Aleksandar Vučić nastavlja da zlostavlja Milovana Brkića. Iako mu je zdravlje u kritičnom stanju, glavni urednik Magazina Tabloid je 23. avgusta prebačen iz Specijalne zatvorske bolnice u pritvorsku ćeliju. Brkić je toliko slab da ne može da hoda ni sa štapom, kreće se u invalidskim kolicima. Brojni političari i intelektualci, poput Vuka Jeremića i prof. dr Mila Lompara, zahtevaju da se zaustavi tortura nad uhapšenim novinarom, osuđenim zbog verbalnog delikta. Ipak, Vučić ne odustaje od namere da se osveti Brkiću za sve istine o njegovim kriminalnim aktivnostima, koje su objavljene na stranicama ovih novina. Tragičan kraj ovog progona najavljuje i ugledni beogradski doktor Dejan Žujović, koji kaže da zna lekare koji u Centralnom zatvoru „leče" Brkića, zato nije optimista. Za razliku od Žujovića, Milovan Brkić je optimista bar po pitanju skorog oslobođenja Srbije od diktatora, koji će, sigurno, završiti u ludnici.

Главни уредник Магазина Таблоид, Милован Бркић, враћен је из Специјалне затворске болнице у ћелију Притворске јединице београдског Централног затвора. Бркић је 28 дана провео у болници. Лекари су проценили да сада, пошто више не могу да му дају инфузију у вене на рукама, толико су оштећене иглама, не постоји разлог да га не врате у ћелију.

Услед штрајка глажу, Бркић је изгубио 30 килограма, а организам му је исцрпљен. Уз претходне проблеме с високим притиском и дијабетесом, у притвору су му оштећени јетра, бубрези и плућа. Медицински налази не уливају наду у скоро побољшање, а камоли у брз и потпун опоравак. Без обзира на све то, супротно законима, моралу и елементарној људскости, Вучићеви послушници из правосуђа, извршне власти и државних институција показују одлучност у саучествовању у овом ритуалном убиству, које пред очима целокупне јавности траје од 8. маја. Одлуком судије Душана Агатоновића, Миловану Бркићу је продужен притвор и након изрицања срамне првостепене пресуде, којом је због вебалног деликта осуђен на 14 месеци затвора. Апелационо веће, којим је председавао судија Растко Поповић, муж министарке Маје Поповић, у коме су биле и судије Душица Ђорђевић и Јелена Шкулић, одбацило је жалбу на решење о продужењу притвора. Судије су процениле да је притвор „иако најтежа, једина адекватна мера“, пошто постоји могућност да Бркић понови кривично дело које му се ставља на терет. Уследио је предлог Бркићевих адвоката да се укине притвор док траје жалбени поступак или да му се одреди блажа мера, односно кућни притвор са електронским надзором. И то је одбио Апелациони суд, на чијем челу се налази судија Душко Миленковић, кум судије Агатоновића.

Адвокат Стеван Дамњановић поднео је нови предлог за укидање притвора. У предлогу се истиче да није јасно зашто је Бркићу одређен притвор, пошто је у првобитном захтеву тужилаштва као разлог наведено то што ће окривљени Бркић „поновити кривично дело на протесту који треба да се одржи 14. маја текуће године“. Мај је протекао. Протекли су јун, јул и август, а Бркић је још у притвору. Здрав разум би закључио да сада, у септембру, не постоји опасност да окривљени било шта каже на протесту који је одржан 14. маја. Адвокат Дамњановић је указао да притвор представља најтежу меру обезбеђивања присуства окривљеног у кривичном поступку. Чињеница да је поступак у жалбеној фази говори да присуство окривљеног није потребно. Овако, продуживање мере притвора се поистовећује са казном затвора, која још није правоснажна.

– Ми имамо ситуацију да се окривљеном суди за кривично дело које није велика друштвена опасност, а да се Предраг Колувија и Дијана Хркаловић, којима се суди за много тежа кривична дела, бране са слободе – навео је адвокат Дамњановић, који је судском већу Апелационог суда (у коме ће, вероватно, опет бити судије Зорица Аврамовић, Весна Лукачевић и Оливера Пајић), поставио неколико питања: Како је могуће да лице које има 67 година и одређене болести представља толику опасност да ће у најкраћем року поновити кривично дело из члана 309 став 1 КЗ, позивање на насилну промену уставног уређења, да је једино мера притвора адекватна за обезбеђивање присуства окривљеног лица? С обзиром да је данас 109. дан од када је лице лишено слободе, на основу чега се оправдава оволико трајање притвора сходно чињеници да се дело које се ставља на терет окривљеном нема знатну друштвену опасност јер је запрећена казна од шест месеци до пет година? Како ће суд направити разлику између притвора, као мере обезбеђивања присуства окривљеног лица и притвора који се поистовећује са кривичном санкцијом, казном затвора у овом конкретном случају, када се окривљени већ 109 дана налази у притвору? Предраг Колувија и Дијана Хркаловић се бране са слободе у поступцима у којима им се суди за најтежа кривична дела. Сходно томе, како објашњавате да са једне стране имамо лица којима се суди за најтежа кривична дела и та лица се налазе на слободи, а са друге стране имамо лице коме се суди за лакше кривично дело и оно се налази у притвору? На основу чега суд утврђује колики је кратак временски рок у коме ће поновити кривично дело? Колико траје тај период? Је л’ тај период дужи од 109 дана?

