Прочитај ми чланакТоком заседања Скупштине Србије на којем се говорило о промени оног дела Устава који уређује судство, дошло је је бурне размене мишљења између јединог опозиционара у српском парламенту Владана Глишића и премијера Србије, Ане Брнабић.
– Поносан сам био те 2006. године, као што сам и данас поносан, зато што сам гласао са великом већином наших грађана и нашег народа за овај Коштуничин Устав. Тада је, ако се сећате, можда први пут у животу и можда једини пут у животу и блаженопочивши патријарх Павле гласао за овај Устав. Данас сам у позицији уставобранитеља и гласаћу против ваших предлога промена, не само зато што поштујем политички легат Војислава Коштунице и што поштујем патријарха Павла.
Гласаћу пре свега зато што сматрам да, без обзира на све што смо овде чули, ово није аутентична воља нашег народа и потреба нашег друштва. Ово је диктат из Брисела. Криво ми је што господа из Брисела нису ту да чују шта о томе мислимо. Када кажем мислимо, мислим на све оне чији сам ја овде једини представник, а припадају српском народу и не слажу се са вашом влашћу. Тај диктат из Брисела нас доводи до тога да се ми већ преко 20 година идући ка Европи без алтернативе, европском путу без алтернативе, пузећи ка том путу себе понижавамо и одричемо се свог суверенитета, том приликом је рекао Глишић.
Убрзо затим се за реч јавила српска премијерка Ана Брнабић која је оштро критиковала такав став Глишића:
– На ово заиста морам да реагујем, јер је изречено нешто што је мене, поштовани народни посланиче, реално запањило. Ја овакву реторику нисам чула баш прилично дуг низ година ни од кога и неколико ствари које заиста не могу да стоје.
Прво, кажете да сте поносно 2006. године гласали за Устав, а да ово што ми сада иницирамо и предлажемо није аутентична воља нашег народа већ диктат Брисела. Сада не знам чији је диктат био оно 2006. године пошто нико није био умешан осим неколицине људи у писање тих уставних амандмана.
Наши најпозванији стручњаци и најстручнији људи професионалци свакако нису били умешани у писање тог Устава 2006. године. Чули смо током расправе шта су неки од наших најпознатијих стручњака, правних стручњака управо за питање Устава рекли о тим уставним изменама 2006. године, што је на срамоту, ја мислим, Србије која је позната као земља заиста модерних, напредних и слободарских устава где ми 2006. године добијамо Устав за који наши правни стручњаци кажу да је најнеписменији до тада. То не можемо заиста да замеримо ни нашим правним стручњацима, не можемо то да замеримо ни Бриселу, не можемо да замеримо ни Москви, ни Пекингу, ни Вашингтону, ни било коме другом, осим тадашњим неозбиљним и крајње неодговорним политичким елитама.
Тада није била никаква јавна расправа и јавна дебата о тим уставним амандманима. Дакле, нико није питан, ни судије, ни тужиоци, ни релевантна удружења, ни релевантне организације, ни организације цивилног друштва, ни неке политичке странке. Дакле, нико није питан. Онда је био онај фамозни референдум од 48 сати, колико се добро сећам, где се једва, и кажу људи који више знају од мене, на изузетно иновативне начине намицала та већина. Ако сте ви тиме поносни, то је у реду. Онда и разумем зашто читаву ову процедуру ни не подржавате, а нисте ни испратили.
Ово није диктат Брисела. Рећи ћу вам, најмање два разлога зашто ово није диктат Брисела, о којима сам причала ја и министарка Јоксимовић и неки народни посланици, рекла је Брнабић.
А како се даље одвијала споменута расправа, погледајте у видео прилогу, па о свему донесите свој ваљани суд.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 8, 2021
