Прочитај ми чланак

Брисел Србији поставио нови задатак: Хрвати постали услов за ЕУ

0

Српске власти покушавају да “смекшају” водећи двојац Европске уније око условног датума почетка преговора. Могућа “награда” неукидање безвизног режима и похвала за дијалог.

И поред опсежне “офанзиве” Београда да обезбеди што ширу подршку како би у децембру Србија од Европског савета ЕУ добила “зелено светло” за условни датум претприступних преговора, шансе за то су, како сазнају “Новости”, веома мале.

Иако расте фронт европских држава које се залажу за ову формулацију у децембарској “пресуди” шефова држава и влада ЕУ, две најмоћније чланице, Немачка и Француска, још нису “смекшале”.

Штавише, како сада ствари стоје, после заоштравања односа између Београда и Загреба због ослобађања хрватских генерала, врх ЕУ још јаче ће инсистирати на нормализацији односа не само са Косовом, већ и у целом региону.

Доста и Кацину
Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин каже за “Новости” да је нова власт у Београду последњих месеци показала велику посвећеност да решавање косметског проблема помери са мртве тачке.
По његовом мишљењу, од Брисела би било фер да у децембру охрабри Србију да настави са нормализацијом односа са Приштином.

 

– И поред тога што Србија испуњава све међународне обавезе, и што је на нашој страни велики број европских земаља, треба бити реалан – тешко ћемо у децембру доћи до условног датума. ЕУ има превише интерних проблема, буџет ће бити главна тема и децембарског савета, а како нам је речено, проширењу се неће поклонити превише пажње – чули смо од премијера Ивице Дачића.

На страни Србије су, поред неких од најутицајнијих држава, као што су Италија и Шведска, и чланице које не признају независност Косова – Шпанија, Словачка, Кипар, Румунија и Грчка.

Међутим, и поред великог напретка који је Србија постигла у кључним условима за следећи корак у европским интеграцијама – обнављање дијалога са Приштином, примена до сада постигнутих споразума и заживљавање тимова за управљање административним прелазима – то, највероватније, неће бити довољно.

– Неправедно је на Космету и људе који тамо живе пребацивати сав терет наших ЕУ интеграција. У децембру ће се “мерити” и многе друге ствари, као што су напредак у борби против корупције, приватизације, реформа правосуђа…

Имамо шансе да добијемо условни датум, али, искрено, то ће бити веома тешко – каже за “Новости” Александар Вулин, директор владине Канцеларије за КиМ.

Добросуседски односи са свима у региону
Наши извори тврде да није искључено и да се у мишљењу Европског савета нађе и захтев да Србија што пре потпише споразум о добросуседским односима, не само са КиМ, већ и са Хрватском и осталим балканским земљама које чекају улазницу у ЕУ.

 

И потпредседница Владе задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић оцењује да је наша земља постигла значајан напредак у нормализацији односа с Косовом, али:

– Питање је да ли ће Европски савет, или касније Европска комисија, тај напредак оценити “трајним, видљивим и одрживим”. Било би добро да у марту, на годишњицу добијања кандидатуре, добијемо и датум преговора – чули смо од Грубјешићеве.

Она каже да ће Влада 6. децембра усвојити Акциони план о приступању ЕУ. Он ће имати око 180 мера и рокова за њихово извршење, највише из области владавине права, реформе правосуђа, заштите мањина, али ће се третирати и питања као што су усвајање европске регулативе о производњи и увозу генетски модификованих организама.

Члан скупштинског Одбора за ЕУ интеграције Ласло Варга убеђен је да Београд нема много разлога за оптимизам. По његовом мишљењу, чак и ако добијемо условни датум, то ништа неће значити:

– Може се рећи да ми већ сада имамо условни датум – ако испунимо добро познате захтеве, одредиће нам почетак преговора.

Дакле, максимум који Београд може очекивати у децембру је позитивна формулација којом се охрабрује помак начињен у нормализацији односа са Приштином.

Наш некадашњи амабасадор у Берлину Огњен Прибићевић сматра да ће Београд добити извесну “награду” из Брисела, али да то неће бити условни датум:

– Могуће је да ће награда бити да нам се не суспендује безвизни режим за земље ЕУ, иако је број српских држављана који су затражили азил у Немачкој последњих месеци удвостручен.

Биће тешко убедити водећи европски двојац, Берлин и Париз, да оду корак даље када је реч о нашим интеграцијама.

 

(Новости)