Адвокат Дамњановић је, на основу свега наведеног, предложио Апелационом суду да укине притвор Миловану Бркићу и омогући му да се брани са слободе.

Све судије у београдском Вишем суду прате овај случај и сви знају да пресуда, којом је судија Душан Агатоновић, казнио Милована Бркића са 14 месеци затвора, нема везе ни са законом, ни са правдом. Судије, које су разговарале, с уредницима и новинарима редакције Магазина Таблоид признају да је Бркић неосновано осуђен и задржан у притвору, али сви редом наглашавају да их то није изненадило с обзиром да знају како и шта ради судија Агатоновић. За њега сви кажу да је пристојан човек, лепо васпитан, али потпуно без емпатије и морала, заинтересован је само за личну корист. Агатоновићеве пресуде, попут ове против Бркића, израз су његовог карактера. Како кажу његове колеге, Агатоновић се никада није ни секунд двоумио између тога да поступа у складу са законом или по наређењу. Кад добије налог да некога осуди, или ако сам процени да „они одозго“ желе да некога казне, увек је занемаривао закон и испуњавао жеље политичара, тајкуна, криминалаца и свих осталих моћника.

Док је био на функцији председника Трећег основног суда у Београду, Агатоновић није узимао предмете, скривао се од судија, адвоката и странака у поступцима. Својим нерадом, Агатоновић је допринео да услови за рад у Трећем суду буду катастрофални. Судије и остали запослени нису имали ни кафу или тоалет папир, а камоли фотокопир-машине и друге уређаје. Кад је пребачен у Апелациони суд, који води његов кум Душко Миленковић, судије Трећег основног суда су организовали прославу – решили су се беде.

Милован Бркић је, из притворске ћелије, послао текст у коме описује како је, после петооктобарских промена, пропуштена прилика да се српско правосуђе заиста реши беди, да се казне све судије из времена Слободана Милошевића, које су водиле монтиране поступке против политичких противника и осталих жртава тог режима. Уместо да очисти правосудни систем, власт ДОС-а је у потпуности криминализовала ту грану власти. Бркићев текст објављујемо у целини:

– Када је на Ускрс 1999. године испред свог стана у Београду убијен власник Дневног Телеграфа и Европљанина Славко Ћурувија, поробљени грађани су чврсто веровали да ће убице одмах по ослобађању од Милошевићеве власти, бити ухапшени. Након 5. октобра изгубили смо сваку наду.

Судија која је након Славковог убиства потврдила пресуду на затворску казну, постала је председница Врховног, а други члан већа председник Окружног суда у Београду.

Та чувена судија Ната Месаревић председавала је већем које је осудило оптужене за убиство премијера Зорана Ђинђића рекавши присутнима у сали: Ево, сада ћемо Вам прочитати пресуду, коју смо добили! Касније ће госпођа Месаревић, као председница Високог савета судства, без посла оставила неколико стотина судија који нису били чланови владајуће странке. Свог сина Владимира, судију Четвртог суда изабрала је за судију Окружног суда и он већ деценију суди у у Одељењу за организовани криминал.

Више неизабраних судија се убило, или су отишли у пензију са бироа рада. Реч је о најбољим судијама.

Касније је Уставни суд Србије прогласио одлуку о неизбору судија (и тужилаца) противуставном.

Држава је платила стотину милиона одштете судијама и тужиоцима.

Судија Ната Месаревић и њени чауши су отишли у пензију, а да нису изведени пред суд за сва своја недела.

Данас Србијом влада још опаснија мафија. Јасмина Васовић, школска другарица Александра Вучића је председница Врховног суда Србије (1971. годиште) претворивши суд у чисту мафијашку организацију.

Већ 13 година Јавни тужилац Србије је Загорка Доловац (трећи мандат) која се огласи само ако треба подржати председника. Посебна чудовишта и мафијашке организације су Апелациони суд у Београду и Виши суд у Београду.

