Прочитај ми чланакОчување природе није само заштита животне средине већ има дубоки национални и патриотски смисао. Истински еколог је онај ко је укорењен у својој земљи и ко има свест да је само чувар богатог наслеђа предака које има дужност да додатно обогати и сачува за будуће генерације.
Сматрам да еколошка безбедност Србије мора да буде подигнута на највиши могући ниво. Еколошко пустошење Србије и запоседање зелених бисера наше земље од стране најбогатијих говори да власт својом политиком следи налоге корпоративних елита на штету својих грађана. Проблем заштите животне средине у граду и у селу, проблеми здраве пијаће воде, здравог ваздуха и здраве хране, проблеми загађења земљишта, отпада, зрачења и буке, заштита река и шума – постала су питања основне здравствене безбедности нације. Квалитет и стање животне средине део је баштине, али и слика културе и односа према животу једног народа. Еколошка свест мора постати важан део националне свести и елементарног, новог – „зеленог патриотизма“. И – оно што је најважније – грађани морају имати реалну могућност да на време утичу на доношење одлука по питању животне средине у којој живе.
Село има капацитет да од Србије учини водећи еколошки простор. Нови живот на селу, посебно у условима епидемијског ризика и друштва тоталног надзора у градовима, пружа реалну перспективу за добар живот, рад у здравом окружењу, здраву исхрану у породичном амбијенту. Али то значи државну подршку селу и животу на селу, као и повратницима на село: путеви, подршка пољопривреди и брз интернет, као почетна основа, а уз то и рад школа, амбуланти и разних мобилних служби: мобилна трговина, мобилна здравствена нега, мобилна брига о старијим, мобилна културна понуда, мобилна ветеринарска станица и стручна пољопривредна служба…
Међутим, пре свега другога треба дати селу статус какав заслужује – на првом месту вратити му законски статус и име “село”, имовину и управу над својим атаром, сагласност локалне заједнице на све промене у њиховој средини које утичу на живот и природу, заједничко управљање и део прихода од државних јавних предузећа која располажу и газдују природним ресурсима у атару села. Дакле, сеоска заједница мора да се пита, располаже и управља својим средствима. За села у заштићеним подручјима би важила и додатна правила везана за заштиту животне средине, локално становништво би било укључено у саму заштиту и имали би привилегију што ту живе.
У овом сложеном времену не смемо се ослонити на увоз хране, посебно имајући у виду опасност глобалног здравственог ризика, и зато је неопходно обезбедити прехрамбену безбедност и самодовољност, што опет значи ослонац на домаћу пољопривреду и село који су занемарени и потиснути у други план.
Дефинитивно је потребно успоставити нови, зелени друштвени уговор у Србији. Залажем се за народну одбрану права на заштиту природе. Није све на продају! Србија не сме бити претворена у депонију, извор заразе и болести. Зато нам је потребна Зелена акција која доноси изразито модерни, а истовремено конзервативни приступ очувању животне средине, јер конзервативно значи чуварно и најбоље се може разумети и применити управо на екологији.
Зелена акција подразумева дугорочно увођење зеленог патриотизма у институције, образовање и медије кроз формирање једне врсте „зелене културе“ живота у Србији:
„Зелена одбрана“, волонтерска служба за мапирање проблема, алармирање јавности и учествовање у волонтерским зеленим акцијама;
„Зелени телефон“ за примање пријава, коментара и предлога на зелене теме, који треба да прерасте у институционализовану Мрежу зелених телефона Србије;
Дигитална зелена секција, са мобилном апликацијом и интернет подкастом који ће омогућити да сваки грађанин може брзо и бесплатно у реалном времену слати доказе оштећења или пропадања разних компоненти животне средине, а која истовремено доноси преглед лоше и добре праксе из свих делова Србије, као и интервјуе са стручњацима и примере добрих решења која се код нас још не примењују;
Отворено зелено писмо властима на републичком, покрајинском и локалном нивоу, сваког 1. у месецу, у коме се на месечном нивоу пописују проблеми у заштити животне средине;
Зелени заштитник (менаџер). Свака локална самоуправа морала би по закону да има позицију зеленог заштитника (менаџера), као заменика или помоћника градоначелника односно председника општине, на коју се долази на отвореном конкурсу или народним изјашњавањем на локалном референдуму;
Формирање Националног савета за еколошку безбедност, који би надгледао и усмеравао активности Министарства за зелени патриотиозам;
Еколошка мрежа Србије, која доноси успостављање тзв. еколошких мрежа, које се састоје од средишње зоне, заштитне зоне и еколошких коридора, и која треба да обухвати еколошки најважнија подручја од националног и међународног значаја;
Национални фонд за енергетску и саобраћајну транзицију, који ће подржавати конкретне промене кроз механизме награђивања и подстицаје појединцима и јавним предузећима у коришћењу енергетске ефикасности и алтернативних видова превоза попут бициклизма, електричних возила и пешачења;
Људска одговорност за дрвеће и животиње: Залажем се за борбу против окрутности према животињама и за заштиту сваког дрвета и шуме, а посебно зелених површина у градским срединама. Ми смо одговорни за биљни и животињски свет као део природе која нам је дата на старање и која не сме да пати због наше небриге, неодговорности, човековог лошег духовног стања и одсуства еколошке савести. Због свега овога је нови патриотизам зелене боје!
Аутор је председник Српског покрета Двери
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 10, 2020
