Београд – Дошао сам овде како бих помогао Србији у њеним преговорима о приступању Европској унији, у њеним реформама и привлачењу инвестиција – изјавио је за Данас нови амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф.

У свом првом интервјуу и приликом прве посете некој медијској кући од ступања на дужност, амбасадор Киф је објаснио да се по доласку у нашу земљу суочио са две основне чињенице – прва, да је на власти у Србији влада која је на парламентарним изборима добила снажну подршку бирача и која има јасан проевропски, реформски програм који Британија подржава, а друга је да су Србију погодиле катастрофалне поплаве, какве би уздрмале и много богатије државе, те да и по том питању званични Лондон жели да помогне.

„Србији су реформе неопходне како би подигла економију, што је свакако проблем који и највише погађа становништво, како би успешно наставила своју интеграцију са Европском унијом и како би себи обезбедила просперитетну, демократску, стабилну будућност. У том контексту, мислим да постоји широка сагласност да су и у политичком и у економском животу Србије потребни модернизација и реформе“, рекао је Киф.

Упитан о важности слободних медија за процес реформи на путу ка ЕУ, амбасадор Велике Британије је нагласио да је за сваку земљу, па и за Србију, важно јачање позитивне улоге медија. „Врло је важно да се створи атмосфера у којој би се медији могли бавити својом основном професионалном улогом, а то је да буду контролор свих актера у јавном животу и да омогућују продуктивну, здраву јавну дебату о свим релевантним питањима. То је један од елемената за изградњу просперитетне, демократске и стабилне Србије, а једино таква Србија ће моћи да буде успешна чланица ЕУ“, подвукао је Денис Киф.

Који је национални интерес Велике Британије на Западном Балкану и, конкретније, у Србији?

– Наш интерес се заснива на два елемента. Први је да ми стратешки, и због нас самих и због целе Европе, снажно подржавамо проширење ЕУ. То свакако важи за регион Западног Балкана. Други је да, с обзиром на лекције из прошлости, желимо да у овом делу Европе постоје успешне и стабилне државе. Видели смо раније да цела Европа може бити угрожена када у овом региону дође до нестабилности. Закључили смо да је најбољи начин да на Балкану дође до позитивног сценарија – дакле, до демократије, напретка и стабилности – да земље региона постану чланице ЕУ, као и да се на том путу спроводе све реформе у складу са стандардима који важи за остале чланице Уније.

Ово важи и за Србију и за све остале државе Западног Балкана. Као британски амбасадор у Београду, врло сам свестан историје наших односа, свестан сам да је у недавној прошлости било и тешких периода. Али, када гледате на билатералне односе Србије и Велике Британије у претходних скоро 200 година, видећете да је било и периода врло тесних веза. На пример, ове године се обележава један век од почетка Првог светског рата, у којем су наше две земље биле савезници, а врло конкретан пример су британске жене које су долазиле овде у Србију како би радиле као лекари и медицинске сестре. Подсећање на такве сјајне тренутке биће нешто што ћу као амбасадор настојати да охрабрујем.

Пре свега из угла доласка британских инвестиција, које би мере на пољу економских реформи Влада Србије требало да предузме?

– Компаније из Велике Британије желе да у Србији виде транспарентно и предвидљиво окружење у смислу закона и свих других прописа који се доносе и примењују. Желе да овде постоји што успешнија, динамичнија економија, јер тако расту и могућности за инвестирање. Такође, желе да буду сигурне да се Србија стабилно и ефикасно креће према чланству у ЕУ. Због тога су реформе тако важне.

Које су то конкретне мере које би охрабриле инвеститоре из ваше земље?

– Има много тога што би се требало урадити на плану транспарентности и конзистентности регулаторног оквира. Много тога се односи и на функционисање правосуђа, да оно постане ефикасније и у сваком смислу по стандардима земаља чланица ЕУ. Врло важна је и тема имовинских односа, која јесте сложена али мора да се разреши. Пре доласка у Београд разговарао сам и са људима из пословне заједнице који су заинтересовани за Србију и навели су ми, такође, проблеме са признавањем универзитетских диплома.

Како оцењујете регионалну сарадњу Србије, као и њену политику према Косову?

– Мислим да Влада Србије исказује снажну вољу за јачање регионалне сарадње и, у том контексту, одлука премијера Вучића да његова прва посета иностранству буде одлазак у Сарајево је одличан сигнал. Један од мојих приоритета као британског амбасадора у Србији биће управо даље побољшање и учвршћивање сарадње у региону. У вези с Косовом, тема од нашег највишег интереса је дијалог Београда и Приштине, његов наставак и примена постигнутих споразума. Процес дијалога је неизоставни део приступања Европској унији и сматрамо да је то најбољи оквир за даљу нормализацију односа. У овом тренутку постоји извесна пауза у том дијалогу, на Косову су били избори и још није формирана нова влада, али желимо да се процес настави што је пре могуће.