Посебна одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду изрекао је више од хиљаду година затвора, које казне су укидане, преиначаване или доношене ослобађајуће пресуде.

Из буџета је исплаћено неколико стотина милиона евра ослобођеним и за њихову одбрану.

Много је незаконитих одлука донето, јер је тако тражио Вучић и његова мафија.

Америчка владина организација уложила је 7,2 милиона евра у реформу српског правосуђа.

Када су установили да је реч о мострум правосуђу, повукли су се. Иза њих је остала Вучићева мафија, беспризорни тужиоци и судије и хиљаде година затвора које су изрекли невиним грађанима. Неколико стотина грађана осуђена су због увреде шизофреног председника и чланова његове породице.

Пре три године јављено је да је у акцији поновног хапшења, приведено седам судија Апелационог суда, али је хапшење спречио специјални тужилац Младен Ненадић.

У Европским државама вођени су и воде се поступци против државних руководилаца.

Хиљаде грешника је осуђено, али они који су утекли у Србију под пуном су заштитом.

Ако Вучићева мафија оде с власти, председник Судског већа треба извести мафијаше попут поменуте Загорке Доловац, Душка Миленковића, председника Апелационог суда у Беогарду, и још најмање десет његових сарадника. Нова Скупштина би морала одмах приступити лустрацији Вучићевих правосудних мафија. И то: Миодраг Мајић за в.д. председника Врховног суда, Вида Петровић Шкеро за в.д. председника Уставног суда, Горан Илић за в.д. Јавног тужиоца Србије, да привременим одлукама суспендује Вучићеву мафију.

Да се лустрирају судије и тужиоци у законитом поступку, да се неправда учињена грађанима исправи, јер она не сме да застари.

Све активности око чишћења тужилаштва и судова морају бити јавне, а процесе треба да воде честите судије и тужиоци, под будним оком јавног мњења.

Грешке из претходних година, после 5. октобра, не смеју се поновити – наводи се у тексту Милована Бркића.

Грешке, које су настале после петооктобарске смене власти, а метастазирале по успону напредњачког картела, нанеле су несагледиву штету правосуђу, али и свим осталим деловима државног система. Нажалост, и то се прелама кроз монтирани поступак против Милована Бркића. Као тужиоци и судије, тако се према њему односе и службеници из Министарства правде, нарочито Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција. Бивши припадник озлоглашеног Шестог одељења ДБ-а сада се истиче лажима о Бркићу и Магазину Таблоид. Царевић је у јавност пласирао информације да Миловану Бркићу није угрожено здравље и да „лаже Таблоид“. То је објавио 26. јула, истог дана кад је Бркић пребачен у затворску болницу. Царевић тврди да сви затвореници и притвореници у Централном затвору имају сву неопходну лекарску негу, па нема разлога да траже пуштање из притвора, како би се лечили на слободи. У ЦЗ-у се, према подацима од средине августа, налази 886 притвореника и 93 осуђена лица. О здрављу 979 људи брине се шесторо лекара и један стоматолог. Царевић каже да је то сасвим довољно.

Према Миловану Бркићу поштенији однос имају напредњачки ботови, него тужиоци, судије и државни службеници. Ботови бар не крију да Бркићу желе смрт.

– Зар није црко Бркић? Био би ред да он са вама из тарабе пливате Дунавом – написао је један напредњачки монструм у коменатру под видео-прилогом објављеним на Yоу Тубе каналу Балканска тараба.

Вучић се хвалио како је и он напредњачки бот. С обзиром да прети пливањем Дунавом, ова порука заиста личи на њега. Ко не верује, нека се сети Владимира Цвијана, првог Вучићевог противника у СНС-у, који је, у складу с овом претњом, завршио у Дунаву.

На опасност у којој се налази Милован Бркић указује и доктор Дејан Жујовић.

