Прочитај ми чланакЗванични Берлин тражи од Београда да нормализује односе са Приштином, да то оконча правно обавезујућим споразумом, али не и да призна Косово., пишу "Новости".
За немачку владу сарадња наше земље са Москвом није у колизији са тежњом ка чланству у ЕУ, а политика војне неутралности је прихватљива, наводи овај лист.
Ови ставови наводе се у одговорима владе у Берлину на 31 питање које су поставили посланици Левице у Бундестагу, једине парламентарне странке чији се политичари противе независности Косова и ширењу НАТО.
Више питања односило се на војну сарадњу Србије са Русијом, а у одговорима кабинета наводи се и да усмерење Србије ка ЕУ није у супротности са сарадњом Београда и Москве, па чак ни када је та сарадња војна.
За немачку владу односи Београда и Приштине треба да се темеље на преговарачком оквиру који је Србија потписала у јануару 2014, а који захтева да до краја преговора са ЕУ дође до „свеобухватне нормализације односа Србије и Косова у форми правно обавезујућег документа“, али не захтева „признавање од стране Србије“.
Посланица Севим Дагделен, која је и чланица Одбора Бундестага за спољне послове, међутим, овакве ставове Брисела и Берлина за „Новости“ тумачи као „фактичко приморавање“ Србије да призна Косово уколико жели да приступи ЕУ.
„НАТО, противљење Русији и признавање Косова, као услов за улазак Србије у ЕУ, јесу кршење закона и само ће створити нову дестабилизацију на Балкану. Безбедност у Европи могуће је градити само са Русијом, а не радећи против ње. Грађани Србије великом већином противе се чланству у НАТО. Скандалозно је то што ЕУ хоће још једном да погази основна демократска начела“, оцењује Дагделен.
Левицу је занимало и како на позицију Србије утиче Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) који је Београд пре годину дана закључио са НАТО, а из владе им је одговорено да овај документ не говори ништа о евентуалном будућем чланству у Алијанси, нити се коси са војном неутралношћу Србије.
Међу захтевима немачке владе је и да Србија, као кандидат за чланство у Унији, све више усклађује своју спољну и безбедносну политику са Бриселом. Из Берлина поручују и да немају никаква сазнања о страдању српских дипломата у Либији, што је такође било једно од питања.
