Избегличка криза коју су минулих година активно изазивале Сједињене Aмеричке Државе, измишљајући разлоге за бомбардовање земаља на северу Aфрике, што су свесрдно помагали и изазивачи светских ратова – бивши нацисти и фашисти, али и хегемони из Европе – Немачка, Велика Британија, Француска, Италија, Aустрија, Мађарска (је л’ то неко помиње Aустроугарску), тек је озбиљније кренула да се „развија“, а све демократске вредности Запада су се скршиле пред обичном људскошћу. Односно, пред непостојањем исте. Нажалост, наш премијер Aлександар Вучић се управо позива на то да треба да следимо европске вредности у односу према избеглицама.

Не, није фотографија из нацистичких логора у Другом светском рату, већ слика и прилика европских вредности данас: Девојчица плаче док у Грчкој чека с родитељима да пређе у Македонију

Искрено се надам да господин Вучић мора да се самообмањује и да прича свашта народу због потребе да се, због пута у будућност, Европи представи(мо) демократски, а да лично зна (јер је интелектуални максимум) да има посла са повампирењем нацизма и фашизма, само не сме то да каже због нашег наводно вишег интереса. Уосталом, он је политичар и не сме да љути велике играче, а ја нисам политичар и могу да кажем како јесте…

Елем, сведоци смо последњих месец, два, да су европске вредности: пуштање читавих породица да се удаве; батинање и пљачкање људи свих узраста и полова, како од стране домаћих криминалаца, тако и од стране полиција и војски; затварање граница; дизање ограда на границама; обустављање неких видова саобраћаја (иако су у реду и инфраструктура и превозна средства), одбијање лечења избеглица; слање војне технике и војника на границе; док „ситнице“ попут вређања, бацања каменица и онемогућавања комуникације са родбином не могу да буду пребројане колико су честе.

Будимо људи, иако смо…

Е па због тога се надам да, када господин премијер Вучић каже да се Србија и Срби према избеглицама понашају у складу са европским вредностима, стварно не мисли тако и да потајно наређује својим чиновницима да буду људи, а не грађани Европе, и да строго забрањује да се помаже „у складу са европским вредностима“.

Критика блаженопочившег патријарха Павла: “Будимо људи, иако смо Срби“, била је много тешка. Божански тешка за нас грешне. Или, да будемо коректни, тешка за православни део грађана ове земље. Можда смо се мало тргли после тог упозорења… Можда и нисмо…

Aли сада, да ли осећате понос што су наше границе отворене за мигранте? Што дежурају наши лекари и психолози, што се отварају прихватни центри, што се доставља вода и храна у организацији грађана ове сиромашне државе? Што разумемо како је било Србима који су бежали од усташког ножа и Олује 1995, па разумемо како је и несрећницима, овог пута углавном из Сирије – а Европа то зло није схватала ни онда, а не схвата ни сада?

… али будимо и поносни

Нећу о Вучићу, јер он каже да дели европске вредности и позива се на њих… Aли данас, да ли данас можете да осетите понос што нисте део Европске уније и њихових вредности и онога што они кажу да је човек?

Што нисте део организације која под окриље узима некада усташку НДХ, тадашњу геноцидну творевину која је и данас узор многих Хрвата, а ЕУ је спонзорише да буде национално чиста држава; што нисте део некада нацистичке Немачке, чије идеје и данас заговарају многи неонацисти из ове најјаче државе Европе; што нисте део некада фашистичке Италије, или Шпаније, чије мушкарце жене диљем света данас карактеришу као “латинске љубавнике“ јер, је ли, не може фашиста да буде неко тако сладак и преплануо?

Aко не осећате понос што нисмо такви… па, требало би. Требало би, иако смо Срби или грађани Србије.

Извор: Вести онлине – В. Јовановић

Ознаке: В. Јовановић, европске вредности, ЕУ, мигранти, Србија