– Милован је остављен да умре. Немој да се неко носи мишљу да ће бити хепиенда, осим ако не буде неког опасног тренутног лома, који би натерао овог психопату, који га је ставио у притвор, да се мало брецне и каже: „Јој, дигло се јавно мњење, вади Бркића…“ Знам шта се дешава са Бркићем, знам ко га лечи. Нисам оптимиста, уопште. Онај фини дечак у каки сакоу са полу-ролком и летећим аутомобилима чекао га је годинама. Онда га је, случајно, тако спонтано, наместио баш добар ортак, који је држао камеру на стомаку. Ишао је неки лајв пренос, па су момци с брда истог тренутка то исекли и употребили за напад на Милована. А, овамо нам лете албански дронови над стадионима, гудре има колико хоћеш, али момци с брда то не знају. Знају да намештају хапшење Бркићу. Човек није држао трибину, није имао јавни наступ. Ништа, причао је са познаницима. Шта све ми причамо пред камерама, а шта смо тек причали пре… Зато, Вучићу, пусти човека, не брукај се. Прво, користиш моћ која ти не припада. Ако имаш нешто против Милована, стани пред њега, па кажи. Кад си био нико и ништа, што га тада ниси пресрео и: „Је ли, Брко, шта ти мене…“ Па, ниси, батице. Сад си нашао да га ставиш у затвор. Милован то није заслужио. Није заслужио ни овакво ћутање. То ме нервира. Ћутимо о рушењу Сајма, ћутимо о милијарду проблема, држава нам гори… Донели су закон о бесплатној конверзији земљишта, којим су опљачкали државу. То су прославили. И треба да славе с много лајни, да се смучају. Треба да дивљају. Треба да газе децу по пешачким прелазима, ко им јебе матер! Треба да нам газе децу и да се ни не окрену, не треба ни да кажу „извините“. Нека пишају по нама. То треба да нам раде! Зашто? Па, зато што смо говна од људи. Зато што седимо и ћутимо, и кажемо: „Па, ништа нисам могао…“ Шта ниси могао? Немаш пиштољ? Немаш пушку? Па, узми кухињски нож! Сад ћу да прођем као Милован Бркић! Ако треба да га робијам, робијаћу га. Причам о мом биолошком непријатељу, не о мом добром комшији, који је заблудео гледајући Пинк, па, ето, мало заокружује брата Ацу Србина. Док се ми замајавамо предлозима Данице Грујичић о дужини боловања или годишњих одмора лекара, њен ортак, шибицар, мажњава нам Сајам. Његових 50.000 гну антилопа ми плаћамо да би они писали „Хвала Вучићу“. Имамо 15.000 регистрованих само на Твитеру, који је најслабије праћена друштвена мрежа у Србији. Колико их има на Фејсбуку или Инстаграму? Изашао је само један списак у јавност. Кажу да постоји још 15 таквих спискова тих сподоба. Онда ми изађе Мариника Тепић да ми каже: „Па, добро, нећемо реваншизам“. Што нећу? Што нећу? Па, тај човек ми није другар или комшија, он је мој биолошки непријатељ – рекао је Жујовић у интервјуу за Yоу Тубе портал Славија Инфо.

За разлику од Жујовића, Бркић је и у затворској ћелији задржао дозу оптимизма, бар кад је у питању скори крај диктатуре у Србији. У тексту, који је написао пре неколико дана, главни уредник нашег Магазина, тврди да су стране силе већ постигле договор како и када ће смакнути Вучића с власти.

– Недавно је у Београду са српским диктатором разговарао премијер Холандије Макс Руте и његов колега из Луксембурга, који су пренели Вучићу важне поруке – да треба да оде. Сутрадан је Холандски парламент одбио Рутеов предлог закона о мигрантима и он је не часећи часа поднео неопозиву оставку, изјавио да се заувек повлачи из политике.

После 11 година сурове владавине Србијом, од њега се тражи – неопозива оставка.

Круг око овог лудака је затворен. Америчке обавештајне службе располажу његовим досијеом и његовог картела, али се он још куробеца.

Нема ко више да га подржи. Кинеска амбасадорка је одахнула одласком из Београда. Добијала би фрас када је морала да са њим отвара по пар километара деоница.

Не јавља му се више ни председник Путин, ни Лукашенко, ни Шулц. Злочини Вучићеви су међу најтежим у овом веку. Био је вођа балканског нарко картела, трговао оружјем, мигрантима, највећи перач новца у свету.

Његова уставна овлашћења су протоколарна. Али, одоше његови пријатељи Себастијан Курц и Ангела Меркел, охладише односи са Додиком, Србима из Хрватске.

Сурово се поиграо и са Србима са Косова. Вучић, његов брат Андреј и кумови су најопаснија мафија у Европи. Бриселска комесарка Лаура Ковеши похапсила је стотине људи који су „штрпнули“ од фондова Европске уније.

Ухапсила је потпредседнице Европског парламента, под истрагом су били комесар Федерика Могерини, Јоханес Хан, Жан Клод Јункер које је Вучић подмићивао милионима, да би га подржавали.

У Бечу је полиција „сачинила“ око 11.000 досијеа Срба и Црногораца.

Хапшења су почела и у Црној Гори. Прво је пала Весна Меденица, бивша државна тужитељка и председница Врховног суда, потом шеф тајне службе и ових дана и бивши директор полиције.