Немачка жели да крајем августа окупи све земље Западног Балкана на конференцији о њиховом путу ка ЕУ и економским реформама. Да ли је Берлин координисао тај план са Лондоном и, ако знате, другим чланицама ЕУ?

– Баш сам јуче о томе разговарао с немачким амбасадором Вилхелмом. То сматрамо за веома добру иницијативу, али она је тек на почетку, још не постоји детаљан програм скупа, листа учесника, списак конкретних тема. За детаљније коментаре још је, дакле, рано, али то свакако сматрамо за важну иницијативу и према њој имамо позитиван однос.

Украјина је европска топ тема већ дуже време. Премијер Камерон је у писму премијеру Вучићу јасно затражио да Србија потпуно усклади своју политику с политиком ЕУ према украјинској кризи. Како оцењујете потезе Београда?

– Генерално говорећи, неизоставан део процеса приступања Европској унији јесте да држава хармонизује своју спољну политику са заједничком спољном политиком ЕУ. То је важило и важи за све земље кандидате за чланство. У том контексту, Србија тај процес усклађивања још није завршила. О томе сам пре пар дана разговарао с министром Ивицом Дачићем и наставићемо те разговоре. Конкретно, што се тиче Украјине, премијер Вучић је јасно рекао да Србија жели да постане чланица ЕУ и да задржи добре односе с Русијом. То сматрамо за потпуно разумљиво. Рекао је, такође, да је позиција Србије према Украјини на линији са позицијом ЕУ, уз изузетак да Србија није увела санкције. Процес усклађивања ће се наставити, биће још тема после Украјине, ни оне можда неће бити лаке, али такав је живот… На нама дипломатама је да се тај процес успешно оконча.

Однос Велике Британије према ЕУ се сматра за прилично контроверзан. Неки план промена у ЕУ који предлаже премијер Камерон сматрају конструктивним, неки га виде као деструктиван. Па, шта је то кључно што Лондон тражи од Уније?

– Ми мислимо да је наш приступ веома конструктиван, да предлажемо управо оно што је Унији потребно. ЕУ треба да постане флексибилнија, како би се поспешио развој европских економија, и да боље одговара на жеље грађана. Једна од најважнијих порука са недавно одржаних избора за Европски парламент јесте да постоји значајан степен незадовољства једног броја грађана различитих земаља тиме како ЕУ тренутно функционише. Мислимо да начин функционисања ЕУ треба да се унапреди и на томе радимо.

Ако влада у Лондону не буде задовољна дешавањима у ЕУ, да ли постоји могућност изласка Британије из Уније, с обзиром да премијер Камерон најављује „ин / оут“ референдум за 2017. годину?

– Влада је рекла да ће се референдум одржати на основу дешавања у наредних неколико година. Влада је, такође, рекла да је наша позиција да желимо да будемо члан ЕУ. Али, ми смо демократија и сматрамо да грађани треба да се изјасне о свим најважнијим питањима. У складу с тим, да грађани имају право да се одреде, јесте и референдум о останку Шкотске у Уједињеном Краљевству или њеној независности, заказан за септембар. И ту је политика наше владе конзистентна – ми желимо да Шкотска остане део УК, али је на Шкотима да одлуче.

Преписка са ОЕБС-ом и „међународна завера“

Да ли сте пратили јавну преписку премијера Вучића са ОЕБС-ом у вези са стањем слободе медија у Србији?

– Наравно, из онога што се појављивало у јавности. Не желим да коментаришем конкретну размену порука, али желим да нагласим да је веома добро и здраво водити дебату о улози медија у јавном животу. Медији који преиспитују, који су функционални и здрави, суштински су важан део сваке демократије.

Како коментаришете поруке из дела власти, од премијера Вучића и преко власти блиских таблоида, да „део међународне заједнице и поједини амбасадори“ организују заверу против владе и њега лично?

– Мислим да је за објашњење премијерове изјаве најбоља адреса управо премијер.

Шкотска је тема која продире у срж идентитета

Колике су шансе да Шкотска напусти Британију?

– Истраживања јавног мњења говоре у прилог останку Шкотске, али има још три месеца и видећемо шта ће се десити. То је, иначе, врло емотивно и компликовано питање за многе људе у Британији. Моја мајка је, на пример, била из Шкотске и то је сматрала својим идентитетом. Жао ми је што је покојна, што с њом не могу сада да разговарам о овом питању. Статус Шкотске је, дакле, тема која продире у срж идентитета многих од нас и заиста не бих желео да се бавим предвиђањима шта ће се догодити. Истраживања су, ипак, јасна.

(Данас)

Ознаке: британски амбасадор, ЕУ, Косово и Метохија, преговори, приступање, Србија