису заинтересовани за свој народ. Мој проблем је што нисам дозволила да будем стока – нико не може да ми одузме достојанство.“
Толико су обахатили, да њима није битно шта ми мислимо
Она се осврнула и на начин на који се владе Србије и Црне Горе односе према својим грађанима уопште.
„Њима није било ни важно да се потруде око ‘удара’, да буде барем мало убедљиво, јер су свесни да је овај народ убијен, економски и морално. Они су толико обахатили, да њима њима није битно шта ми мислимо. Међутим, они су дужни да одговарају на наше поднеске јер ми њих носимо на грбачи а не они нас. Организовани криминал је усидрен у самом врху – иначе би реаговали кад им се грађани обраћају“, истакла је Милић.
Ми смо њима неважни, ми смо њима ништа
„Уопште, у овом претресу се наставља пракса да није у интересу да се испоштује начело истине, иначе бисмо дошли до налогодаваца ‘државног удара’ – у том интересу судија Сузана Мугоша и поступа. Мугоша је била у судском већу које је доносило одлуке о продужењу притвора које уопште нису биле образложене“, казала је јунакиња суђења за „државни удар“ и додала:
„Ја сам направила везу између Миливоја Катнића и свих који су повезани у овом случају. Зна се да је специјални државни тужилац од 2002. до 2003. био у сазнању и вези са Сашом Синђелићем, Мирком Пајом Велимировићем, Зораном Лазовићем, Владаном Лазовићем – то је све повезано, они су сви радили на изврђењу ‘државног удара’. Томе у прилог иде и чињеница да су пушке измештене у кућу Синише Стојковића – иде у прилог да смо ми њима неважни, ми смо њима ништа, јер нису сакрили ово око оружје.“
Она је казала да је једино режим у Црној Гори имао користи од „државног удара“.
„Мени је жао и непомљиво да је један народ који је први по јунаштву и речитости, дозволи да једна шачица људи то ради од њих“, казала је Милић.
Бранилац ми је још у јануару рекао да нам је пресуђено
„Мени је мој бранилац још у јануару рекао да нам је пресуђено“, казала је Бранка Милић.
„Ја ћу ову ствар терати до Стразбура. Не може мени неко да импутира да сам нешто урадила, злоупотребљавајући свој службени положај. Време је да се људима који сматрају да су богомдани да управљају нашим живота стане на крај. Ми вредимо много више од оног што су они замислили.
Ја сам поносна на Србе, на своје српско порекло, на ослонац који даје Српска православна црква. Митроплија црнороско-приморска је била једина која ме обишла. Ми као народ треба да се дозовемо памети, јер ми много више вредимо. Само слога Србина спасава. Сваки Србин мора да се ангажује да се ситуација промени јер је ово проблем свих нас“, поручила је на крају интервјуа хероина суђења за монтирани државни удар Бранка Милић.