Вучићу су понудили да сам ухапси брата Андреја и кумове. Он је у шоку, јер како га описују аналитичари ЦИА, он себе сматра Богом сунца. Специјално тужилаштво Црне Горе добило је из Беча доказе о криминалу браће Вучић, малог Данила и кумова.

Вучић се сада нуди да уведе санкције Русији, али то више не занима ни Запад ни Москву. Новине су на Западу пуне текстова о злоделима овог лудака.

Стејт Департмент описује ужасним стање људских права, медијских слобода и правосуђа. Вучић сваког дана држи тираде од којих се одавно згадио дипломатском кору, а највише грађанима Србије. Сирак тужни, без иђе икога.

Вучић је продао Косово, али тиме нико није задовољан. Ни Запад, ни Руси, осим Тајипа Ердогана који је такође сличан варалица као и Вучић.

Из Србије се повлаче стране фирме. Само његов министар финансија тврди да је најсиромашнија држава у Европи – богата. Две трећине грађана Србије су гладни, жедни, голи, боси.

Договор великих сила да се Вучић и његов картел смакну је, сигурно, постигнут. Када први члан његовог картела буде јавно оптужен, они ће смакнути овог зликовца.

Вучић је преварио Шарића за пола милијарде опљачкао је буџет, кредитне линије, товаре наркотика.

Већ и његови блиски сарадници то схватају.

Данас он се грли са Додиком, за чије смакнуће је био дао 50 милиона евра Адаму Шукалу, да обори Милорада, али га је Додик ухватио, а Вучић га именовао за свог саветника.

Опет се грли са Додиком и Орбаном који су за Запад „лоши момци“.

У септембру би лисице могле да се ставе на руке Данилове, Андрејеве, Николе Петровића. Западу се не жури, али масовна побуна гладних грађана Србије оправдаће одлазак најлуђем диктатору у 21. веку. Вучић је изгубио подршку у војсци, полицији, у својој странци, чак и у тројанским коњима.

Иза Вучића је остало десетине убистава, неколико стотина ухапшених, много, много сведока и поверилаца. Када су у Београду демонстрације, он је ван Србије.

Чим је густо, Вучић је у Београду ретко.

Он ће сигурно завршити у лудници – наводи Милован Бркић.

Постоје бројни симптоми, којима је Вучић доказао да је зрео за лудницу. Међутим, постоји још више доказа његових кривичних дела због којих је заслужио доживотну робију. Један од тих злочина је и злостављање Милована Бркића.

Антрфиле

Подршка Јеремића и Ломпара

Вук Јеремић, председник Народне странке, и угледни интелектуалац Мило Ломпар оптужили су режим Александра Вучића за незаконит прогон Милована Бркића.

– Новинар Милован Бркић је избог изговорене речи у заточеништву сто дана. Његово пуштање на слободу би морало да постане тема званичника ЕУ и приоритет свих који се у Србији залажу за успостављање европских вредности, ако су у томе искрени – објавио је Вук Јеремић на свом Твитер налогу.

– Пресуда Миловану Бркићу је још један од доказа да живимо у диктаторском режиму сличном Брозовом. Председник Србије Александар Вучић противуставним понашањем, утицајем на судство да доноси одлуке на које нема право, поново ствара стање државног удара – навео је проф. др Мило Ломпар.

Сплаварка пред Етичким одбором

Високи савет тужилаштва одбио је захтев Милована Бркића да покрене дисциплински поступак против Љиљане Комненовић, заменице Вишег јавног тужиоца у Београду.

У захтеву је истакнуто да је тужитељка Комненовић на друштвеним мрежама објавила више стотина својих фотографија са сплавова и ноћних клубова. На многима је позирала са чашама и флашама алкохола. Такве фотографије је снимала и објављивала и из службених просторија Трећег основног тужилаштва у Београду, где је с колегама организовала прославе. На свом налогу на Фејсбуку под називом „Љиља Љиља“ објавила је фотографију стола на коме се налази неколико флаша разног алкохола. Испод те фотографије је написала: „Одлучила… Улазим ‘чиста’у 2020-ту… само још ове да почистим“.

Дисциплински тужилац Зоран Видаковић је закључио да „у тим радњама нема елемената дисциплинског прекршаја“. Ипак, пријава је прослеђена Етичком одбору Високог савета тужилаштва „на упознавање и евентуално поступање“.

Миливојевићу и народним посланицима одбијен захтев да посете Бркића у затворуhttps://t.co/H8RhYvDKcY

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 31, 2023

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, zatvor, Milovan Brkić